Autor Tema: Katalozi novcica  (Pročitano 20594 puta)

dumivan

  • Profesionalac

  • Van mreže
  • ****

  • Karma:
    +0/-5
Katalozi novcica
« poslato: Vreme 11:07:20 datum 21.08.2013 »

NUMIZMATIKA

Premonetarna sredstva razmene

Pre početka monetarne ekonomije sigurno je postojala robna razmena, a stoka je u početku bila možda i važnija od žitarica i ostale robe. Kasnije je tu svrhu dobio metal i to prvenstveno zbog svoje relativno male zapremine, lake prenosivosti i slabe kvarljivosti. Gvoždje i srebro su bili u svakodnevnoj upotrebi već krajem prvog milenijuma p.n.e. Najpre su to verovatno bili komadi bez nekog specifičnog oblika i težine. Kao primer toga mogu se navesti neki primeri zlatnih, srebrnih i gvozdenih poluga iz Austrije i Kapadokije sa pečatima  koje pripadaju periodima izmedju 2200 – 1250 g. p.n.e. U potonje vreme ima ih i na Kipru, a u grobovima Mikene pronadjene su zlatne ploče sa žigovima što bi moglo potencirati da su služile kao sredstvo razmene.

Prvi kovani novac

Prvo kovanje novca može se smestiti u vreme XII veka p.n.e. Metal o kome je reč u ovom slučaju je elektrum (legura zlata i srebra, prirodno nalažena u Maloj Aziji u nanosima reka Hermos i Paktol, zatim u planinama Tholos i Sipia, kao i u Trakiji. Pronalazak novca se pripisuje kraljevima Lidije Kandotu i Gigesu i potonjim članovima dinastije Mernada. Ovaj novac je imao samo sa jedne strane nabrani reljef, a sa druge strane udubljeni znak životinja (lav, jelen, bik) koji je svakako predstavljao grb ili amblem nekih jonskih gradova (Milet, Efes ili Fokida). Oko 670. godine p.n.e. sličan novac kovan je na ostrvu Egini koje je tada bilo posed argolskog kralja Fidona.

Kovanje novca

Postoje dva metoda, livenje i kovanje. Livenje je jednostavnije, ali i redje primenjivano rešenje u antici. Model je pravljen od voska ili rezbaren u glini, a zatim utiskivan u kalup od finog peska ili nekog drugog materijala odakle je dobijan otisak. Za kovanje je potrebno izliti pločice koje se kasnije kuju. Ovo se vršilo tako što se metalna pločica postavi izmedju dve izrezbarene matrice po kojima se udara čekićem ili nečim sličnim. Grci su za matrice koristili bronzu, a Rimljani gvoždje. Matrica se može ručno izrezati ili se pozitivni otisak napravi u nekom drugom materijalu pa se po njemu udara usijanim komadom metala, tako da se reljef utisne u mekani metal koji posle očvrsne sa utisnutom predstavom, koja kasnijom upotrebom pri kovanju ostavlja reljef na novcu. U antici donja matrica je bila učvršćivana za podlogu a gornja je predstavljala jednu slobodnu šipku po kojoj se udaralo čekićem i tako istovremeno pravio otisak sa donje i gornje strane.

Vrste novca

Stenofor – novac koji na svom rubu ima venac
Serratum – novac nazubljen po obodu (kao zupčanik)
Subaeratum – ima bronzano jezgro furnirano tankom srebrnom prevlakom.
Kvadrigatus – sa reversnom predstavom kvadrige
Viktorijat – sa reversnom predstavnom Viktorije (pobednički novac).

Postoji i novac izdavan povodom neke specijalne prilike koji izdaje osoba ili zajednica.

Egzerk

Egzerk (odsečak) je polje na novčiću ogradjeno crtom, obično na reversu, ispod centralne prestave. Često nosi ime kovnice ili kakav drugi monogram, poput SC – Senatvs Consvlto.

Novac Lidije

Pronalazak novca pripisan je kraljevima ove države. U početku su to bile male šipke ili okruglaste pločice od elektruma, nepravilnog oblika sa onim otiscima i pečatima koje  Aristotel smatra za oznaku vrednosti.


Dinastija Mernida

Kandol  do 687 g. p.n.e. – pronalazak novca.
Giges  687 – 652 g. p.n.e.
Ardis  652 – 625 g. p.n.e. – početak kovanja novca.
Sadijat  625 – 615 g. p.n.e.
Alijat  615 – 560 g. p.n.e.
Krez  560 –546 g. p.n.e. – prva reforma novca.

Krez uvodi prvu reformu. Snaga elektruma je opala, pa su nikle mnoge privatne kovnice o čijem postojanju saznajemo iz dodatnih protiv žigova na novcu kojima se označava njihovu pripadnost. Ovaj vladar je zamenio elektrum srebrom i zlatom (novac se zvao sater) sa predstavama glava bika i lava koji se sučeljavalju, dok na reversu stoje dva utisnuta kvadrata nejednakih veličina. Ovaj novac naziva se kresid i za sada nema starijeg zlatnog ili srebrnog novca od njega. Posle persijskog osvajanja novac se kuje pod nadzorom Persije, Aleksandra Velikog i kraljevine Seleukida.

6.   Novac Atine

Najraniji atinski novac smešta se u 575. godinu p.n.e. i to su serije didrahmi, poznate pod nemačkim nazivom wappen munzen (grb – novac). Na aversu ovog novca nalazile su se  razne oznake ili porodični grbovi sa utisnutim reversom. To je moguće objasniti time da posle Solona, u Atini nastaju borbe medju strankama i porodicama, tako da razne kovnice izradjuju novac sa grbovima vlasnika.

Pizistradi su kao amblem imali konja, dok su Alkmeonidi imali magijski točak posvećen Apolonu (a ujedno podsećao i na trke dvokolica i olimpijske pobede). Pre nego što je postao diktator Atine (561 – 527 g. p.n.e.) Pizistrat je novac kovao u oblasti Pangeja, a takodje i u rudnicima Brauron i Laurion. Takodje je i tvorac tetradrahme – statera koja je kao moneta uspela da potisne sa tržišta eginske kornjače. Ona je ne aversu imala predstavu glave Atene, a na reversu sovu. 556. godine Pizistrat napušta Atinu i vraća se u Pangej. Na njegovom tadašnjem novcu vidi se slovo i sunčani disk koji pokazuje da su kalupe pravili peonski graveri. Kada se, deset godina kasnije, Pizistrat vratio u Atinu, on zatvara pangejsku kovnicu. Do njegove smrti 527. godine kovane su naročito tetradrahme. Za vreme Hipije, od 527 do 510 g. p.n.e. kovnice u Atini su radile svake četiri godine, a u Laurionu su kovali tekući novac. Kada je Darije osvojio Trakiju (izmedju 514 i 512 g. p.n.e.) Hipije vrši reformu novca, kojom ukida novac Eupatrida, a od pretopljenog srebra izdao je novac sa uobičajenim likom. Proterani Eupatridi su u to vreme kovali novac u Delfima koji je imao sovu sa inicijalom A, a sem toga i novac sa predstavom ljudske noge i sa tri noge i slovom  (što je označavalo Fokidu). Posle pobede na Maratonu 490. godine p.n.e. na atinskom novcu je na Atenin šlem dodat lovorov venac. Kada je finansijska beda snašla Atinu 407 g. p.n.e. ona je bila prinudjena da pretopi zlatne trofeje koji su bili podignuti oko Partenona i tada se po prvi put kuje zlatni novac u Atini (posle toga su, od 406 – 393 godine p.n.e. kovane bronzane tetradrahme). Tek od 393 do 339. g. p.n.e. ponovo se javlja kovanje u srebru, a potom i u zlatu. Poslednji put kada Atina kuje zlatan novac u nevolji je kada Demetrije Poliorket opseda grad 296 –294 godine p.n.e. Od prevlasti Makedonaca pa do 196. godine p.n.e. u Atini se ne kuje novac, a onda ponovo kuju tetradrahme. Atina je i dalje na aversu, dok je sova na reversu malo drugačije izvedena; ona stoji postrance i stoji na amfori na kojoj je broj a ispod nje dodatna slova. Ceo revers je okružen maslinovim vencem, dok se unutar njega nalaze još dva monograma ili dva ili tri imena magistrata i razni simboli. Ovaj novac traje sve do vremena rimskog cara Avgusta.

Novac Korinta

S obzirom na geografski položaj grada na raskršću trgovačkih puteva kovanje u ovom gradu počinje još krajem VII veka, a postojanost predstava na novcu govori da je bio namenjen širem opticaju. Na ranim emisijama Pegaz je jedini aversni tip, a kasnije se javlja i glava Atine. Najraniji prikazi sa arhajskim slovom kapa imaju utisnut revers podeljen na osam delova (poput eginskog novca). To utisnuće se tokom VI veka p.n.e. razvilo u kukasti krst. Poludrahma nosi pola Pegaza, a pola obola ima samo konjsku glavu na aversu.

   Od V veka p.n.e. javlja se Atinina glava pod šlemom i slova. Na novcu iz ranog IV veka drahme i poludrahme na reversu nose glavu Afrodite, dok se kasnije do 243. godine p.n.e. na reversu nalazi ime magistrata. I nakon makedonske okupacije Korint kuje svoj novac, a konačno prestaje nakom rimskog razaranja 146. godine p.n.e. Bronzani novac od sredine IV veka pa do 243. godine p.n.e. nosi kombinovane predstave Trozubca ili Posejdonove glave.
Novac Tasosa

Arhaični stateri na Tasosu prikazuju itifaličnog satira koji odvlači nimfu koja se otima. Ova predstava se u finijem obliku javlja u kasnom IV veku p.n.e. kada Tasos pada pod atinsku dominaciju. Nakon odvajanja od Atine (411. godine p.n.e.) ponovo počinju da kuju zlatne statere. Predstave na zlatnicima i srebrnim tetradrahmama i manjim denominacijama iz prve polovine IV veka p.n.e.  su bradata glava krunisana bršljenom i bradati Herakle koji kleči. Posle makedonske prevlasti nastavljaju sa kovanjem svog novca u II veku, a emituju se pljosnate tetradrahme sa glavom Dionisa na aversu i Heraklom koji stoji na reversu.

