Autor Tema: Marička bitka  (Pročitano 3189 puta)

Administrator - Mudrac

  • Administrator
  • Profesionalac

  • Van mreže
  • *****

  • 137
  • Karma:
    +98/-0
Marička bitka
« poslato: Vreme 10:58:11 datum 31.03.2013 »
Propast Srpskog carstva - Bitka na Marici
26.09.1371 na reci Marici, odigrala se jedna od najznacajnih bitaka izmedju Otomanskog carstva na celu sa Lala Sahina i Srpske vojske na celu sa kraljom Vukasinom i despotom Ugljesom. Ova bitka predstavlja pocetak posrtanja Srpskog carstva i pocetak osvajanja srpskih teritorija od strane Turaka.
Srpska vojska pod komandom Vukasina I Ugljeseje Mrnjavcevica brojala negde oko 20.000 ljudi a Turska sila pod komandom begler-bega Lala Sahina je brojala oko 11.000 ljudi. Kao jedan od glavnih povoda za ovaj sukob navodi se namera Ugljese I Vukasina das a velikom vojskom potisnu Turke iz oblasti Makedonije I potisnu u Anadoliju (Mala Azija). Takodje se navodi iz vise izvora da je Vukasin I Ugljesa uspeli da skupe “mnogu vlastelu I velmoze” I das u sa tim snagama zeleli da sprece dalji prodor turaka na podrucije Balkana, ali je bilo I vlastele koja nije zelela da se prikljci toj vojsci iz svojih licnih interesa ili neprijateljstva sa tadasnjim kraljem npr. Nikola Altomanovic, Lazar Hrebeljanovic I Brankovici, te je srpska nesloga ponovo uzela svoj danak u krvi.
Bitka je otpocela tako sto se srpska vojska ulogorila na obodu sume ka polju, spremajuci se za napad na turska uporista. Ali Lala Sahin je dobio informacije da se srpska vojska ulogorila I odlucio je da ih prepadne iznenadnim nocnim napadom, iako je imao duplo manje vojnika. Napad, koji nije dugo trajao, je bio vise nego uspesan jer je srpska vojska bila potpuno ne spremna na napad  te je uspeo da potpuno bezglavu srpsku vojsku potuce do nogu ukljucujuci I pogibiju Vukasina I Ugljese, I taj poraz je jedan od najvecih poraza nase vojske u istoriji.

Ova bitka je jedan od najsudbonosnijih dogadjaja u istoriji ne samo nase drzave vec I celog Balkana uopste. Srpski poraz je bio jak I potpun, ali ga turci nisu iskoristili u punoj meri jer ni oni sami nisu bili svesni obima tog dodgadjaja a I veci deo njihove vojske nije se nalazio u Evropi. Sada vise nije bilo ni jedne sile vojnicke koja je mogla na Balkanu zaustaviti nadirucu otomansku silu, put za dalja osvajanja ka Moravi I Neretvi je bio sirom otvoren, a Srpska drzava je ovim porazom bacena na kolena I vise nije bila sila kao za vreme Dusanovo  vec je izgubila I veru da ce ikada vise ostvariti nesto slicno. Srediste drzave se pomerilo na sever kod Lazara Hrebeljanovica koji se mudrim potezima drzavnickim izdigao iznad ostale vlastele, a jos veci ugled je stekao kada je pomirio dve crkve, srpsku I carigradsku, nakon cega je srpskom verskom poglavaru priznata titular patrijarha, ali najvece iskusenje za buduceg kneza tek dolazi 1389…