Autor Tema: Bitka na Pločniku  (Pročitano 11762 puta)

Administrator - Mudrac

  • Administrator
  • Profesionalac

  • Van mreže
  • *****

  • 139
Bitka na Pločniku
« poslato: Vreme 16:55:06 datum 30.03.2013 »
Битка код Плочника 1386
Срби кличу Турци халакају
Безглави се трупови јакају
У очима расутим по пољу
Ај крст и луна на небу се кољу

Еј српска тешка оклопница ступа
Турска лака коњица одступа
Крв устави сунце на истоку
Да разгледа кланицу жестоку
Обрете се клин српске гвардије
Усред турске срдите ордије

Пробија се кроз љесе лешева
У панциру пратња Милошева
Милош с гардом старих оклопника
С којом згази Турке код Плочника
Бану кроз крв до Газиместана
На копљомет Муратовог стана

Iz pesme "Kosovska bitka"- guslarski tekst

Bitka kod Pločnika je vođena 1386.godine u dolini Toplice kod istoimenog sela nedaleko od Prokuplja, između srpskih snaga predvođenih knezom Lazarom (1371—1389) i Osmanlija predvođenih sultanom Muratom I (1359—1389). Podaci o samoj bici su veoma oskudni, ali je izvesno da su Srbi odneli pobedu (koristeći se oklopnicima i strelcima na konjima) i privremeno zaustavili prodor Osmanlija, a zabeleženo je da je u borbi strelom ranjen Miloš Obilić., kao i učešće Jug-Bogdana.


Sredivši svoje prilike u Maloj Aziji, car Murat se opet okreće Srbiji. Velika vojska koju je predvodio 1386. godine iz Bugarske upala je u pirotski, niški i toplički kraj. Njihovi brzi konjanici (akindžije) su duboko prodrli na svim pravcima izviđajući, pljačkajući i pustošeći.
Raspolažući mnogim opsadnim spravama, vešti i iskusni u osvajanju tvrđava iz ratova u Maloj Aziji, Turci su brzo prisilili branioce pirotske tvrđave kojom su komandovali kneževi sestrići braća Musići, da napuste tvrđavu i povuku se ka Nišu, uspevši samo da je zapale pri povlačenju.
Bolje izgrađena i sa većom posadom, niška tvrđava se branila punih 25 dana. Kada su osvojili ovu tvrđavu Turci su nagrnuli u Toplicu.

Zadržavanje Turaka kod Niša omogućilo je knezu Lazaru da prikupi dosta vojske za odsudni boj u Toplici. Ovde su knez Lazar i njegov čelnik Radič Postupović pustili Turke u dolinu Paljevske reke u selu Pločniku, gde su im postavili zasedu. Kada su Truci duboko ušli u dolinu, iz obližnjih šumaraka na njih su sa svih strana navalili Srbi uz zvuke rogova, tutnjavu doboša i glasne povike.
Nastala je strahovita seča u kojoj je prednjačila srpska oklopna konjica. Iznenađeni i uspaničeni Turci nisu izdržali i dali su se u bekstvo prema reci Toplici i planini Sokolovici. Srbi su ih dugo progonili.
Turski gubici su bili veliki, pa su morali da napuste Srbiju, zadržavši samo nišku tvrđavu.

Arheološko nalazište Pločnik, prostire se na 120 hektara površine i pored neolitksog naselja, vezuje se i za rimski period, odnosno terme i ostatke srednjovekovne Srbije. Na ovom lokalitetu nalaze se ostaci crkve kraj koje su sahranjeni poginuli junaci iz boja na Pločniku 1386. godine kada je bitku protiv turske vojske predvodio knez Lazar.

Bila je to druga srpska bitka protiv Turaka (prva se odigrala 1381.g.kod Dubravnice, blizu Paraćina )

BOJ NA PLOČNIKU


Devet Lazar posekao gora
put da spreči Muratu sultanu,
Agarene silne da primora
baš u mesto Pločnik da zastanu.
Dvadeset je iljada seljaka
seklo gore od zore do mraka.

Drhte gore doline i puti:
crna horda Toplicu pritiska
svud se čuje jauk, lelek, piska...
Zločin čine Agareni ljuti:
dok Toplica nosi ubijene,
otimaju i blaga i decu i žene...

Stani malo svirepi sultane,
na Pločniku zaustavi horde,
s mačevima da ukrste djorde,
put ti kriju balvani i grane...
dug Srbiji ovde ćeš da vratiš
i životom zločine da platiš...