Novac Abdere

Grad osnovan 544. godine p.n.e. prilikom velikog egzodusa stanovništva iz Male Azije (pogotovo grada Teosa) usled Persijskih osvajanja. Na srebrnim oktadrahmama i tetradrahmama iz V veka p.n.e. predstava grifona na aversu je kopija sa novca iz Teosa, a kasnije se javlja ime grada ili magistrata smešteno u kvadrat na reversu. Retke su tetradrahme iz kasnog IV veka p.n.e koje su na reversu imale portret čoveka sa bradom i ime magistrata Pitagore. Kovanje prestaje opsadom Tribala koji osvajaju ovaj grad u Trakiji.

Novac Eubeje

Ovo ostrvo nalazi se severno od Beotije i Atike. Bilo je u atinskom posedu, ali kovanje na njoj kao i u Grčkoj cveta od V veka p.n.e. u zavisnosti od toga koliko je uspela da izmakne od atinske tiranije. Eritreja i Karistos su gradovi na Eubeji koji su usvojili kao predstavu na novcu kravu koja doji tele. Egina (grad luka) nalai se u eginskom zalivu. Od najranijih vremena pa do atinskog osvajanja, Egina je zbog svog izuzetnog povoljnog položaja bila jedna od najvažnijih trgovačkih država Grčke. Trgovala je sa državama severa, Peloponezom i Malom Azijom. Prvi novac u Egini javlja se u drugoj polovini VII veka p.n.e. a dugogodišnja nepromenljivost predstava na novcu ukazuje da je on bio namenjem širem opticaju. Srebrni stateri i njihove manje denominacije su tipični debeli, zdepasti komadi, sa stalnim aversnim tipom morske kornjače posvećene Afroditi. U početku kornjače imaju ravan oklop, dok kasnije dobijaju red tačaka duž oklopa, a na reversu imaju utisnuća u obliku osam trouglastih delova.

Od 456 – 431 godine p.n.e. ostrvo je zauzela Atina i u tom periodu Egina kuje samo male denominacije. 404. g. p.n.e. Atina je poražena u peloponeskom ratu i Egina ponovo kuje novac, ali ovaj put umesto morske kornjače na novcu je testudo graecia, suvozemna varijanta, pravilnijeg oblika, u plićem reljefu, ali sa ispupčenim pločicama oklopa. Na reversu koji je podeljeni kvadrat nalaze se početna slova imena grada i mali delfin. Ovog novca ima sve do sredine IV veka, a pri kraju se bronzani novčići zamenjuju srebrnim nominalima. U III i II veku p.n.e. Egina kuje samo bronzu sa najčešćim predstavama pramca broda i glavom ovna.

Novac Tebe

Svakako najuticajniji grad Beotije, Teba je kovanje novca počela u VI veku. Za sve vreme kovanja avers novčića je beotski štit. Na arhajskom novcu utisnuće na reversu u obliku krila vetrenjače nosi deo imena grada, ali u sledećem periodu amfora postaje reversni tip.

   Na novcu finog stila izmedju 446 – 426 g. p.n.e. kada su proterani Atinjani i obnovljen beotski savez, javljaju se Herakle i njegova junačka dela na reversu. Predstava Herakla koji kao dete davi zmije korišćena je na savezničkom novcu Efesa, Knida i ostalih gradova Male Azije. Pod Epaminodom (od 379. godine) izdaju se nove serije statera sa amforom i imenom magistrata. Pobeda Filipa Makedonskog nad Tebom i saveznicima 338. godine, kod Heroneje prekinula je tebanski uticaj i sledeća dva veka uglavnom se kuje novac od bronze.

Novac Larise

Gradsko kovanje u Tesaliji počinje odbijanjem Persijanaca 480. godine, a samostalno kovanje opstaje do makedonskih osvajanja 353. godine p.n.e. Tek u periodu od 196 - 146. godine p.n.e. Teba ponovo kuje novac, ali ga izdaje tesalski savez. Ova serija na aversu ima Zevsa, Apolona i Atinu. Revers srebrne denominacije koja je odgovarala 1.5 rimska denara je Atina pod šlemom sa uperenim kopljem. Sama Larisa kuje arhajski novac i pre 480. godine p.n.e. ali glavno kovanje počinje tek 480. godine izdavanjem srebrnih drahmi i manjih nominala sa poznatim tesalskim tipovima – mladić koji obuzdava bika držeći ga za rogove i konj u kvadratnom utisnuću  inkuzu. Revers je uglavnom predstava nimfe Larisa, a postaće i glavni tip u srebru u IV veku kada se prikazuje en face. Tesalski konj i tada ostaje na reversu. Posle makedonskog osvajanja Larisa kuje samo bronzani novac.

Novac Magna Graecie

   Zemlje Magna Graecie su posedovale najrazvijeniju veštinu kovanja novca. U arhajskom periodu oni su novac kovali tehnikom inkuza. Sirakuza je najranije potrebe podmirivala grčkim novcem, a tek u drugoj polovini VI veka pre nove ere počinje sa samostalnim kovanjem. Prve tetradrahme težine 16,46, grama kovane su pre vladavine tiranina Gelona. Glavni motiv je kvadriga u grubom stilu na aversu, a na reversu je jednostavni četverougao utisnut i podeljen na 4 dela, a kasnije se u sredini javlja mala ženska glava (nimfa) koja polako osvaja celo polje. Didrahma na aversu ima konjanika koji vodi konja. Kada je 485 godine p.n.e. Gelon zauzeo Sirakuzu počeo je da se kuje novac sa glavom Aretuze okruženom delfinima. Na reversu je prikazana dvokolica sa četiri konja u hodu. Njome upravlja kočijaš čime ova predstava neodoljivo podseća na delfsku statuu kvadrige koja je i inače poklon iz tih krajeva. 480. godine kada je Gelon pobedio Kartaginjane kod Himere, izdata je serija krupnih tetradrahmi sa ustaljenim tipovima, ali odličnog stila koji su popularno nazvani demetrioni po kraljici Demetri, Gelonovoj ženi. Porazom Atinjana 413. godine počinje novi period kovanja, kada se kuje zlato, a najveći primerci imaju glavu žene na aversu i Herakla koji se bori sa lavom na reversu. Pobeda je obeležena serijom srebrnih dekadrahmi sa glavom Aretuze sa razbarušenom kosom. Za vladavine Diona emitovani su novčići od elektruma od 100 libri sa manjim denominacijama. Na aversu je Apolonova glava sa glavom Artemide, a tronožac i lira su na reversu. Dolaskom Timeleona na vlast 345. godine p.n.e. srebrni stateri postaju standardna denominacija sa Pegazom na reversu i Atinom sa šlemom na aversu, a takodje i drugim aversnim tipovima kao što su glava Zevsa ili Aretuze. Na bronzanom novcu uglavno je na aversu Zevs a na reversu munja ili konj. Iz srednjeg perioda (kraj IV i III vek p.n.e.) najfinije su tetradrahme sa glavom Persefone na aversu i Nike koja drži trofej na reversu. Kovanje se nastavlja i posle rimskih osvajanja, ali samo u bronzi. Argigent je imao gravere umetnike koji su savršeno znali da predstave ljušturu morskog raka ili orla sa svim detaljima. Ne dekadrahmi iz 410. godine predstavljena su dva orla koja rastežu zeca, a na reversu su konjske trke kvadriga sa orlom koji leti iznad. Ova dekadrahma se smatra najlepšim primerom grčkog kovanja. Posle rimskih osvajanja 241. godine p.n.e. grad nastavlja da kuje samo bronzu.Gela kuje novac sa predstavom boga reke u liku mladog čoveka ili bika sa ljudskom glavom koji pliva. Regium kuje novac sa lavovskom glavom u grubom reljefu, a kasnije, pod uticajem Atine, usvaja predstavu Atine sa šlemom koji je ukrašen čudovišnom Scilom, a na naličju je bik uradjen do najsitnijih detalja. U Metapontu koji je bio bogat žitom novac ima klas koji podseća na zlatan poklon koji je grad dao hramu u Delfima. Naksus je najstariji grad i kuje novac od kasnog VI veka p.n.e. Dionis je najviše zastupljen na novcu. U raznim emisijama na aversu je njegov portret u arhajskom stilu a grozd je na reversu. Na tetradrahmama glava Dionisa je ovenčana bršljanom, a na reversu je bog koji čuči i drži čašu vina.

Cistofori

Vrsta tetradrahmi koje su kovane po rodoskom težinskom sistem. Emitovani su od sredine II veka p.n.e u gradovima Lidije i Frigije. Samo ime potiče od predstave na novcu – magične ciste dionizijskog kulta iz koje izlazi zmija. Sama zmija je na aversu, a tobolac za strele stegnut dvema zmijama na reversu, a sve je okruženo vencem od bršljana. Polovina i četvrtina su imali toljagu i lavlju kožu na jednoj strani, a groždje i vinovu lozu na drugoj. Ovaj novac se proširio po celoj maloj Aziji. Cistofori su emitovani u Efesu, Pergamu, Smirni, Andramitionu, Sardu ... Kada je Mala Azija postala rimska provincija, guverneri su nastavili sa kovanjem cistofora sve do carskog perioda.

Darik

Novac kralja Darija I koji je kovan oko 515 godine p.n.e. Kovan je u zlatu, a Darije je to preuzeo od Kreza. Darik je bio težak 18,41 gram, a za vreme Darija i njegovih naslednika na novcu se nalazi lik velikog kralja u uniformi konjanika svoje garde, sa krunom na glavi i kopljem u ruci, kao na frizu iz Suze.





Makedonski novac

Počeci kovanja u Makedonaca vezuju se za osnivača i prvog kralja makedonske dinastije Aleksandra I (498 – 454 g. p.n.e.) koji je iskoristio trenutak persijske invazije na Grčku i proširio svoju kraljevinu. Već 480. godine kontrolisao je Bisalte i okolinu bogatu rudom. Ovaj kralj je preuzeo i novčani standard i predstave na novcu od Bisaltea. Emitovao je oktadrahme i tetradrahme sa likom golog konjanika koji stoji pored konja, a na reversu je dodao svoje ime u kvadratu. Manje denominacije imaju propinjućeg konja ili konja u trku.
Perdikos II (454 - 413 g. p.n.e.) kovao je srebrnjake slične Aleksandrovom novcu. Arhelaus I (413 – 399 g. p.n.e.) premestio je prestonicu u Pelu. Kovao je srebrne statere sa propinjućim konjanikom na aversu i kozom na reversu (Bisalte grč. koza). Ostali stateri imaju glavu Apolona ukrašenu trakom, manji nominali imaju na aversu glavu mladog Herakla što će postati glavna predstava svih kasnijih makedonskih kraljeva.

