Ocena Teme:
  • 0 Glasov(a) - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Legenda o Pop Martinu
#1
Prica o popu Martinu glasi otprilike ovako:


Pop Martin ziveo je u selu Poganovu u vreme kada je Srbija bila potpala pod tursku vlast. Pored sela su stalno prolazili turski karavani koji su isli iz Carigrada ili se vracali u njega. Za hajduke su posebno bili intersantni oni koji su isli za Carigrad jer su bili prepuni zlata i drugih dragocenosti sakupljenih od haraca. Zbog toga je pop Martin odlucio da osnuje hajducku druzinu koja bi presretala turske karavane i uzimala "nazad" zlato oteto od naroda. Tako je i bilo. Presretali su karavane, obavezno ubijajuci sve pratioce da se ne bi saznalo gde se karavanima gubi trag, sakupili zlato i krili ga po pecinama iznad sela. Govori se da to zlato cuva mehanizam u u obliku zmije smuk, napravljene od zlata, koja bi nepozeljnog gosta velikom brzinom udarila u glavu i ubila na licu mesta. Da se ne bi odala tajna funkcionisanja tog mehanizma, pop Martin je ubio majstore koji su ga napravili.

Medjutim, jednog dana nedaleko od sela hajducka druzina popa Martina presrela je do tada najbogatiju posliljku sa tri kola prepuna zlatnika. Dobro organizovani pobili su sve pratioce, osim jednog: velikog cupavog psa. Mozda nisu obratili paznju na njega, a mozda su ga i namerno pustili, jer to je ipak samo zivotinja. Medjutim, pas je bio dobro utreniran i nastavio je sam put prema Carigradu. Vrativsi se sam, Turci su uvideli da se nesto desilo sa karavanom, sakupili vojsku i pustili psa da ih odvede do mesta na kom je karavan stradao. Tako je i bilo. Bas u trenutku kad je pas doveo Turke u blizini sela Poganova, bio je Veliki Petak i celo selo je islo u crkvu. Turci su opkolili crkvu i trazili su od seljaka da odaju skloniste hajducke druzine, medjutim niko nije o tome ni rec rekao - verovatno niko nije ni znao. Turci su zatim poubijali sve, samo su se spasili jedan momak i jedna devojka, kada su dosli videli su stravican prizor:muskarci, zene, deca.......sve je to bilo poklano. Selo je ostalo pusto, ali ne zadugo jer su ga opet naselili doseljenici sklanjajuci se pred Tucima.

Sto se tice sudbine popa Martina, on je ostao ziv i nastavio da presrece karavane, sve do smrti. Na samrti je kazu rekao da njegovo zlato moze naci samo covek, koji je spreman da 2/3 svega pokloni Poganovskom manastiru, a 1/3 zadrzi za sebe.

Danas mnogi traze to zlato verujuci da postoji, ako ne to zlato onda sigurno neko jer je istorijska cinjenica da je na ovom prostori bilo hajduckih drizina.
Odgovori
#2
Moguće je ja sam bio u tim krajevima i ljudi i dan danas prepričavaju legendu o Pop martinu i jegovim hajducima.Ja sam bio u Poganovskom manastiru i tamo je prelepo.Teren je šumovit i ima dosta stena i pećina i, tako da verujem da je lako moglo da se pobegne i sakrije od turaka... Svi meštani znaju za čuvenu smukovu rupu ali niko neće da kaže gde je...Meštani pričaju da je oko tog manastira bilo mnogo crkava preko 15 ali ne znaju gde su se one nalazile.Takođe kažu da su tuda prolatili turski karavani i da su ih hajduci redovno presretali i pljačkali...
Odgovori
#3
Nije tačno da neznaju nego neće da kažu Big Grin Big GrinBig Grin
Oni su potomci tih hajduka koji su tamo živeli i harali, a samim tim smatraju da je to njihovo blago i da njima pripada.Oni znaju gde su ta mesta koja se traže : lisja poljana, garganova vodenica, smukova rupa, manastir Sveti Jovan ... Sve su to poznata mesta ...
Odgovori
#4
Zdravo svima,vidim nov forum,sto je jako dobro sa lepim temama.Nadam se da ce ovo lepo funkcionisati, a ja cu pokusati ubuduce da dam svoj skromni doprinos . Pozdrav svim dosadasnjim i buducim korisnicima !
Odgovori
#5
Pozdrav svima evo malo detalja o Pop Martinu i Staroj planini:

