Zakopano blago - Skriveno blago

Autor Tema: MITSKO BLAGO - PISAC IVICA TODOROVIC  (Pročitano 12862 puta)

rades

  • Profesionalac

  • Van mreže
  • ****

MITSKO BLAGO - PISAC IVICA TODOROVIC
« poslato: Vreme 16:25:38 datum 09.03.2013 »

МИТСКО ЗЛАТО

Прилог проучавању митологије трагања за златом на примеру грађе из сврљишке области*


Током досадашњих истраживања забележена је специфична грађа везана за предања о злату и одговарајућу комплексну митологију, која у српској народној традицији заузима изузетно значајно место, будући да се заснива на низу особених мотива и на разгранатом систему веровања, који на непосредан начин повезује некадашња и садашња искуства. О сродној проблематици писали су бројни аутори  – али и поред тога, много је непознаница о предањима и веровањима овог типа. Очигледно је да постоји и обимна ''незабележена грађа'', која се уосталом свакодневно увећава, што и сваки одлазак на терен (пре свега, када је реч о подручју источне Србије) изнова потврђује. Рад је заснован на материјалу из сврљишке културне зоне, где су уочени посебно комплексни системи веровања и митских идеја о злату. На овом месту првенствено износимо веровања забележена у овој области, уз илустративни компаративни осврт на сродне мотиве
констатоване на истоку српског етничког простора (Карашево).  Исто тако, у раду дајемо и краћи аналитички осврт.



rades

  • Profesionalac

  • Van mreže
  • ****

Odg: MITSKO BLAGO - PISAC IVICA TODOROVIC
« Odgovor #1 poslato: Vreme 16:27:43 datum 09.03.2013 »
                                      Предања и веровања из сврљишке области

Предање о три магазе злата. У сврљишкој области жива су предања о различитим местима, тако да нема села за које се не везује прича о постојању оставе злата. Најбројнија предања о великој количини злата везују се за ризнице Цара Костадина (Константина Великог). По ''златарским'' веровањима, на територији Сврљига постоје три магазе ''цара Костадина''. То су, по казивачима,
велике количине злата означене са три деветке. Верује се да је једна магаза закопана у Копајкошарској пећини. Милутин Вељковић, светски рекордер у дужини боравка у пећини је, по једном казивању, намерно изабрао ову пећину пошто је дошао до податка да се управо овде налази злато. По верзији наведеног савременог предања, он је био бугарски официр (другачијег презимена), који је у Бугарској дошао до мапа овог подручја. Бугари су, по ''златарским'' причама, одузимали све планове (писане документе) путника који су из Србије путовали за Турску. Вељковић је дошао до тих планова и кренуо је да пронађе злато. Када су му нудили да за свој подухват (обарање светског рекорда у дужини боравка у пећини) изабере пећине у Преконоги или у Попшици, он их је погледао и одмах одбио. Тек када су му показали пећину у Копајкошари, схватио је да се налази на месту које је назначено у мапама. Од власти је добио све што је тражио, а то су биле животиње које могу да живе у мраку: петао (''због времена''), патка (''због воде''), прасе (''јер види добро у мраку''), мачка (из истих разлога) и пас (''као верни друг, и да би осетио друге животиње''). Када је, после годину дана, изашао, три хеликоптера су утоварала ''неки материјал'', након чега су отишли ''преко Каменички вис''. Претпоставља се, по казивању, да је то злато из прве Константинове ризнице.