Arhelaus II (396 –392 g. p.n.e.) kuje novac sa predstavom Herakleove glave. Na novcu se nalazi njegovo ime Aecopus, a ne titularno Arhelaus. Amintas (392 – 390 g. p.n.e.) i Pausanija (390- 389 g. p.n.e.) kuju isti novac samo sa svojim imenima. Amintas III (389 – 369 g. p.n.e.) zadržava Herakla na aversu dok je na reversu konj. Perdikas III (369 – 359 g. p.n.e.) ima sličnu predstavu na novcu, samo je konj u kasu.

Filip II (359 – 336 g. p.n.e.) reorganizuje makedonsko kovanje zahvaljujući skoro nedirnutim rezervama zlata u rudnicima u Trakiji i kuje do tada najveće količine novca. Medju zlatnicima najveća jedinica je stater od 8,6 grama koji na aversu ima ovenčanu glavu Apolona, a na reversu bigu. Manje denominacije imaju na aversu glavu mladog Heraklea u lavljoj koži, a reversi se razlikuju. Medju srebrnim novcem glavna jedinica je srebrna tetradrahma, koja na aversu ima ovenčanu i bradatu glavu Zevsa, a na reversu dečaka koji jaše na konju i drži palminu grančicu. Na manjim denominacijama Herakle je na aversu, a na reversu je dečak na konju. Filipovi zlatnici su postali medjunarodna moneta i kovani su i nakon njegove smrti. Reversi sa dečakom na konju tumače se kao njegove pobede u trci na kolima na olimpijskim igrama.

Aleksandar Veliki (336 – 323 g. p.n.e.) prati očev obrazac kovanja novca. Redje su kovani i distateri, kao i neki manji nominali. Avers statera ima glavu Atine sa korintskim šlemom, a ukrašen je grifonom, sfingom ili zmijom dok je na reversu Nika koja stoji i drži venac. U srebru je glavna jedinica tetradrahma. Povremeno su kovane didrahme, drahme i manji komadi. Na ovi srebrnjacima imamo glavu mladog Herakla u lavljoj koži na aversu, a na reversu Zevsa koji sedi na tronu i drži orla i skiptar. Aleksandrovo ime se javlja i na Ag i na Au novcu. Takodje je kovao i bronzani novac i to emisije tkzv. obeležene bronze koja na aversu ima predstavu Herakla sa toljagom i lukom. U njegovo vreme širem carstva radi oko 20 kovnica koje izradjuju tetradrahme i ostale denominacije. Tek krajem IV veka p.n.e. pojedine oblasti počinju kovati novac sa osobenim predstavama.

Skordisci

Kelti su još krajem V veka p.n.e., po Justinu, napustili svoju domovinu i preko Alpa krenuli ka Rimu (378. godine p.n.e.) i prema Balkanskom poluostrvu. Postoji podatak da su se sa Aleksandrom Makedonskim sreli na Dunavu 335. godine p.n.e. U vreme 280/279 g. p.n.e. Kelti su u tri pravca prešli preko Balkana, prvi ka Trakiji, drugi ka Peoniji i treći ka Makedoniji. Sve ove tri grupe našle su se u severnoj Grčkoj odakle su krenule na Delfe. Nakon poraza panično su se povukli nazad na centralni Balkan. Oni koji su pod vodstvom Batanata stigli do Save i Dunava su se tu i nastanili i zajedno sa onim keltskim plemenima koja nisu učestvovala u pohodu, kao i sa domorocima osnovali državu Skordiska. Od polovine III veka p.n.e. počinju sa kovanjem svog novca koji je u stvari predstavljao imitacije makedonskog novca. Najčešće su kopirali tetradrahme Filipa II, ali i novac njegovih naslednika. No njihove kovnice nisu bile stalnog karaktera, pošto se ratnička populacija kretala i svoje kovanje zasnivala na topljenju zarobljenog, zaradjenog ili kupljenog materijala. Pretpostavlja se da su kovnice bile na teritorijama većih urbanih centara, poput Sirmijuma, Viminacijuma ili Singidunuma. Postoji nekoliko tipova novca Skordiska koji se uglavnom izdvajaju po načinu izrade i kvalitetu.

Srpska grupa ima nešto manji prečnik novca i deblje pločice. Na aversu je bradata glava (Zevs?) sa kosom češljanom od temena na dole. Na glavi ima lovorov venac koji se na prednjem delu završava unutra povijenim listovima. Brada je često u obliku dva reda kovrdža. Revers ima razne varijante konjanika.

Jabukovac tip je dobila ime po jednoj ostavi. Avers ima sličnu predstavu kao kod prethodne grupe, ali je reljef plići i shematizovaniji. Na reversu je nezgrapna predstava konja (”magareće uši konji”). Novac je težak izmedju 12 i 14 grama.

Sremska grupa ima slične predstave kao i Srpska, ali se insistira na detaljima, poput naglašenih obrva i nosa na aversu, konjske grive na reversu, a iznad konja se javlja i krug sa tačkom u sredini, a na nekoliko primeraka ima iznad konja i floralnih motiva tipičnih za laten. U kasnijim fazama predstava se shematizuje, smanjuje se težina novca (11 – 11,6 grama za tetradrahmu), počinje kovanje u bronzi, novac više nije toliko pravilnog oblika i sl. U krajnjoj D fazi napuštaju se dotadašnji monetarni sistem i tipologija novca i javljaju se minimi prečnika od 0,6 do 0,8 cm. Na aversu je predstava slična lovorovom vencu, a na reversu konj. Svi nadjeni primerci su od srebra, ali različite težine od 0,15 do 0,40 grama.

Krčedinska grupa je onaj novac Kelta na Balkanu kojima je uzor Zevs sa tetradrahme Filipa II, dok je stil kose preuzet sa Aleksandrovog novca. u fazi A primerci su kvalitetni i težine oko 14 grama. Na reversu je jahač sa šlemom u vidu turbana i dugačkom perjanicom, a u ruci ima palminu grančicu. Ispod glave konja je neka četvoronožna životinja. Ova faza je najzastupljenija u Transilvaniji. U fazi B nalazi potiču iz oblasti zapadno od Tise i oko Save i Dunava. Tu spada i ostava iz Krčedina sa 655 tetradrahmi i 228 primeraka drahmi. U ovoj fazi dolazi do pojednostavljenja detalja i nestajanja životnje ispod konjske glave, koja se pretvara u 4 kuglice. Težina se kreće oko 10,15 grama za tetradrahme i 1,74-2,15 grama za drahme. Drahme su u ovom periodu daleko brojnije nego tetradrahme. Ovaj novac kovan je početkom I veka p.n.e. i bio je srebrn.

Novac u Iliriji

Damastion – od južne Albanije do Dardanije se pretpostavlja položaj. Kao najprihvatljivije se uzima područje Šar planine kod Debra. Kovanje započinje početkom IV veka p.n.e., 395. godine  i traje do 320 godine p.n.e. Kuju se srebrne tetradrahme koje na aversu imaju glavu Apolona, okrenutu na levo, a na reversu tronožac i natpis DAMASTION. Težina novčića je 13,60 grama. u manjem broju kovane su i drahme od 3,2 grama sa ženskim božanstvom na aversu i nosnim slitkom na reversu, kao i tetroboli od 2,2 grama sa Apolonom na aversu i tronošcem ili pijukom na reversu. Tu su najpoznatiji nalazi novca iz Risna i Kutine. Tek negde početkom trećeg veka p.n.e. sreće se ime nekog ilirskog vladara na novcu i to Monunij na nekoliko srebrnih statera i jednoj tetradrahmi.

Skodra i Lisos

Prvi ilirski gradovi koji kuju svoj novac. Počeci njihovog kovanja datiraju se u sredinu ili 2/2 III veka p.n.e. Kovanje se može podeliti u tri faze; 1. Kovanje do Gencija (do 181. godine p.n.e.) 2. za vreme Gencija (181 do 168 g. p.n.e.) i 3. kovanje posle rimske dominacije (od 168. godine p.n.e.) U prvoj fazi novac je po uzoru na grčki (Zevs ili Artemida) ili se neposredno ugledaju na makedonski novac (makedonski štit). Dolaskom Gencija na vlast 181. godine p.n.e. obe kovnice nastavljaju rad kujući novac sa imenom kralja i na starijim tipovima novca, ali i na novoj varijanti. Stariji tip ima na aversu Artemidu ili makedonski štit, a na reversu munju ili šlem.


Novac peonskih kraljeva

   Peonija je oblast severno od antičke Makedonije pre Filipa II. Peonska plemena su živela od Strimona do Deuriopa, i najverovatnije negde od Tranupara do Pele i mora. Čini se da su peonska plemena zahvatala i teritoriju Pelagonije, graničeći se pored Makedonaca sa Ilirima, Dardancima i Tračanima. Privremeno su priznavali vlast Filipa II, ali su ostali nezavisni sve do 284. godine pre nove ere kada je Lizimah pokorio oblast. Posle najezde Kelta opet se osamostaljuju do 270. godine kada je Antigon Gonat osvojio to područje.

   Medju vladarima su značajni Likej (359 do 340. godine p.n.e.), Patraos (340 do 315 godine p.n.e.) i Audoleon (315 – 285 godine), savremenici Filipa II, Aleksandra Velikog. Medjutim nikakve podatke nemamo o prva tri vladara čiji novac je takodje poznat. Likej je učestvovao u vojnom savezu protiv Filipa II. U vreme Aleksandra Makedonskog peonska konjica je imala zapaženu ulogu u borbama protiv Persijanaca, mada su oni bili najamni vojnici i nisu bili predvodjeni kraljem. Na Akropolju postoji jedan natpis koji se odnosi na Likeja – Lipeja, i jedan koji se odnosi na Audoleona, kralja Peonije, sina Patraosa.
   
   Peonsko kovanje je nastalo u uskoj povezanosti još nelokalizovanog grada Damastiona i peonskog kraljevstva Likeja i Patraosa. Čini se da su oni najpre prekovali damastionske tetradrahme. Nešto kasnije Likej je i sam uzeo kovače iz halkidičkog Olinta.

    Na ovim teritorijama sačuvano je svega 9 novčića peonskih vladara,  mada se u Narodnom Muzeju u Sofiji nalazi jedna ostava iz sela Ržinci (kod Trnova) u kojoj je izmedju ostalog popisano i 1208 tetradrahmi Patraosa i 2 Likeja i 1 novčić iz Damastiona.