A Toplica nadošla ko more,
drvlje valja crnja od oranja,
sa obala kamenje odranja...
Iz nje kulja topla magla siva,
a dva cara ko dva gorska diva
po toj magli mora da se bore.

U boj stupa Srdja Zlopogledja,
silan junak strašnih crnih vedja...
Od njegovog pogleda se strada,
on ne kliče, on ništa ne kaže,
po dva i dva na koplje nabada,
preko sebe u Toplicu slaže.

A konj Vranac, kao ala stara,
gospodaru prići nikom ne da,
kog pogleda zubima ujeda,
sa sve četir bije i obara.
Do kopita ogrezo u krvi:
gazi, rže, oborene mrvi.

I Srdjina četa beskućnika,
sve junaci od prvoga reda:
snažnih prsa i mrka pogleda...
I bez pesme i bojnoga klika,
ruši, lomi, ko uragan pravi,
mačem seče, il rukama davi.

A tek gore sred carskoga puta,
gde se bije teška bitka ljuta,
svoje ate razigrali gojne,
tri viteza - tri vojvode bojne.
Prijatelji od mladosti rane
Agarene ruše na sve strane.

Pobratimi u boju i piću:
s leve strane Toplica Milane,
a sa desne Kosančić Ivane,
u sredini Miloš Obiliću.
Hitri, lepi ko sokoli sivi,
svak se živi toj trojici divi.

Miloš bira jedrenske delije,
što skupljaju zli danak u krvi,
britkim mačem ili kopljem bije...
Vitez bije, a konj Alat mrvi.
Milan goni besne janičare,
a Kosančic pogane Šiptare.

Pod naletom slavnih Jugovića,
kao čopor progonjenih psića,
ciči, pišti, zlosrećna ordija...
Boška prate tri mladjana brata,
A Damnjana četiri starija.
Svaki kopljem odlično barata.

A za svima Bogdan na tenane
svoga Belca kroz ordiju jaše,
bira čalme slavom ovenčane:
seče samo begove i paše...
Pomno motri šta sinovi čine:
staro srce još o deci brine.

Vitla Boško sa alaj-barjakom,
britkim mačem seče i obara..
Leti pesma poznata i stara,
srce gali u Srbinu svakom...
Jugovići kliču, ruše, biju,
ršum čine, satiru ordiju...

Damnjan kliče ubojitu, staru,
za vrat stao nekakvom Agaru:
,,Okreni se i lice pokaži,
jesi l junak srca plemenita,
il bekrija pun zlobe i laži
sto se noću Carigradom skita.

Ja sam Damnjan Jugovića roda,
i na čast ti bekstvo i sloboda!,,
I dok drhti, plače, Turčin mladi,
svi se čude šta to Damnjan radi.
Tek kad skide sjajni oklop s glave
ugledaše, dobre, lepe oči plave.

Sve to Lazar s uzvišice gleda
i pažljivo boj krvavi prati:
da l će sultan knezu da se preda,
ili će se do poslednjeg klati!?
Lazar ne zna kako car izgleda,
a kamo li da l će da se preda.

Svom Djogatu u sedlo se baci,
za njim hitri grunuše junaci:
s četom jurnu Srdja Zlopogledja
i Jakupa napade sa ledja.
Boj Jakupu nije jača strana
te umače u čador sultana.

Tri viteza, tri vojvode bojne
misle da je kraj krvave vojne.
Svaki od njih u sebi se pita:
da zarobi cara ili Bajazita,
ali Miloš dobi tešku ranu
i ne uspe da pridje sultanu.

Jugovića slavna četa smela-
devet brata progone Murata...
Obruč steže tri čadora bela...
Jakup diže cara na Dorata...
Zalud hitaš moj Lazare, kneže,
silni sultan niz Pločnik pobeže!

Beše bitka skoro i prestala
kad eto ti budaline Tala.
Drenovom se batinom zavrgo
pa niz Pločnik trči brgo, brgo...
Sinoć Tale s krčmaricom bio
te na Pločnik nije ni mislio.

Mnogo pio, previše ljubio,
pa je jadan u boj zakasnio.
,,Na batini zardjali klinci,
dozvolite, braćo, srpski sinci,
bar desetak Turaka da zbrišem,
grdnu rdju s klinaca obrišem!,,

A kog Tale drenovačom stiže
taj ne pisnu, nit se više diže!
Kad, ujutru, sunce grejat poče
krv se silna sasiri u ploče...
Tako Pločnik dobi slavno ime
da se večno ponosi sa njime.
« Poslednja izmena: Vreme 18:47:25 datum 30.03.2013 od strane admin »