rades

  • Profesionalac

  • Van mreže
  • ****

Odg: MITSKO BLAGO - PISAC IVICA TODOROVIC
« Odgovor #2 poslato: Vreme 16:29:36 datum 09.03.2013 »
За другу магазу се верује да се налази у селу Нишевац, а трећа у Манојлици или у Гушевцу. За ''златаре'' је посебно инспиративно ''Манојличко Ждрело'', где се по казивању налази ''много лепо место'', са бројним необичним каменим фигурама и знаковима, међу којима је и уклесана змија, кубуре са пиштољима, чаброви, каце, кокошке.
   На месту сврљишке котлине, по предању, некада се налазило језеро, које се простирало од Нишевца (односно од куле старог Сврљига или ''Есверлина'') до Манојличке клисуре. Верује се да је цар Константин боравио овде и пловио по том језеру. На ''Ветрилу'' је имао одмаралиште, а његови чамци су пловили кроз котлину. Прича се да изнад округличког ''Врела'' постоје алке, исто као и у Гулијану. Ово су била везилишта за те чамце и бродове који су пловили некадашњим сврљишким језером.
По ''златарским причама'', у сврљишком крају се, на разним местима, налазе бројни знаци и фигуре који упућују на сакривено злато и представљају шифровану поруку о начину да се оно пронађе и искористи. Такође, за ''златаре'' је посебно занимљиво то што се на разним местима у сврљишкој области срећу исти називи локација.
   Поменута друга Константинова магаза везује се за место звано ''Кула'' у Нишевцу, где је по предању некада био град. По једном казивању, магаза се налази у дворишту човека који не верује у те приче и не дозвољава да ''златари'' копају на том месту. Верује се да се ту налази тона и по злата, као и извајане златне фигуре свих могућих животиња.
Услови и околности проналажења злата. Проклетство злата. Међу ''златарским веровањима'', једно од средишњих места заузима схватање да је злато опасно. Римљани су, по мишљењу неких ''златара'', отровали (озрачили) тај метал. По овим савременим тумачењима трагача за златом, Римљани су имали неки ''жабљи отров'' који делује преко коже и од којег човек страда.
Верује се, такође, и да проклетство злата стиже потомке; у сврљишком крају забележене су бројне приче о проклетству злата. На пример, једна породица у Црнољевици је, по казивању, поседовала злато, али ''кад узму од тог злата, увек мора да им се деси нешто''. Тако, када су једном приликом отишли да секу врбу, врба је поломила ногу човеку из те породице, јер су ''покушали да узму злато, али им се не подаје''. И његовом унуку, који је поломио ногу, десило се нешто слично када је хтео да узме злато (''убије руку''). Међутим, жена тог човека је успела да узме злато, а да јој се ништа не деси (''кад је од друге фамилије може да узме злато'').

rades

  • Profesionalac

  • Van mreže
  • ****

Odg: MITSKO BLAGO - PISAC IVICA TODOROVIC
« Odgovor #3 poslato: Vreme 16:30:56 datum 09.03.2013 »
Злато не припада свакоме. Верује се да злато не може да користи свако. По једној причи, деда је умро али није рекао где је оставио злато, па је  ''њихова баба ишла код врачку'' како би то сазнала. Међутим, врачара је рекла: ''Ви то не можете ниједан да узмете ни да нађете; наћи ће неки ваш унук, праунук или л`скавац'' (то је још даљи потомак); врачара јој је рекла и да ће то злато само по себи да се нађе (''они неће да га траже, ал' ће да га нађу'').
Не треба са сваким ићи у потрагу. За ''златаре'' је веома значајно и веровање да не треба ићи са сваким у трагање за златом. Пре тога треба се окупати и ни у ком случају се не сме мислити зло другару или друштву с којим се одлази на тај посао. Бројне су приче о мистичним доживљајима ''златара'', приликом потрага за златом. По једној од њих, златари су на основу неких записа и планова пронашли одређене знаке који су упућивали на то да се у Тијовцу налази злато. Донели су и одговарајуће апарате, електронске истраживаче, који су показивали да ''нешто има доле''. Ископали су око један метар, и апарат је опет активно реаговао, али нису угледали никакво злато. Иначе, на овом месту је казивач навео веровање да ''не треба ићи са сваким у тај 'спорт' '', чиме је алудирао на чињеницу да и поред тога што је апарат ''изузетно активно реаговао'', нису ништа видели. У једном тренутку, копач (''златар'') који је био у рупи рекао је осталима да стану, ''да чујете плех-музика како свира''. Остали ''златари'' му у први мах нису поверовали. По казивању: ''Сиђем ја у рупу, јесте музика; бије плех-музика, па се тресе земља. Изађемо горе – нема ништа. Продужисмо даље, терали смо 30 до 40 сантиметара и одједном музика нестаје, и ваљају се метални бурићи; лупа, грми, као да се руши ко зна шта, тако тропа као метални бурић''. Али, и поред све те буке, и тога да је апарат још увек реаговао, ''златари'' и даље нису ништа примећивали (''све је то било као нека заблуда, никог нема у сред ноћи''). И одједном, изашла је мека земља: ''Не треба ашов, с лопату се може иде''. Један од ''златара'' је захватио земљу и подигао – кад одједном он на лопати извади белог јежа (казивач је употребио и израз ''терајеж'') и избаци га горе на земљу. Јеж се скотрљао на земљу и одједном нестаје, нема га нигде: ''Пробамо још једном апарат и апарат не реагује – нема ништа више''. Међутим, овде није крај приче. Сутрадан је туда  пролазио неки овчар из Тијовца. На дну рупе приметио је земљани ћуп и помислио, зашто да не сиђем да видим какав је ово ћуп. Онда је сишао у рупу и узео ћуп, схвативши да је тежак. Ставио је ћуп у бисаге, отворио га и видео да је пун дуката! Казивач закључује: ''То је оно што није предвиђено за нас, него је намењено за другог човека који је сасвим случајно наишао ту – и он га нашао.'' Другим речима, злато није намењено свима, и не може свако да га пронађе и користи се њиме, ма како близу био. А тај стари чобанин је стекао, по казивању, велико богатство. Саградио је куће за синове, ''има свега и свачега, малтене виле и хангари у то село, а пре тога ништа''. У ствари, онај бели јеж је био злато.