Od onih koji su sačuvani kod nas, jedan je Likej koji je u stvari tetradrahma od 10,80 grama srebra. Na aversu je glava Apolona sa lovorovim vencem na desno, okolo zrnast krug. Na reversu piše tu je i predstava nagog Heraklea koji levom rukom davi nemejskog lava, a desnom zamahuje batinom. U polju desno dole je tobolac i luk.

   Novac Patraosa predstavljen je jednom tetradrahmom od srebra, težine 12,5 grama. Na aversu se nalazi glava Apolona na desno, sa lovorovim vencem u kratkoj kosi. Na reversu piše , predstavljen je ratnik (peonski jahač) na konju koji galopira na desno. Levom rukom drži uzdu a kopljem u desnoj napada neprijatelja koji se brani (makedonskim) štitom, ležeći na ledjima, sa podignutom levom nogom. U polju levo dole monogram. Drugi novčić je drahma od srebra, težine 3,1 gram, sa glavom mladića na desno na aversu, dok je na reversu isti natpis kao i na tetradrahmi i predstava prednjeg dela divljeg vepra u skoku na desno. Ispod nogu životinje je grana. Natpis je na samoj ivici.

   Novac Audoleona možemo podeliti u dve faze po kovanju:
 I faza do 306. godine p.n.e.

 Tu je zastupljena jedna tetradrahma od srebra, težine 12,10 grama sa glavom Atine na aversu, nešto malo ulevo, s ogrlicom, s obe strane uvojci kose koji vise, nosi atički šlem. Na reversu piše sa predstavom nezauzdanog konja sa spalim ularom koji kasa na desno, sa podignutom desnom prednjom i levom zadnjom nogom. Izmedju kopita zadnjih nogu monogram koji liči na CC, ali sa obrnutim C sa leve strane. Tu je zatim jedna drahma od srebra, težine 2.9 grama sa glavom Atine na aversu, nešto ulevo, s uvojcima kose s obe strane, nosi atički šlem. Okolo tačkice. Revers je isti kao i onaj na tetradrahmi. Tu je zatim i jedna tetradrahma od srebra, težine 10,14 grama, koja na aversu ima glavu Atine sa šlemom en face, jedva nešto udesno, oko vrata ima ogrlicu i sa obe strane po jedan uvojak kose, okolo zrnast krug. Revers je isti kao na prethodnim novčićima, samo što se svuda uokolo nalaze tačkice. Izrada ovog novčića je slabijeg kvaliteta pogotovo reversa. Pored ovih tu je još jedna tetradrahma od srebra, težine 12,5 grama koja na aversu ima glavu Atine sa šlemom en face, a okolo zrnasti krug. Na reversu je ista predstava samo što je monogram ispod prednjih nogu. Okolo je zrnasti krug.

II faza od 306. godine p.n.e.

   Zastupljen je jednom tetradrahmom od srebra, težine 16.8 grama koja na aversu ima glavu Heraklea sa lavljom kožom na desno, okolo zrnast krug. Na reversu se nalazi natpis i figura Zevsa koji sedi na prestolu bez naslona, na levo i u desnoj ispruženoj ruci drži orla, a podignutom levom skiptar. Leva potkolenica je povučena unazad. U polju levo ispod ispružene ruke, je monogram, kao i na svim drugim novčićima.

   Moguće je da je u Peoniji postojala totalno drugačija valuta, a da su ovi primerci bili namenjeni spoljnoj trgovini, bilo sa grčkim svetom ili sa okolnim narodima, koji su bili naviknuti na ovaj tip novca.

RIMSKI NOVAC

Aes Rude – komadi neobradjenog bakra, neregularne težine i bez ikakvih oznaka vrednosti. Iz njega se razvio krajem IV i početkom III veka p.n.e.
Aes Signatum- bakar liven u obliku pravougaonih šipki sada već odredjenog standarda. Težina mu varira od 1000 do 1850 grama. Kuje se od 289. godine pre nove ere.
Aes Grave- kuje se od 269. godine p.n.e. kružnog je oblika i regularne težine, a bio je zasnovan na Asu od jedne rimske funte.
Aes Libra- kuje se u težini od 324 do 345 grama, a kasnije u težini od 273 grama. Ovaj teški bakarni novac je imao oznake vrednosti prema duodecimalnom sistemu i predstave na obe strane.

I   AS   1 funta   12 unci   327,36 grama
S   SEMIS   ½ funte   6 unci   163,68 grama
****   TRIENS   1/3 funte   4 unce   109,12 grama
***   QUADRANS   ¼ funte   3 unce   81,84 grama
**   SEXTANS   1/6 funte   2 unce   54,56 grama
*   UNCIA   1/12 funte   1/12 asa   27,25 grama
   SEMIUNCIA         

Uncia – unca je dvanaesti deo neke celine, stari teg koji je još uvek u upotrebi u Engleskoj i Severnoj Americi i iznosi 28,3495 grama.

I Punski rat (264 – 248 g. p.n.e.)

Od 2/2 III veka p.n.e. Rimljani počinju da kuju srebrne didrahme tipa Romano, teške 7,5 grama i dalje koriste aes grave. Na ovom tipu novca postoje IV vrste predstava: 1. avers Herkulova glava revers vučica i blizanci, 2. avers Mars sa šlemom i bradom revers glava konja, 3. avers glava Apolona revers konj u trku, 4. avers Dijana sa šlemom revers figura Viktorije sa malim simbolom i sa jednim ili dva grčka slova. Ovim novcem je verovatno finansiran rat. Tokom 2/2 III veka p.n.e., odnosno oko 235 godine p.n.e. ove didrahme zamenjene su lako redukovanim didrahmama tipa Roma, teškim 6,8 grama a aes grave se sada kuje po težini od jedne libre (273 grama). I na ovim didrahmama ima četiri tipa predstava istovetnih sa Romano tipovima, uz koje se pojavljuje i jedna nova; avers glava Jupitera, revers Jupiter i Viktorija u kvadrigi. Ovaj tip se naziva kvadrigatus i 227. godine p.n.e. ostaje samo taj tip, dok se ostale predstave gube. Novac od asa do kvadransa je liven a od sekstansa na dole kovan. 216 godine p.n.e. kuje se i prvi i vrlo redak zlatni novac stater, težine 6,8 grama i polustater 3,4 grama. Predstava na ovim novčićima je: na aversu glava mladog Janusa i na reversu dva vojnika koja polažu zakletvu na savez nad svinjom koju drži treći vojnik. Pored ovog novčića u upotrebi je i aes grave, smanjene težine od 1/3 funte i zove se trientalis. Uvodi se i manji srebrni nominal; viktorijat (205 godina p.n.e.) nazvan tako po predstavi avers glava Jupitera revers Viktorija krunisana oružjem otetim od neprijatelja. Novčić je težine 3,4 grama što je ekvivalent ½ kvadrigatusa didrahme od 6.8 grama.

II Punski rat (218 – 202 g. p.n.e.)

Krajem rata, zbog velikih troškova Rim sprovodi monetarnu reformu i uvodi tri nova srebrna nominala (211. godine p.n.e.) To su denar, težak 4.5 grama vrednosti 10 asa od 54.4 grama, zatim kvinar vrednosti 5 asa i sestercijus od 2.5 asa. Novac je imao tri denominacije od 60, 40 i 20 asa, sa predstavama glave Marsa i Orla na munji. Bronzani novac je veoma redukovan i ima sedam nominala. Od 155. godine p.n.e. denaru se smanjuje težina sa 4.5 grama na 4 grama i to je tkzv. redukovani denar. Pet godina kasnije prestaje se sa kovanjem viktorijata. Bronzani novac je sveden na uncijalni standard, tako da obični as teži 27.3 grama. 123/122 godine p.n.e. za vreme tribunala Gaja Graha denar dobija vrednost od 16 umesto dotadašnjih 10 asa, a na aversu umesto X stoji XVI, upisan iza glave Rome. Ovaj denar naziva se ratifikovani. Takodje se uvodi i novi tip denara sa nazubljenim obodom, koji se naziva seratus i u bronzi se kuje samo od semisa do uncije.

Cezarovom vladavinom kuje se novi zlatni novac aureus, težak 8,19 grama (1/40 funte) vrednosti 25 denara. Cezar je ujedno i prvi zaslužni Rimljanin koji je još za života dospeo na novac. Od 27. godine p.n.e. Oktavijan uvodi kovanje u bakru i legurama bakra. Osnovni novac u vreme Oktavijana je:


BAKAR   as od 11 grama
   kvadrans od ¼ asa
   semis od ½ asa, koji se uvodi polovinom I veka AD
MESING   dupondius ili dvostruki as ½ uncije 13,6 grama
   sestercijus – 4 asa – 1 uncija, 27.3 grama i vredi ¼ denara
SREBRO   denar od 3,99 grama
   kvinar od ½ denara 1,98 grama
ZLATO   aureus od 7.8 grama
   poluaureus od 3,9 grama

Na istoku se kuju srebrni cistofori koji su vredeli 3 denara ili 4 drahme.

Rimske kovnice

   Rim je i u doba carstva ostao glavna kovnica za kovanje državnog novca (senatska, carska moneta). Kovnica se prvobitno nalazila u hramu Junone Monete na Kapitolu, a posle Neronove paljevine Rima 64. godine premeštena je na Celijus, najjugoistočniji od sedam rimskih brežuljaka, gde je ostala do kasne antike.
   
   Kad je reč o ostalim kovnicama rimskog carstva, problem je u njihovom lokalizovanju i determinaciji emisija u periodu do kraja III veka, dok sam novac nije imao oznaku kovnice gde je kovan. Tek posle 260. godine pojedine kovnice počinju da signiraju novac. Prve oznake se uglavnom odnose na radionicu unutar kovnice. Sa Aurelijanovom reformom pojavljuju se prve skraćenice za nazive kovnica; R za Rim, M za Mediolanum, T za Ticinum, SERD za kovnicu Serdika.

   U severnoj Italiji u Mediolanumu (Milano) radi kovnica od vremena Trajana Decija (249 – 251. godine AD). Od 352. godine povremeno kuje u vreme boravka carskog dvora u ovom gradu. Kovnica u Akvileji radi od 294. godine, kada ju je otvorio Dioklecijan, do 425. godine kada je zatvorena dolaskom Valentijana III na vlast. Kovnica u Raveni radi od 402. godine za vreme vladavine Cara Honorija (395 – 421 godine AD). Ravena je tada postala središte carske vlasti. Ova kovnica kuje i u VI veku.

   Kovnica u Ostiji kovala je od 308 do 313. godine. Otvorio ju je Maksencije, a zatvorio Konstantin.