Drevne priče o neprocenjivim tovarima blaga hajdučkog harambaše popa Martina i „zlatnom gradu" u unutrašnjosti Stare i Vlaške planine i dan-danas nagone mnoge avanturiste i ljude željne brzog bogaćenja da život provedu u potrazi za bogatstvom. Meštani kažu da su oni prekopali i nebo i zemlju u potrazi za zlatom.
Prema legendama koje ne prestaju da podgrevaju maštu mnogih, postoji više ulaza u „zlatni grad". Do njih je vrlo teško doći, a nalaze se na Vlaškoj planini nedaleko od dimitrovgradskog sela Poganovo, i kod vrha Tri čuke na Staroj planini. Meštani staroplaninskih i sela na Vlaškoj planini, gde je nekada prolazio put Via militaris kao veza između Istoka i Zapada, kojim su prolazile rimske legije, ali i turska vojska i bogati trgovački karavani, nerado govore o tragačima za zlatom i o legendama, kakve se mogu videti jedino još u filmovima o Indijani Džonsu.Tragači dolaze uglavnom noću sa skupim džipovima i preskupom opremom. Bio je pre nekoliko godina i inženjer geologije iz Bora, sa opremom kakvu u životu nisam video, ali koliko znam, ništa nije našao. Prema pričama starih, put do neslućenog bogatstva sakrivenog u nedrima Vlaške planine vodi preko Smukove jame, ili Zmajeve pećine, kako je neki zovu. Ulaz u pećinu nalazi se u planinskoj nedođiji u kamenjaru iznad Poganovskog manastira. Mnogi su pokušavali da uđu, ali su, kako su mi pričali stari, mnogi i poginuli. U pećinu jedino može da se uđe spuštanjem pomoću konopaca, što su mnogi i pokušavali. Ali na dnu pećine gde je jedan od ulaza u „zlatni grad", nalazi se naprava-mehanizam u vidu ogromne zmije, koja bi svakoga ko uđe ubila na mestu, ili u najbolju ruku na smrt prepala. Pričao mi je deda da su pokušali da konopcima spuste jednog čoveka u jamu, i da je čovek, kada su ga izvukli, bio toliko prestrašen da nedeljama nije ni reči izustio. Kasnije im je rekao da je video ogromnu zmiju napravljenu od materijala poput voska, neki kažu i od zlata, koja pomoću nekakvog mehanizma velikom brzinom udara u grudi i ubija svakog ko u pećinu kroči, ali je on, na svu sreću, jedan od retkih koji je preživeo pakao Smukove jame.
Odgovori
#6
Pozdrav svima!