rades

  • Profesionalac

  • Van mreže
  • ****

Odg: MITSKO BLAGO - PISAC IVICA TODOROVIC
« Odgovor #4 poslato: Vreme 16:31:57 datum 09.03.2013 »
Горење злата. У ''златарским'' предањима чест је мотив ''горења злата''. Од казивача почесто се може чути: ''Ја сам једну ноћ ишао кад је горело злато...'' Верује се да злато ''гори'' само одређеним данима, пре, око и после Ђурђевдана. По веровању, око Ђурђевдана, чим прва киша падне, може да се види где има злата,  јер се показује ''тај пламен''. По причи, један ''златар'' је дошао код другог (казивача) и рекао му да ''у Изворско гори злато''. Понели су апарат и одмах кренули на то место. Кад су дошли у поље, а ''оно гори као да је запаљено трње''. Ово се дешавало негде почетком априла и још је било по мало снега. Златари су, затим, пошли према пламену, али на месту где су из даљине видели да гори пламен, није било ничега. И са тог места опет су приметили пламен, али испред њих. Ишли су, ишли, али опет нису ништа пронашли. А кад су се окренули, видели су да је опет иза њих пламен! По казивању, на том месту се налазе запис (миро дрво), крст и кладенац. За кладенац се везују разне приче, још ''из време Турци'', па су ''златари'' помислили да можда ту има нечега. Пробали су ''ласер'', ''вуче тамо где гори, а апарат не показује ништа''; наиме, ''ласер те може одведе на правац, а апарат региструје тачно место где је''. Казивач је завршио причу речима: ''И тако смо то видели, али ништа нисмо нашли''. После тога је тај други ''златар'' умро, наводно је настрадао због тога што је, ипак, успео да пронађе то злато! А, као што је поменуто, по веровањима већине ''златара'' за свако злато је везано и одређено проклетство.

rades

  • Profesionalac

  • Van mreže
  • ****

Odg: MITSKO BLAGO - PISAC IVICA TODOROVIC
« Odgovor #5 poslato: Vreme 16:32:46 datum 09.03.2013 »
Злато треба братски поделити. Прича се да ни један ''од тих Турака или Римљана'' (за које се везују предања о закопаном злату) није сам остављао злато, него су увек били у друштву. У складу с тим, верују сврљишки ''златари'', онај који пронађе то злато требало би да га подели са друштвом, братски, као што су га ови заједнички оставили, јер ''ако помислиш да некога превариш, неће ти се дати да га нађеш.''

rades

  • Profesionalac

  • Van mreže
  • ****

Odg: MITSKO BLAGO - PISAC IVICA TODOROVIC
« Odgovor #6 poslato: Vreme 16:33:44 datum 09.03.2013 »
Злата највише има на међама. Верује се да у сврљишком крају има путева којима су само Турци пролазили и да се обично поред тих путева налазе оставе са благом као и бројни записи и знаци који упућују како се може доћи до блага. Оваква су места посебно бројна на граници која се налазила на Грамади: ''Тамо је било турско, а овамо српско''. На пример, као једно од посебно интересантних места за ''златаре'' наводи се ''Јечмиште'', јер је ту била ''четворомеђа'', односно ту се налазила граница и караула (''тамо је била турска њива, а са наше стране српска'') и верује се да ''у ту клисуру има свашта''.