   Na Balkanu je postojalo više carskih kovnica otvorenih uglavnom u III veku, zbog ogromnih vojnih potreba i obezbedjivanja sredstava za ratovanje na istoku. Mnoge kovnice osnivaju se na mestima koja su predstavljala značajna središta okupljanja vojske. U periodu carstva, pravo kovanja novca su pored cara imale i pojedine provincije i gradovi na grčkom istoku. To pravo se odnosilo na bakarni i mesingani novac, retko i na srebrni, a novac je u početku bio namenjen lokalnom prometu. U toku III veka vojne potrebe i vanredni troškovi dovode do porasta kovanja novca, čime se menja njegova vrednost i on dobija novi smisao. Mnoge kovnice su ovog tipa na Balkanu, a posebnu grupu čini novac gradova sa statusom municipija i kolonija. Na teritoriji naše zemlje kuje kovnica u Viminacijumu (239/240 – 254/255. godina AD), kao i kovnica u Stobima (I – III vek).

« Poslednja izmena: Vreme 11:10:42 datum 21.08.2013 od strane dumivan »



dumivan

  • Profesionalac

  • Van mreže
  • ****

  • Karma:
    +0/-5
Odg: Katalozi novcica
« Odgovor #1 poslato: Vreme 11:12:43 datum 21.08.2013 »
   Kovnicu u Sisciji otvorio je Galijen 262. godine zbog vojnih potreba severnih provincija. Prekinula je sa kovanjem 387. godine, a definitivno prestala da radi 392. godine AD. Kovnica u Sirmijumu je otvorena 324. godine, nakon drugog gradjanskog rata Kostantina i Licinija, kada je Konstantin postao jedini vladar rimskog carstva. Zatvorena je 367. godine
Kovnice od kraja III do sredine V veka

ZAPADNI DEO IMPERIJE

Londrium / Augusta   297   326
Treveri / Trijer   294   430
Ambijanum / Amijen   300   353
Lugundum / Lion   297   480
Arelate / Arl   313   425
Ticinum    294   327
Mediolanum / Milano   352   ---
Ravena   402   VI vek
Akvileja   294   425
Rim   početak   pad carstva
Ostija   308   313
Kartagina   296   475






ISTOČNI DEO IMPERIJE

Siscia   262   392
Sirmium   324   367
Serdika / Sofija   303   308
Tesalonika   298   VI vek
Heraklea Tračka   294   474
Konstantinopolj   325   VI vek

Viminacijumska kovnica

   Najupadljivija osobenost viminacijumskog kovanja je u tome da je vreme njenog kovanja najbliže odredjeno oznakama an(no) i odgovarajućim rimskim brojem od I do XVI u egzerku na reversu. Bilo je i mišljenja da se ove oznake odnose na normalnu, kalendarsku julijansku godinu ili da se odnose samo na vreme monetarne produkcije, medjutim izvesno je da je u pitanju jedna lokalna era, koja se ne podudara sa rimskom zvaničnom godinom. Najraniji predloženi datum ze početak ere u Viminacijumu je Jun ili Jul 233. godine, a najkasnije Novembar 240. godine. Po svemu sudeći početak ere treba tražiti Oktobra 239. godine, kada je bio jubilej Gordijana III.

   Kraj kovanja u Viminacijumu pada u vreme vladavine Galijena (253 – 268 godine), koji je ukinuo jednu za drugom, gotovo sve lokalne kovnice u rimskom carstvu. Na odluku o ukidanju mogla je uticati i sve veća nesigurnost ovih krajeva i sve učestaliji neuspesi rimske vojske protiv varvara, kao i opšte osiromašenje carstva, koje je učinilo svako izdavanje gradskog novca nerentabilnim.

   Kolonija Viminacijum kovala je u bakru i legurama tri nominala, koji se popularno nazivaju velika, srednja i mala bronza (VB, SB, MB). Velika bronza je u početku gotovo potpuno kovana od čistog bakra, a kasnije tokom većeg dela monetarne produkcije, od različitih vrsta bronzi (legura sa kalajem, olovom, cinkom i kombinacije ovih metala). Srednja bronza se uvek sastoji od bakra legiranog sa cinkom (to jest orihalk ili mesing). Za malu bronzu se koristio približno čist bakara, kao i legura bakra s kalajem i olovom. Medju izdanjima Viminacijuma, nalaženi su i primerci s većom težinom od redovnih nominala (ali iste sadržine), i oni se zovi debeljaci a u stvari su probni otkovi.

Neron i reforma novca iz 63.  godine. nove ere

Ovom reformom redukovan je aureus na 1/45 funte ili 7,28 grama a denar na 1/96 funte ili 3.41 gram. Neron pokušava da izdaje sve od sestercija do kvadansa u mesingu, ali posle nekoliko  izdanja se vraća na Avgustov sistem.

Karakala i reforma iz 214. godine n.e.

 Zlatni novac, aureus pada na 1/50 rimske funte, odnosno 6.54 grama i uvodi se novi srebrni nominal antoninijan ili dvostruki denar, težine od  4,7 - 5.3 grama. Njegovo obeležje je zrakasta kruna na glavi Cara, odnosno polumesec ispod biste Carice.

Gordijan III

U ovo doba nestaj denar iz opticaja, dok antoninijan ostaje do Dioklecijana jedina srebrna moneta.

Aurelijan

Reforma sprovedena u vreme ovog cara 270 – 275 godine nove ere. vraća aureus na regularnu težinu, približnu standardu iz ranijeg perioda, a srebrni antoninijan je bolje izrade nego iz vremena Galijena (259 do 268. godina nove ere) kada je kovan od veoma lošeg metala, koji je sadžao svega 4 % srebra, tako da se skoro nije razlikovao od bakarnog novca. Aurelijanov antoninijan je nosio oznaku vrednosti u rimskim ciframa, odnosno grčkim slovnim znacima u egzerku.




Počeci kovanja u Italiji

Duž južne obale gradovi koji su bili grčke kolonije kuju srebrni novac još u VI veku BC, dok u Etruriji kovanje počinje u VII veku BC. Pošto je Rim u to vreme još u ranoj fazi, ukoliko je i koristio novac, bio je to neki verovatno grubi bronzani neutvrdjene veličine i težine, bez oznaka vrednosti. Ovakav vid novca poznat je kao aes rude. Posle ovakvog vida monete javlja se livena bronza u obliku poluga i okvirnom težinom 5 funti (1000 do 1850 grama). Ovakve poluge su poznate kao aes signatum jer su nosile predstave sa obe strane, a počinju da se emituju tek početkom III veka BC; što je verovatno povezano sa ustanovljenjem komisije od tri člana 289. godine BC poznate kao trojica ovlaštenih da liju i kuju bronzu, srebro i zlato. Neke od tih poluga nosile su predstave bikova (i na aversu i na reversu), štitove (av, rev), orla na gromu (av) i pegaza (rev), slona (av) i svinje (rev), mača (av) i korice (rev), tronošca (av) i sidra (rev) i sl. Kao sledeći stepen razvoja rimske monete javlja se teška bronza ili aes grave. Metal se još uvek lije, ali je sada kružnog oblika i odredjene težine, mada još uvek pomalo grubo izlivene. Ovi teški novčići nose različite predstave na obe strane i nose oznaku vrednsti. Jedinica je bio as sa manjim denominacijama semis, triens, quadrans, sextans i uncia. Ove serije se pojavljuju oko 269. godine BC. Ovi novčići imaju različite predstave od asa do uncije, kao npr: glava vepra (av) glava vuka (rev) na ASU; glava lava (av) glava konja (rev) na SEMISU ili glava silenusa (av) i pas koji spava (rev) na triensu.

Plinije Stariji u svom delu Poznavanje Prirode tvrdi da su prvi novčići od srebra iskovani 269. godine BC i da su to bili denari. Medjutim čini se da su Rimljani i pre denara kovali srebrni novac, doduše pod uticajem kartaginskih kolonija, što se da videti po stilu, težini i materijalu. Prvi čisto rimski kovani srebrnjak su bile srebrne didrahme (četiri serije), težine 7.5 grama sa upisom ROMANO i svaka sa srebrnom citrom i polucitrom kao manjom denominacijom. Jedina serija didrahmi iskovanih u Rimu je imala na sebi predstavu Herakleove glave na aversu i vučicu sa blizancima na reversu.

235. godine BC ova prva serija didrahmi zamenjena je drugom sa upisom ROMA namesto ROMANO, malo smanjenom težinom (6.8 grama). Ova serija praćena je sa aes grave, koja je zasnovana na težini od jedne livre – funte od 273 grama. Na njima su sledeće predstave: avers glava mladog Janusa revers Jupiter i Viktorija u kvadrigi; avers glava Marsa bez brade revers blava konja; avers glava Apolona revers konj i avers glava Marsa bez brade sa toljagom, revers konj. Oko 217 godine BC prestaju da se kuju sve verzije sem KVADRIGATUSA. Teška bronza je svedena na težinu od ½ funte i naziva se aes semilibrali. Novčići od asa do kvadransa liveni, od sekstansa na dole kovani.

Reformom iz 211. godine BC uvode se novi srebrni novčići denari, kvinari i sestercijusi, dok se prateća bronza redukuje. Denar na aversu ima predstavu Rome ili Belone sa šlemom, a na reversu dioskure (Kastora i Poluksa). Na aversu je takodje i oznaka vrednosti X, dok je na reversu upis ROMA. Na bronzanom novcu nastavljaju se predstave pramca i upis ROMA na reversu, dok se avers razlikuje od nominala do nominala. Kvinari i sestercijusi su kovani svega par godina pa su ih zamenili novi viktorijati težine 2.8 grama.

Redukovani rimski novac

   Od 155. godine BC denaru se postepeneo smanjuje težina na 4.0 grama i to je tkzv. redukovani denar. Ova težina ostaje do početka carstva i tokom njegovih prvih decenija. Bronza u ovom periodu svodi se na uncijalni standard; as teži 27.3 grama ili 1/12 funte. Za obeležavanje novčane jedinice koristi se monogram monetara. Pored kovnice u Rimu mogla je postojati još samo jedna. Novac ovog perioda može se podeliti u tri grupe:
1.   155. do 150. godina BC viktorijati sa reversnim predstavama Dioskura sa polumesecom i monogramima ili Dijana sa perom i monogramima.
2.   150. do 146. godina BC, prestaju da se kuju viktorijati, reversne predstave su Dijana koja drži badalj ili Dioskur sa rogom izobilja. Takodje se prikazuje Dijana sa račićem i monogramom TOD.
3.   145. do 124. godina BC, kada se javljaju predstave Viktorije u bigi, Dijana u bigi, Junona u kvadrigi, Junona u bigi koju vuku koze, Mars i Nemo u kvadrigi, a uz predstavu stoji ime monetara.