Ovo je veoma zanimljiva tema ali meni je teško da poverujem da taj mehanizam u Smukovoj jami radi nakon toliko godina. Razmislite i sam šta bi korozija uradila na tako vlažnom mestu za nekoliko godina a kamoli za 200-300god. Tema je veoma zanimljiva za ljude koji vole postolovine kao Indijana Džons Big Grin Big GrinBig Grin
Odgovori
#7
Ovo je priča čoveka koji živi u tim krajevima i bavi se istraživanjem
Priča se da je pop Martin, kada je od turaka otimao zlato, to zlato sakrivao u tzv. "Smokovu dupku", koju danas ljudi traze u okolini Poganovskog manastira, Vlaskoj i Greben planini. Pricase da je, kada je pronasao tu rupu ili pecinu, pop Martin u njoj pronasao rimske pare. Ja ne verujem da je bilo tako. Pricala sam sa covekom, koji vec osam godina istrazuje istoriju dimitrovgradskog kraja. Evo sta mi je on ispricao:
Na mestu poganovskog manastira nekada je bila zenska skola (tako prica legenda, ali ja ne verujem). To je bilo od desetog do cetrnaestog veka. U dvanaestom i pocetkom trinaestog veka ova oblast je bila bugarska. Bugarskom je tada vladao car Kalojan, potomak Petra i Asena. On je veoma voleo da dolazi ove krajeve, pa je u selu Trnsko Odorovce sagradio veoma bogat manastir "Sv. Jovan Bogoslov". Cesto je obitavao i na Asenovom kaleu i u Zvonackoj banji.
Od sela Sukova do Poganovskog manastira reka Jerma je pravila prirodno jezero duboko 15metara, koje je kasnije, ljudskom rukom, unisteno. Na mestu gde se nalazi sukovski most bio je prirodni most. Tu je car voleo da lovi dive guske, a cesto je jeo i odmarao se u zenskoj skoli. Da je ta zenska skola postojala svedoci dimnjak na ulazu u Poganovski manastir, koji je iz desetog veka, a takodje i ostaci gradjevine iza Poganovskog manastira.
U vreme treceg krstaskog rata krstasi su stalno dolazili kod bugarskog cara, koji ih je vodio u Zvonacku banju, gde su oni danima pirovali i radili sta su hteli.
Kad je, konacno, 1204. godine, pao Carigrad krstasi su ga opljackali, a pogotovo su opljackali dvor, gde je bilo uzasno mnogo zlata (krune, sablje, koplja, nakit i jos mnogo toga). Na povratku su svratili kod bugarskog cara, ali on im je oteo zlato i pobio celu grupu ljudi, koji su nosili to zlako. Zlato je sakrio u "Smokovu dupku". Naredio je svojim slugama da donesu egipatski otrov, onaj sto je stavljan u piramidama, i da naprave zmiju (smoka) koja ce braniti ulaz od nepozeljnih gostiju, tako sto ce ih udarati u grudi.
U vreme kada je Vizantija ponovo ozivela ili malo ranije vizantijska vojska je trazila da tadasnji bugarski car vrati ukradeno zlato (verovatno car Konstantin Tih-Asen). On je to odbio, pa se, zbog toga, u selu Trnsko odorovce, na mestu zvanom "Grchka strana" (kazu da se i danas tako zove) odigrala bitka u kojoj je bugarski car jedva izvukao zivu glavu. Manastir "Sv. Jovan Bogoslov" je izgoreo do temelja, a car je kasnije naredio da se manastir ponovo izgradi, ali ne na istom mestu, vec na mestu gde je bila zenska shkola. I tu pocine spor izmedju Srba i Bugara da li je Poganovski manastir srpski ili bugarski. Kod nas se veruje da su ga sagradili Konstantin i Jelena Dejanovici, a Bugari tvrde, da su oni samo darovali manastir, a da je manastir sagradio bugarski car. Po meni to je malo verovatno jer je Bugarska vec u cetrnaestom veku imala ogromne probleme sa Turcima (Sofija 1382.godine pada pod tursku vlast) i svoje sile je usmeravala u tom pravcu, a ne u pravcu izgradnje manastira.
Ja licno verujem da smok nije napravljen 1204.godine, nego je pop Martin posle mnogo godina pozvao najboljeg majstora u nasim krajevima da napravi tu zmiju. Javio se majstor iz jednog sela, najverovatnije iz Sukovske Drzine. Pop Martinove sluge su ga vezanih ociju dovele do "Smokove dupke". On je napravio zlatnu konstrukciju u vidu zmije, koja bi ljude na ulazu u rupu udarala u grudi i ubijala. Kad je zavrsio sa radom pop Martinove sluge su mudale torbu punu zlata i, vezanih ociju, vratile ga u svoje selo. Strepeci od toga da je, mozda, majstor video put kojim su ga vodili i da ce se vratiti i uzeti svo zlato, sluge su ga i ubile, a njegovo zlato zakopale. To zlato se i danas trazi.
Verujem da je pop Martin Himovic umesto rimskih para u "Smokovoj dupki" pronasao ogromnu kolicinu carskog zlata.
Ljudi u mom kraju veruju da je, osim rimskih para, pronasao i nesto vanzemaljsko, zbog cega ga je mesec dana groznica nije popustila. Pa, mozda ga je uhvatila i od carskog zlata, a ne od vanzemaljaca...