rades

  • Profesionalac

  • Van mreže
  • ****

Odg: MITSKO BLAGO - PISAC IVICA TODOROVIC
« Odgovor #7 poslato: Vreme 16:36:03 datum 09.03.2013 »
Разоткривање у сновима. Исто тако, у предањима становништва сврљишког краја често се јавља и мотив разоткривања у сновима места где је закопано благо. Рецимо, по причи једног казивача, његов теча је сањао место звано ''Румењак''. Недалеко од тог места налазио се кладенац где су воденичари захватали воду. По течиној причи, у интерпретацији казивача: ''И идући од тај извор преко звано место 'Стражу' на сред пут сањам ја једног белог старца на ту стазицу, седи на троношку, подбочио се на руке и на лактови. Ја пролазим и не обраћам пажњу на њега. И обрну се, а старац ме упита: 'Видене, јеси л' то ти'? 'Ја сам, бре, дедо'. (А он мисли да је то неки његов деда Мита што је умро.) 'Е, па, Видене, кад си то ти, да идеш да зовнеш Давида, и ово што је овдекај остављено да узмете, то је ваше'. И суну се са прст испод троношку и каже: 'Ево, баш овде је, добро запамти'. И изгуби се деда и ја пројдо. И ја продужим даље и после се разбудим''. И преко зиме је човек, који је сањао овај сан, ишао са поменутим Давидом у лов: ''Идем ја, а он иде по мене. Ја долазим на ту стазицу, а снег до колена. А на том месту змија оволка (огромна) на снег. 'Давиде, кам си, оди горе. На снег змија! Погледај', каже. 'Стварно змија'. Змија оволка дебела, има двадесет килограм месо од њу. Големи црвени крст има на чело. Потеже Давид пушку, пуче пушка и изгуби се змија, нити има змија, нити је убило, нити какво''. По мишљењу казивача (који за себе тврди да је ''златар''), требало је да ухвате ту змију, или да добро запамте место, да не пуцају. На том истом месту се налазио ''степени камен''; на сред степеника је, по сећању ''златара''био неки знак, уклесан ко зна кад: кочије и кола, девојка која седи на камену, држи кудељу и преде. Када су, касније, поменути ''златари'' отишли са апаратом, нису могли да пронађу то место! Знак, тј. слику девојке-преље, ''златари'' су видели само пре пуцња, а након што су пуцали нису могли да виде тај знак, ''степеник је био ту, а знака нема''.

rades

  • Profesionalac

  • Van mreže
  • ****

Odg: MITSKO BLAGO - PISAC IVICA TODOROVIC
« Odgovor #8 poslato: Vreme 16:38:17 datum 09.03.2013 »
Распони златарске митологије. Чувени град Есверлин. По казивању, ''златари'' су пронашли и уз помоћ ''неког владике'' превели прастари запис у којем се говори о томе да је ''град Есверлин'' (данашњи Сврљиг) био највећи град у Србији. Због тога су ту и боравили цар Костадин (Константин) и царица Јелена, а успомену на њих чувају многа света места и записи: ''Има три цркве у Нишевац, црква цара Костадина у Манојлицу, црква цара Костадина у Сврљиг''. По А. Младеновићу,  град Есверлин се помиње у списима које је он лично нашао. Он помиње и цифру ''од 500 до 600.000 становника'', колико је тадашњи град Сврљиг (''Есверлин'') имао (као што стоји ''у тим старим записима''). По казивачу, ''то су записи  које смо нашли у неке књиге, у Нишевац-куле, у неку пећину, то су књиге на воштано платно, то нам превео један владика''. По веровању, у Нишевцу (''Нишевац-куле'') налазила се ковница цара Костадина (''и сад стоје ту казани и наковањ''). У овој књизи (тј. записима) се, по казивању, помиње и језеро које је, у сврљишкој области, постојало у време цара Костадина, а о чему сведоче и многобројне алке за бродове које се данас могу пронаћи у овом крају, на разним местима. У истом спису (који има ''око двадесетак страница'') помињу се и три магазе (цара Костадина).

rades

  • Profesionalac

  • Van mreže
  • ****

Odg: MITSKO BLAGO - PISAC IVICA TODOROVIC
« Odgovor #9 poslato: Vreme 16:40:59 datum 09.03.2013 »
Знаци. Сврљишки ''златари'' верују да су они који су закопали злато истовремено остављали и знаке, како би, уколико преживе и врате се, знали где да га нађу. Мисли се да је ретко ко оставио злато код самог знака, знак је само оријентир. Ових знакова, по речима ''златара'', у сврљишком крају има заиста много и разноврсног су карактера, али најчешће ипак представљају животиње. На пример, код перишког Пандирала уклесана је риба у камену, а постоји, исто тако, и предање о три орла који кодирају поруку о месту где се налази баснословно благо Поп-Маринка (Мартина) .
   Мапе. У жељи да се домогну злата, ''златари'' такође трагају и за мапама (плановима) на којима је уцртано где се благо налази. Посебно су познате тзв. ''мапе Поп-Маринка''; по једном предању, три ознаке МПМ се налазе код три фигуре орла, које су распоређене у сврљишком крају. Мисли се да се највише мапа налази код Бугара, јер ''кад су Турци одступали Бугари су им одузимали све папире''. Ове мапе, међутим, није једноставно протумачити, јер у плановима су често замењене стране света. Наиме, они који су остављали злато и исцртавали, тј. исписивали мапе, рачунали су да до тих мапа може да дође и неко други, и због тога су, на пример, уместо ''западно'' писали ''источно''