Ratifikovani rimski novac

Ovde je obuhvaćen period od 123. godine do 91. godine BC. U toku 123/122. godine za vreme Gaja Graha, denar dobija vrednost od 16 asa. Bronzani novac se ne emituje sve do 108. godine BC. 104. godine BC ponovo se uvodi i srebrni kvinar sa predstavom Viktorije krunisane trofejnim oružjem. Javljaju se i razni sistemi redoslednih oznaka (rimska abeceda, brojevi, grčki brojevi ili slova). Ove oznake se javljaju ili na jednoj ili na obe strane novčića. Nakon 117. godine neke emisije se sastoje isključivo od novog tipa novčića sa nazubljenim obodom -  serata. Glavna kovnica je i dalje u Rimu, ali se sada za potrebe rata kuje i u Galiji, kao i u južnoj Italiji.
1. Novac iz rimske kovnice odlikuje se debelim i čvrstim flanom. Avers je i dalje glava Rome, dok je revers raznovrstan; Dioskuri, Viktorija, Dijana u bigi...
2. Kovnica u S Italiji kuju novac sličan grčkim emisijama. Na aversu je poprsje Vejovisa, dok su na reversu dva sedeća lava, pas i monogram LA i RE, protumačeni kao LARES REGIENSES, odnosno grad REGIUM.
3. Kovnica u Galiji ovostranoj u emisijama izmedju 109. i 100. godine BC novac je širokog flana i prikaz glave u plitkom reljefu. Novac je kovan za potrebe pohoda na Kimbre i Tevtone. Jedan broj emisija ima na sebi oznaku tri čoveka koji predstavljaju odbor monetara. Ova kovnica je kasnije izmedju 100 i 95. godine izdala i novac još jedne grupe monetara.
4. Kovnica u južnoj Galiji kuje serate, koji su verovatno kovani za Gale (Tacit naime beleži da ovi najviše vole serate sa predstavom bojnih kola). Novčići prikazuju  ratnika (verovatno Bituitus) u bigi na reversu, dok je na aversu glava Rome i ime monetara.

Cezarov novac

U vreme Cezarove vladavine kuje se zlatni aureus težine od 8.19 grama (1/40 funte) vrednosti 25 srebrnih denara. Na ovom novcu ističu se predstave na temu slobode, pobede i trijumfa nad Galima (48. godine BC). Na aversu je prikazana glava galskog ratnika, a na reversu je ratnik sa vozačem u galskoj bigi. Poslednja emisija Cezarovog novca odlikuje se dvema posebnostima: 1. po prvi put novac izdaje kolegijum od 4 monetara i 2. novčići nose Cezarov portret.

Oktavijan

   Pobedom nad Antonijem i Kleopatrom kod Akcijuma 31. godine BC, Oktavijan preostaje jedini vladar rimske republike. Samim time on započinje reorganizaciju rimske države. Iako on sprovodi reforme kovanja novca, ne postoji jedna jasna granica koja razdvaja novac republike i carstva. Središte kovanja ponovo je vraćeno u Rim, ali Oktavijan nije mogao da kuje novac na osnovu carskog autoriteta, a da pritom ne povredi autoritet senata. Isto tako nije smeo da dopusti da tako snažno sredstvo državne politike ne bude u njegovim rukama. Pa tako rešenje nalazi u kompromisu; 27. godine obnavlja se kovanje novca od bakra i legura, što on prepušta senatu. Od zlatnika kuje aureuse od 7.8 grama i poluaureuse od 3.9 grama. Od srebrnog novca  tu je denar od 3.99 grama i povremeno kvinari od 1.98 grama, odnosno pola denara. Osnovni bakarni novac je as od 11 grama težine; kvadrans koji predstavlja ¼ asa, semis ½ asa uvodi se ½ I veka AD. U mesingu kuje dupondiuse (2x ase) od 13.6 grama i sestercijuse (4 asa) od 27.2 grama sa vrednošću od ¼ denara. Na svom bakarnom novcu nalazi se oznaka SC (odnosno SENATUS CONSULTO) kao potvrda prava na kovanje.

Posle pobede na istoku Oktavijan kuje zlatan i srebrni novac, ali se njegov lik ne pojavljuje sve dok «ustavom» nije dobio vlast. Ove kovnice uglavnom registruju njegove vojničke uspehe, a posle 19. godine BC kovanje je sporadično.

Oko 23. godine BC Oktavijan otvara kovnicu u Španiji u kojoj u početku kuje bronzani novac, a kasnije i srebrni i zlatni. Od 19. godine BC novac od zlata i srebra kuje se i u Rimu i to kovanje traje do 12. godine BC kada je kovnica zatvorena.

Prilikom posete Galiji 15/14. godine BC Oktavijan otvara kovnicu srebrnog novca u Lugudnumu (Lionu), gde se izgleda kovao srebrni novac za celo carstvo. Bronzani novac sa zapada, serije sa velikim oltarom Liona su tu kovane od 10. godine BC.



Tiberije (14 - 37 godina AD)

Ovaj vladar sledi politiku Avgusta u kovanju novca. Zlato i srebrno  kuje se u Galiji, a bronza u Rimu. Na Au i Ag novcu prikazana je sedeća, velom prekrivena Livija, Tiberijeva majka, a Avgustova udovica. Provincijska kovnica i dalje kuje serije sa lionskim oltarom, ali je od 21. godine AD ona zatvorena. Bronza iz Rima ima malo varijeteta i sastoji se od asa uglavnom. Na nekima je portret Tiberija a na drugima figura koja sedi. Velika je verovatnoća da je u to doba iskovana i serija asa sa gologlavom bistom deifikovanog Avgusta i natpisom DIVS AVGVSTVS PATER. Posle 22. godine AD javlja se nekoliko različitih likova na novcu, a zanimljiv je jedan portret Tiberija unutar ukrasnog štita.

Kaligula (37 - 41 godina AD)

Premešta kovnicu dragocenih metala iz Galije u Rim, što predstavlja logičan i krajan korak ka organizaciji kovnica. 37. godine AD, pre premeštanja kovnice izdaje jednu seriju aureusa i denara u Galiji. Na reversu jednog od tipova prikazana je glava božanskog cara sa krunom koja zrači, bez natpisa. Uz to izdaje i jedno izdanje u čast Agripine, svoj majke i oca Germanikusa. U kovnici u Rimu se nastavlja izdavanje zlatnika i srebrnjaka portretima drugih carskih ličnosti. Na bronzanom sestercijusu prikazuje se portret cara na aversu, što je novitet, kao i titule što će kasnije postati praksa za bronzu. Takodje je prisutan i napredak u portretima i koncepciji, kao i u obradi reversa, gde se javljaju scene, kao što je obraćanje Kaligule vojsci ili tri careve sestre Agripina II Druzila i Julija.

Klaudije (41 – 56 godine AD)

   Nema većih promena na Au i Ag novcu u odnosu na Kaligulu. No sada je već lako uočljiva razlika izmedju carskog i republičkog novca. Dok je u vreme republike na reversu nešto što ukazuje na porodičnu istoriju monetara, sada se veličaju careva dostignuća, kao i članovi carske porodice. Klaudijev Au i Ag novac datira se samo na osnovu titula na aversu. Bronzani novac je sličan onima iz vremena Tiberija i Kaligule. Klaudije takodje slavi svoju porodicu na novcu; oca Nera Drususa i majku Antoniju. Kada se pri kraju vladavine oženio Agripinom II na novcu se pojavljuje i njen portret a kasnije i portret Nerona, njenog sina, koga je proglasio naslednikom na mesto svog sina Britanika.

Neron (54 – 68 godina AD)

   U prvim godinama Neronove vladavine izrazit je povratak uloge senata na kovanje novca, pa se čak i na zlatnom i srebrnom novcu javlja na reversu EX S.C. 63. godine AD Neron se oslobodio tutorstva majke, Seneke i Burhusa i postaje jedini vladar. Tada nestaju i znaci koji ukazuju na uticaj senata. Iste godine vrši i monetarnu reformu kojom redukuje aureus na 7.28 grama, odnosno 1/45 funte, a denar na 3.4 grama odnosno 1/46 funte. Pokušao je da izdaje sve nominale od sestercijusa do kvadransa u mesingu, ali je posle nekoliko godina sve vraćeno na Avgustov sistem, sa sestercijusom i dupondijusom u mesingu i asom u bakru. Prvih par godina predstave su konvencionalne na reversu Virtus, Roma ili EX S.C. okružen vencom. Od 64. godine bolja je izrada portreta, ali i neuobičajene predstave, kao što je luka u Ostiju, zatim CONGIARIUM (poklon vladara u ulju, vinu i žitu narodu) ili trijumfalni luk. Na dupondijusima se javlja predstava nove pijace ili Neron u odori Apolona.

Nekoliko meseci pre Neronove smrti (9. juna 68. godine AD), pobunile su se Galija, Španija i Afrika. Ipak, pobuna u Severnoj Africi je ipak bila više avanturistička nego ozbiljna kao one u Galiji VINDEX-a, kojima je pomagao Galba, guverner Španije. Pored njih kuje se i krajem iste godine i u Donjoj Germaniji za vojnike koji su se digli protiv Galbe. Vindeks kuje u proleće 68. godine srebrne denare  retke emisije aureusa. Oba nominala kovana su po Neronovom standardu. Novac na obe strane ima aluzivne predstave, pa više podseća na novac republike. Javljaju se pozajmljene predstave, kao što su Jupiter Custos (Neron), Pacia Avgusta (Klaudije), ali najčešće predstave na aversu su poprsja Genija rimskog naroda ili figura Minerve, Marsa ili Viktorije. Najčešći reversi su Mars Ultor, S.P.Q.R. u hrastovom vencu i sl.

Galba je najverovatnije u Taraku kovao sličan novac. I te serije su bez bronze. Na aversu je umesto carevog portreta Genio Roma, Hispania ili bog dobre sreće Bonus Eventus. Upisi su u dativu umesto u nominativu. Na reversu imamo i druge predstave kao što su sklopljene ruke koje drže sadukej ili Roma koja drži Viktoriju i orla sa S.P.Q.R. u vencu. Kovnica u Rimu odmah počinje da kuje za Galbu, čim je od senata proglašen za cara.