Prica se da "Smokova dupka" ima tri ulaza. Jedan ulaz je glavni- gde su mazgama prenosili zlato. 30 dana 30 hajduka su tamo doterivali zemlju i kamenje i zatrpali ulaz. Drugi ulaz je negde pored reke Jerme, ali i on je zatrpan. Veruje se da tamo postoji obelezje na kamenu- neki kazu da su nacrtani pantalone i kosulja, drugi kazu da su nacrtani zmija i strela, a treci da je nacrtana samo zmija. Treci ulaz je bio slobodan, ali tamo je postavljena cuvena zmija smok. Dosta ljudi je poginulo na tom mestu. Poslednji ljudi koji su pronasli smokovu dupku, od kojih je jedan i umro, a pretpostavlja se da je bilo dete, hlebom, solju i svecom su se zakleli da nikada nikom nece reci gde se nalazi ovo mesto. Mozda su i zatrpali ulaz, a ispred njega su zasadili jorgovane i tako mu sakrili trag.
Odgovori
#8
Evo jos nesto o ovoj temi -MIT i stvarnost u jugoistočnoj Srbiji, teško je razdvojiti. Vekovima žive skladno kao jedno biće.
S kolena na koleno ovde se prenose priče i tajne o skrivenom blagu koje su hajduci zakopavali po planinskim vrletima i pećinama.
U krajevima gde su vojevali hajduci, baš uz carski i stambolski put, svi znaju za blago popa Martina.
Ovdašnji narod veruje da se negde u vrletima baš blizu njihovog mesta, bilo u Sokobanji, Nišu, Pirotu, Knjaževcu, Žagubici... krije riznica popa Martina ili koja druga - hajdučka, pre svih, a onda i neka druga, antička.
Na isto verovanje nailazi se i s one strane granice, gde naši susedi, nošeni verom, tragaju za zlatom popa hajduka.
Pop Martin Himović, kaže legenda, odmetnuo se u hajduke zbog nepravde turske vlasti. U “Bugarskoj enciklopediji” navodi se da je bio vojvoda, koji je živeo u prvoj polovini 19. veka.
“Pojavljivao se” ili, što bi danas rekli, “operisao je” u mestima, kako se navodi u enciklopediji suseda, Slivensko, Elensko, Vracansko, Trnovsko, Plovdivsko, Smolensko, Stranđansko i drugde. U srpskim legendama, opet, njegovi krajevi bili su pirotski, niški, leskovački, sokobanjski.
U Srbiji, narod pripoveda da je “pop Martin iz Sevlijeva” imao lepu ženu na koju je bio bacio oko Manuka
-beg. Taj beg stalno je navaljivao da mu u goste dođu pop i popadija, a kada je pop Martin pristao, dogodila se nesreća. Posle gozbe supružnici su hteli da pođu kući, ali Manuka-beg stao je ispred vrata ženskih odaja - u to vreme žene su sedele odvojeno od muškaraca - izvadio nož i rekao: - Ova žena više nije tvoja, nego moja.
U vreme turske vladavine, kada se sili nije smelo suprotstavljati, popu nije ostalo ništa drugo nego da ode kući sam. Danima je smišljao kako da se osveti begu. Na kraju je odlučio da ode u planinu i da se tamo pridruži hajducima vojvode Volčana.
Hajdučija mu je dobro išla. Toliko dobro da je brzo napredovao. Izjednačio se sa samim vojvodom. U međuvremenu, poslali su svog čoveka da radi kao kočijaš kod Manuka bega.
Jednoga dana hajducima je javljeno da se beg sprema da putuje sa svojom porodicom u Jedrene, preko Gabrova (po jednoj verziji). Napad isplaniran do detalja, završen je uspešno.
Zarobljenog Manuka
- bega odveli su popu Martinu, a žene i decu sklonili na sigurno. Međutim, dok se Martin bavio Manuka-begom, javili su mu da je jedan stražar pobegao sa ženama i decom.
Pop Martin se razljutio, naredio poteru i ubistvo stražara. Ali, i drugi stražar je odlučio da uzme žene, a sa njima i decu, za sebe. Konačno, pop Martin donosi oduku i naređuje masakr: “Pobijte sve, žene, decu i samog Manuka-bega”.
Tako je po ovoj srpskoj legendi, pop Martin postao hajduk i tako je ozlojeđen nestankom svoje žene otimao od Turaka sve što mu je došlo pod ruku. I naravno, blago i dragocenosti sakrivao negde po planinama.
U Južnoj Srbiji, međutim, može se čuti i ova priča. Pop Martin je živeo u selu Poganovo, između Dimitrovgrada i Pirota, blizu bugarske granice.
Budući da su pored sela stalno prolazili turski karavani koji su išli za Carigrad natovareni blagom i dragocenostima koje su sakupili od harača, pop Martin je okupio hajdučku družinu koja je presretala karavane i uzimala natrag oteto od raje.
Zarobljenika nije bilo, sve pratioce karavana su ubijali, da se ne bi saznalo gde se karavanima gubi poslednji trag. Zlato i dragocenosti krili su po pećinama u planini.
PriČalo se i da riznicu od nepoželjnih čuva neobičan mehanizam: zlatna zmija koja bi se prilikom ulaska nenajavljenog gosta aktivirala i nepozvane udarala šiljkom u glavu.
Pop Martin je i konstruktore ovog mehanizma ubio da niko ne bi mogao da oda tajnu.
Godinama, družba popa Martina sakupila je tako mnogo blaga, pa i troja kola prepuna zlatnika.
Rutinski, pobili su sve pratioce, ali ne i velikog, čupavog psa, koji se, budući je bio istreniran, vratio sam u Carigrad. Turci videvši da nema karavana, krenu za psom, koji ih odvede u Poganovo.
Tamo, da zlo bude veće, celo selo otišlo u crkvu na Veliki petak. Turci opkole crkvu i zatraže od meštana da odaju skloništa hajdučke družine.
Niko ništa nije rekao, jer verovatno ništa nije ni znao, i Turci tako sve pobiše.
Pop Martin je, naravno, ostao živ, nastavio je da harači Turke, a na samrti je, kažu, rekao da njegovo zlato može naći samo onaj ko je spreman da jednu trećinu zadrži za sebe, a ostale dve pokloni (poganovskom) ili kojem drugom manastiru.