rades

  • Profesionalac

  • Van mreže
  • ****

Odg: MITSKO BLAGO - PISAC IVICA TODOROVIC
« Odgovor #10 poslato: Vreme 16:42:49 datum 09.03.2013 »
 Дешифровање података. Такође, постојали су и други начини да се ове мапе учине недоступним ''непосвећенима''. По једној причи, неки Бугарин је дао једном човеку из Влахова ''оригинал план на кожици'', на којем је све било написано иглом, и ''кад се кожица развуче све читаш на њу шта пише, а кад се састави не види се ништа''. Иначе, на тој мапи су мере изражене у ''турским појасима'' (''на ону кожицу пише 34 турска појаса западно, па северно''). По речима казивача ''златара'', имали су великих проблема (''пет година смо се млатили да уклопимо податке'') јер нису могли да одреде дужину ''турског појаса'' и пронађу злато у атару сврљишког села Ђуринац (''тражи се крушка; испод крушку има столовни камен, и то се помиње у план,  камен бел, као јаје изнад земљу''). У овом плану су замењене стране света, како би се трагачи збунили. Касније је на том истом месту (''место Тескало у село Ђуринац'') човек изорао црну куглу. После је причао како је кугла била изузетно тешка. Ударао је куглу секирчетом, али ништа није постигао. Тек је са пијуком успео да разбије куглу. А унутра је било 6,5 килограма дуката. Кугла је била толико жилава јер је направљена од скуваних биволских рогова; то поцрни и не може да се поломи ни за живу главу. Тај човек, који је, по казивачу, пронашао црну куглу, ускоро је купио кућу и накуповао машине, обогатио се. Ово је само једна од многих прича које се у сврљишком крају могу чути о људима што су се обогатили. 

grotagold

  • Gost
Odg: MITSKO BLAGO - PISAC IVICA TODOROVIC
« Odgovor #11 poslato: Vreme 23:44:42 datum 09.03.2013 »
Ovo sa belim ježom me podsetilo na moj slučaj kada sam na jak signal kopao na jednom mestu i negde na oko 60-70cm iz zemlje je izašao beli pauk dužine oko 7-8cm....samo sam uspeo da ga slikam i on je nekud nestao. Posle detektor više ništa i nikad nije pokazivao na tom mestu. KO ZNA ŠTA SE TADA DESILO...ostaće zagonetka i za mene ???

EVO TOG PAUKA


Timakumminus

  • Guru

  • Van mreže
  • *****

Odg: MITSKO BLAGO - PISAC IVICA TODOROVIC
« Odgovor #12 poslato: Vreme 00:31:12 datum 10.03.2013 »
I meni je tako pistalo ali sam ga naso sta je bilo posto je bilo ama bas vlazan teren zalepilo mi se za asov,ali dok sam sam shvatio gde je au....zamalo da pozovem agente dosije X.....kada ono zamisli zalepilo se na asovce...tsssss  ;D  e jesam budala tada ispao ;)

grotagold

  • Gost
Odg: MITSKO BLAGO - PISAC IVICA TODOROVIC
« Odgovor #13 poslato: Vreme 00:55:24 datum 10.03.2013 »
Cekaj nerazumem....i tebi je bio BELI PAUK?

Timakumminus

  • Guru

  • Van mreže
  • *****

Odg: MITSKO BLAGO - PISAC IVICA TODOROVIC
« Odgovor #14 poslato: Vreme 02:48:10 datum 10.03.2013 »
Nije bio pauk nego parce od protivgradne rakete koji se nalepio na sloj blata uz asovce vojnicko i onda tu ostao a ja se nisam setio da skinem to blato i onda kada sam merio opet nije imalo nista i bio sam iznenadjen i onda se setim da su u pojedinim klipovima na youtube likovi skidali blato na asov i onda kada sam to uredeo vidi cudo tu je bilo ....mislim mozda to nekome pomogne ...... samo toliko  ;)