Flavijevci

21. Decembra 69. godine AD Senat priznaje Vespazijana (69 – 79. godine AD) za cara nakon njegove pobede nad Vitecijem, čime je završen gradjanski rat i dinastija Julijevaca je zamenjena Flavijevcima.

Svoj prelazak na stranu novog carstva provincije su obeležile provincijskim kovanjem. Brojne kovnice sa istoka su kovale zlato i srebro za Vespazijana već od jula pa nadalje. Novac od dragocenih metala kovan je i u Ilirikumu 69. godine, a kada su Vespazijanove legije ušle u Severnu Italiju i kovnice u Galiji počinju sa kovanjem. Konačno, zauzimanjem Rima i ta kovnica počinje rad za novog cara. Na istoku Antiohija u Siriji počinje odmah 69. da kuje zlato i srebro. Na ovim novčićima se na aversu i reversu kombinuju likovi Vespazijana i njegovog sina Tita, a ostali komadi imaju uobičajenu predstavu VIRTUS AVGVST ili AVG u vencu, a javljaju se i reversi sa oba njegova sina. Kovnici u Ilirikumu se pripisuje mala grupa denara koja se razlikuje po mekom portretu na aversu i reljefnom figurom. Reversne predstave su CONSENSUS EXERCIT sa dva vojnika, PACUS EVENT i Genije koji stoji ili ROMA PERPETVA.

Od 69. godine i Galija emituje novac i to aureuse i denare (do 73. godine AD), dok je bronza emitovana do kraja Vespazijanove vladavine. Portret na aversu je težio glomaznosti, a figure na reversu su zdepaste i kratke. Na bronzi se na poprsju uvek javlja kuglica. Zanimljive su predstave dva careva sina koji ili jašu ili sede na stolici.

U Rimu je kovan novac koji najviše zadovoljava estetske kriterijume. Aversni portreti su vrlo realistični, u dobrom reljefu, dok su reversi vrlo proporcionalni.

70. godine AD kovani su samo aureusi i denari sa titulom cara na aversu i predstavom Marsa, Neptuna ili Mira na reversu. 71. godine avers dobija samo nove titule, a na reversu se nalazi predstava žrtvenog pribora. 72 – 73. godine pored novih titula javlja se i predstava trijumfa u pohodu na Jevreje. Predstave su Viktorija Avgusta (upis) i figura Viktorije, car u trijumfalnoj kvadrigi bez upisa. Pri kraju ove emisije javlja se novac za Domicijana. Revers je bez upisa sa predstavom SPES, po prvi put uvedenom, a koja potom ostaje standardna predstava neko vreme na novcu naslednika trona. Emisije novca pri kraju vladavine imaju po šablonu na aversu titule, a na reversu upise koji prate promene konzulata i predstave kao što su krava, bik, jaram za volove ili orao na stubu.

Tit (79 – 81 godine AD), Domicijan (81 – 96 godine AD) i restorati

   Kada je 23. juna 79. Vespazijan umro Tit postaje Avgust (79 – 81 g. AD), a Domicijan naslednik. Novac je nešto malo bronze kovane u Lionu i od Au i Ag iz Rima. Lion serije za Tita i Domicijana u bronzi razlikuju se samo u  masivnim portretima i velikim reversnim predstavama, inače su aversi i reversi isti kao i u Rimu. Avers aureusa i denara iz Rima za Tita uvek prikazuje cara sa ovenčanom glavom i titulama, dok reversi nabrajaju careve titule i ponavljaju predstave Ceres Venere, figure na stubu, kvadrige i kozoroga. 80. godine na reversu se predstavljaju sveti božanski ležajevi, a kuje se i bronza u svim denominacijama. Zlato i srebro se kuje za Domicijana kao naslednika, a bronzani novac je bez upisa na reversu. Tit kuje malu seriju za svoju kćerku Juliju, a pri kraju vlasti i deifikovanog Vespazijana. Novost je kovanje novčića koji prikazuju skoro sve carske ličnosti od Avgusta do Galbe, dok reversi ponavljaju predstave svih careva. Novčići su bronzani i nazivaju se restorati. Po denominaciji su sestercijusi, ali ima i dupondijusa i aseva. U doba Domicijana kovnica u Lionu imala je samo dve emisije bronzanih novčića sa predstavama careva i titula iz 81 – 82. godine AD. Svaka emisija ima dve vrste sestercija Pax i Mars na reversu, po jedan tip dupondijusa sa Romom na reversu i jedan tip asa sa Ceres na reversu. Kovnica je zatvorena 82. godine tako da je rimska ostala jedina u poslu. Postoje i dve male emisije za njegovu ženu Domiciju i veoma kratka emisija za deifikovanog Tita i Juliju. U srebru i zlatu Domicijan uvodi multiple od 4 i 8 denara. Redosled emisija se lako može pratiti na osnovu promene brojne oznake tribunske vlasti, konzulskog zvanja i imperatorskih aklamacija. U toku vladavine reversi su uglavnom posvećeni Minervi, koja je obično prikazana u 4 poze: kako stoji i drži koplje i štit; isto kao i prva, ali stoji na pramcu sa sovom pored nje; stoji i drži koplje; drži koplje i munju. Bronzani novac sadrži predstave pobede protiv Germana 85. godine na sesterciju, kao recimo Viktorija koja upisuje posvetu u štit iznad trofejnog oružja, car koji konjem gazi palog Germana ili prihvata predaju klečećeg ratnika. Slične predstave javljaju se i na kasnijim emisijama verovatno u vezi sa pohodom protiv Dačana.


Trajan (98 – 117 godine AD)

   Nasledjuje Nervu nakon smrti. Kovanje ukazuje na fini i mirni prelaz iz jedne u drugu vladavinu. Trajan je kovao samo u Rimu i to sve metale. Sa umetničkog aspekta Trajanov novac je slabiji od Flavijevaca, mada ima napretka u interpretaciji cara. Portret je sada u punom poprsju sa oklopom i ogrnutim paladamentumom (kabanica/plašt). Denominacije su iste, ali su kvinari i kvadransi redji. Rane emisije obično imaju Concordiu, Fortunu, Felicitas, Pax, kao i Viktorija i Mars. Trajanovi uspesi u ratovima u Dakiji i gradjevinski poduhvati su takodje našli mesto na mnogim reversima. Bronza prati po predstavama zlatni i srebrni novac. Pored onog koji je kovao u svoje ime ima i novca kovanog za Trajanovog oca Trajana Starijeg, ženu Plotinu, sestru Marcijanu i njenu kćer Matidiju. Trajan takodje emituje i prekovan novac u zlatu i srebru. To je republikanski novac, kao i novac prethodnih careva; Avgusta, Tiberija, Klaudija, Galbe, Vespazijana, Tita i Nerve.

Hadrijan (117 – 138 godine AD)

Odmah po stupanju na vlast Hadrijan napušta Jermeniju i Mesopotamiju, dok zadržava Dakiju. Carski novac se uglavnom kuje u Rimu, ali postoji jedna mala serija iz Antiohije. Po stilu Hadrijanov novac ima jedan blagi pomak napred u odnosu na Trajanov. Najraniji portreti na njegovom novcu od 117-125 godine AD, su karakteristični po maloj glavi i pomalo izduženim grudima. Od 125 – 128. godine glava zauzima više prostora na novcu. Sledeća grupa novca se razlikuje po nedostatku lovorovog venca, dok se u poslednjim serijama vraća ovaj detalj, kao i prikaz malo većih grudi. Najraniji novac na reversu uglavnom ima božanstva i uobičajene apstraktne predstave, a kasnije revers je posvećen pominjanju provincije i vojske u raznim krajevima carstva. Hadrijan je takodje kovao novac i za deifikovanog Trajana i njegovu ženu Plotinu, kao i za svoju ženu Sabinu (i za života i posle njene smrti). Kovao je  i za Lukija Aelija koga je usvojio za naslednika 137. godine, a posle njegove smrti kuje i za novog naslednika Antonija Pija.

Hadrijan je na novcu prikazivan sa bradom, brkovima i kovrdžavom kosom, što je bila prva takva predstava cara. Na najvećem broju serija nalaze se predstave u čast provincija, vojske i carevih poseta provincijama. Provincijalne serije imaju na reversu personifikaciju provincije u odgovarajućoj odeći, praćenu nekim objektom na aversu. Na vojničkom novcu car je prikazan kako stoji na onižoj platformi obraćajući se vojsci koja nosi legionarskog orla i zastave. Careve posete predstavljene su carem naspram figure provincije koja prinosi žrtvu. Njegova briga za provincije predstavljena je njegovom figurom koja stoji i podiže klečeću figuru provincije uz natpis RESTITVOR HISPANIAE.

Antonini

Antonije Pije (138 – 161 g. AD)

Novčići iz vremena njegove vladavine pokazuju da još uvek radi samo kovnica u Rimu. Estetski novčići  ne dostižu kvalitet onih iz Hadrijanovog doba. Portreti i predstave su monotone, sa izuzetkom nekoliko serija koje su vezane za specijalne dogadjaje. Pored brojnih izdanja koje je emitovao sam Antonije, ovde dodatnu zbrku unose i ona koja su izdavale druge osobe. Naime, 140 godine Antonije uzima Marka Aurelija za svog naslednika, koji potom ima velikog udela u izdavanju novca. Takodje postoji i izdavanje za Faustinu I, Antonijevu ženu, a posle njene smrti 140/141. godine još više. Antonijeva ćerka Faustina II, takodje ima svoju seriju nakon venčanja sa Markom Aurelijem 145. godine. Takodje je problem datovanja ranih serija novca i u tome što se pominju samo tri konzulstva koje je Antonije imao do 147. godine. Tek posle ove godine insignije tribunske moći cara je beleženo malo pažljivije, što olakšava datovanje.

U ranim emisijama Minerva se vraća na revers, a prati je i Dijana sa lukom i tobolcem, omiljena predstava Antonija. Njegov prvi Liberalitas (dar u novcu) od devet koliko je imao tokom života je zabeležen na reversu sestercijusa iz 139. godine, samom scenom darivanja. Iste godine careva darežljivost ka provincijama obeležena je serijom bronze, uglavnom sestercijusima. Na ovom novcu nalazi se personifikacije Italije koja je takodje primila dar zbog proglašenja novog cara, a predstavljena je kao osoba sa lokalnim simbolima koja drži krunu. Neka izdanja izmedju 140. i 144. godine najavljuju ceremoniju iz 148, povodom 900 godina od osnivanja Rima. Aureusi i denari, kao i većina bronzanih denominacija sadrže legendarne likove i dogadjaje vezane za osnivanje grada; kao što je Eneja koji beži iz Troje sa Askanijem koga drži za ruku i nosi Ankisa na ramenu; zatim Marsa koji se spušta ka Rei Silviji i njihove potomke Romula i Rema sa vučicom koja ih doji.