BRANIO ČAST
U “BUGARSKOJ enciklopediji” navodi se da je “pop Martin postao hajduk da bi zaštitio pogaženu čast pošto mu je žena bila oteta i odvedena u grad Ruse”.
Zajedno sa vojvodom Volčanom, navodi se dalje, pop Martin je organizovao ubistvo rusenskog paše.
Napadao je i pljačkao osmanske osvajače i nekoliko puta je poharao carsku riznicu. Njegovi podvizi izjednačavani su sa podvizima vojvode Volčana.
Odgovori
#9
POzdrav svima koje, kao i mene, zanima ova tema . Svi govorite o legendi o Popu Martinu a ja bih o materijalnim dokazima da je on zaista bio na ovim nasim prostorima. U svom visegodisnjem istrazivanju naisao sam na oznake na kamenu koje nedvosmisleno pokazuju da ih je ostavio ovaj legendarni Pop hajduk. Radi se svojevrsnom potpisu Popa Martina:u kamenu uklesano slovo ,,M" i krst iznad zadnje polovine slova . Na ovaj znak sam prvi put naisao u ,,Magazi Ostra cuka " tj pecini ispod Ostre cuke iznad Sokobanje .Znak se uvek nalazi na mestima koje on opisuje obicno dobro sakriven.Jedino mesto gde sam ga video na otvorenom je manastir sv Jovan Poganovski : sa spoljne strane manastira na oltaru malo desno gledano od pozadi na drugom ili trecem redu kamenja (ne vise od 40 cm od zemlje). Davno je bilo pa se i ne secam bas dobro ali koga interesuje nek potrazi .
Odgovori
#10
Ja ne verujem da je to bilo baš kao što piše u legendi ali mislim da je bilo zlata po tim planinama ia da ga i dalje ima ali takođe verujem da ja 99% tog zlata već povađeno i da je ostalo veoma malo i da ga je mnoigo teško naći.
Odgovori
« Starije Teme | Novije Teme »


Skoči na Forum:


Korisnika pregleda ovu temu: 6 Gost(a)