Britanija, skoro jedina vojna kampanja u kojoj je ovaj car učestvovao prikazana je na maloj emisiji sestercijusa iz 143/144. godine. Britanija sedi na steni, drži zastavu u jednoj ruci, a štit leži pored nje. Slično izdanje ponavlja se i 154/155. godine.

Novac Marka Aurelija iz prvih dana suvlasti deli lik s Antonijem Pijem koji je na aversu, dok je Marko na reversu. Portret je ili samo glava ili sa bistom, ali nema lovorov venac. Na novčiću se opisuje kao Aurelius Caesar Pii F, sin Pija Aurelije Cezar. Pri kraju 140, pojavljuje se i ime Marcus. 145. godine pojavljuje se novac sa predstavom Hilarije koja drži palmu i rog izobilja, što verovatno simbolizuje venčanje Marka Aurelija sa Faustinom II za vreme festivala Hilarije.

Marko Aurelije (161 – 180 godine)

   Kada je Antonije umro u martu 161. godine, Marko Aurelije ga automatski nasledjuje. Mirna promena vlasti rezultuje i neometenom promenom na novcu. Rimska kovnica i dalje je jedini izvor novca, što je i logično pošto je Aurelijeva vladavina vreme sa malom produkcijom novca, ne samo za Aurelija, već i za njegovog savladara Lucija Vera u prvom delu njegove vladavine, za njegovog sina Komoda, caricu Faustinu mladju i Verovu ženu Lusilu. Estetski pad počet u vreme Antonija Pija nastavlja se i u ovom periodu, a reversi su totalno neinspirativni. Portreti na aversima su najbolji aspekt rada rezača matrica novca. Portreti Markusa imaju dugu, jaku bradu i najmanje su uspeli; izraženija brada i gusto ufrčkana kosa Lucija Vera, dečačke odlike mladog Komoda i složene frizure Faustine i Lusile su daleko efektivnije prikazani nego sam car. Veoma revnosno beleženje tribunalske moći i titula cara, kao i beleženje uspeha na istoku i u Podunavlju olakšavaju datovanje novčića. Marko Aurelije za razliku od prethodnika, ne usvaja Ceasara i naslednika, već savladara Avgusta u liku Lucija Vera da deli s njim vlast u carstvu prvenstveno da se nosi sa Parćanima, koji su zaratili sa Rimom u vreme smrti Antonija. Izdanja oba cara se skoro ne razlikuju i u emisijama bronze i srebra i zlata. Teži se korišćenju punih dužina titula na bronzi, gde su, zbog veličine denominacije, mogućnosti  to dozvoljavale. Markusove titule tokom vremena prikazuju odredjeni broj permutacija, ali postoji odredjena šema za glavne varijetete. Od samog početka Marko ukomponira adoptivno ime Antonija, tako da se dešava da se Marko javlja samo kao M, ali zato Antonije skoro uvek ide u punoj dužini. Ironično je da je vladavina ovog cara-filozofa  prožeta ratovima, prvo sa Parćanima, a potom Markomanskim ratom. Prva emisija ima Concordiu i cara koji sklapa ruke. Sledeće godine, kada je Ver otišao na istok da ratuje izdaju se emisije sa predstavama Profectio, Fortuna Redux, Providentia i Salus. Od 164. godine kada su Parćani isterani iz Armenije oba cara nose titule Armeniacus i novčići pokazuju predstavu Armeniju kako sedi na trofeju i Vera koji prima Sehemusa da ga proglasi za rimskog vazalnog kralja. Zauzimanjem Ctespiona, parćanske prestonice i završetkom rata pojavljuje se serija novca sa Viktorijama 166. godine. Ver umire 169. prilikom povratka iz prve kampanje protiv Markomana. Od 172 Komod se indetifikuje kao Caesar.

Komod (180 – 192. godine AD)

Marko Aurelije napušta politiku usvajanja pogodnog naslednika u korist krvnog naslednika i na mesto Avgusta, još za vreme svog života imenuje svog sina Komoda. Pošto je u vreme Aurelijeve smrti trajao rat protiv Kvada, niko taj izbor nije dovodio u pitanje, tako da se Komod po završetku rata vratio u Rim i seo na presto. I pod njim novac se kuje samo u rimskoj kovnici. Opadanje u kvalitetu se nastavlja, naročito vidljivo kod denara, no prisutno je poboljšanje u izradi portreta, što je verovatno vezano sa naočitošću samog vladara. Carica Krispina je jedina osoba koja još izdaje novac, što je verovatno započeto pre Markove smrti, a traje samo do 182. kada je izgnana iz Rima. Aversne predstave idu od veoma jednostavnih glava sa lovorovim vencem do nakićenih bisti u oklopu i sa serijama promenljivih titula.

   Vladavina prošarana konspiracijama i intrigama, koje su na kraju i dovele do ubistva Komoda, ostavilo je malo traga na novcu, sem možda izdanja novca iz 184. godine AD, na kojem se beleži ili možda poziva na vernost vojska, predstavama Fides Exercitus i Concordia Militum. Naime, te godine otkrivena je izdaja prefekta čuvara Perenija protiv cara. Novac inače kombinuje uobičajene personifikacije i predstave, koje se kombinuju sa nekim dogadjajima. Tako na primer iz iste godine postoji serija povodom pohoda na Britaniju, na kojoj je na reversu prikazana Britanija kako stoji ili natpis Vict Brit. koji ispisuje Viktorija na štitu. Ova pobeda je takodje i povod da se titulama doda i počasno Britanicus na sestercijima. Čini se da je na bronzanom asu iz 183. godine predstava slona i natpis Munificentia Aug. na reversu inspirisana Komodovom darežljivošću u obezbedjivanju spektakla narodu Rima. Novčići beleže da je Komod delio Liberalitas devet puta, dva puta u vreme Marka Aurelija i sedam puta za vreme svoje vladavine.

   185. godine izdata je serija, posle 5 godina vladavine, denara, koji obeležavaju polaganje zakletve za ispunjavanje 10 godina. Komod je predstavljen kako prinosi žrtvu iznad zapaljenog stalka uz natpis Vot(a) Susc(epta) Dec(ennalia).

   Carevo interesovanje za razne kultove sa istoka, kao i njihova popularnost u to doba, takodje su obeleženi na novcu. Tako recimo kult egipatskog božanstva Serapisa, postoji na novčićima u obliku zapisa Scrapidi Conserv Aug. Komodovo omiljen kult bio je onaj Heraklea, koji se često pojavljuje na novčićima posle 183. godine AD. Pri kraju svoje vladavine Komod se često indentifikovao sa ovim herojem, tako da njegov portret na aversu s vremena na vreme nosi lavlju kožu. Novac posvećen deifikovanom Marku Aureliju je kovan rano u početku Komodove vladavine. Reversi su uobičajeni za svetkovine, poput pogrebne lomače, orla i orla koji nosi preminulog cara ka nebu.

Severi

Komod je ubijen 31. decembra 192. godine u Herakleovom kostimu, čime je okončana vladavina adoptivnih careva. Ovaj dogadjaj utire put periodu sve veće autokratije i militarizma i novom gradjanskom ratu. Period koji sledi je obeležen kratkim vladavinama dva cara Pertinaksa i Didija Julijana koji zajedno jedva da su sklopili 6 meseci 193. godine i Pesceninusa Nigera koji je bio  guverner Sirije i koga je vojska proglasila za cara istovremeno kada i Septimija Severa u Panoniji, kao i Klodija Albina u Britaniji. Medjutim Septimije Sever je porazio Nigera u Kilikiji 194. godine i on je bio ubijen. Pertinaks i Didije Julijan su ubijeni od strane vojske u Rimu, dok je Klodije Albin bio proglašen za Caesara od strane Septimija Severa, no kada se on pobunio i prešao  u Galiju, krajem 195. godine, poražen je u februaru 197, u bici blizu Liona.

Septimije Sever (193 – 211 godina AD)

   U ovom periodu novac se pored Rima kuje na još tri mesta na istoku, što je posledica gradjanskog rata koji traje prvih par godina Septimijeve vladavine, pa svaki pretendent teži da ima svoju kovnicu. Septimije novac kuje i za svoju ženu Juliju Domnu, kao i za svoja dva sina Karakalu i Getu, a jedno kratko vreme i za Karakalinu ženu Plautiju. U vreme Septimijeve vladavine kovanje ima nekoliko faza:
1.   od 193 – 197. godine kada je Albin ubijen kuje se za Septimija i Domnu, a krajem ovog perioda i za Karakalu kao Caesara.
2.   od 198 – 209 godine novac se kuje za Septimija, Domnu, Karakalu kao Avgusta i Getu kao Caesara. U okviru ove faze od 202. do 205. godine kuje se i za Kalitilu (od udaje do izgnanstva).
3.   Od 209. do 211, godine kada je umro Septimije, kuje se kao i u prethodnoj fazi.

Septimije je sebe povezivao sa dinastijom Antonina iz prethodnog vremena, tako što je svom imenu dodao PIVS, a Karakalinom ANTONINVS.

U periodu od 193. do 195 godine u Aleksandriji je kovan novac, uglavnom retki denari i aureusi, za Septimija i Juliju Domnu. Septimijevi reversi su uglavnom vojnički i prikazuju Marsa, Fides Legionvm i Viktoriju. Na aversu se nalaze izduženi portreti. Pošto je kovnica u Siriji (Antiohija) bila u rukama Septimijevog konkurenta Nigera, Septimije kuje serije denara u Emesi, rodnom gradu svoje žene Domne. Ovi denari imaju istočnjačka obeležja, skoro grčke oblike za neka slova i prstenaste oči na portretu. Na reversu su korišćene personifikacije Bona Spes, Bonvs Eventus, kao i prikazi trofeja i oružja. Kovnica Laodikea na moru (Laodicea ad mare) kuje denare malo boljeg kvaliteta, reversi su kao oni iz Emese, a kuje se sve do 197. godine. Od 197 do 202. godine stil i oblik aversa sve više liči na onaj iz Rima, kao i poneki reversi.

Karakalin novac se može razlikovati po razvoju portreta od dečaka do mladog čoveka. Mnogi reversi na njegovom novcu zajednički su sa reversima Septimija, uključujući predstavu Sol-a. Sav ovakav novac kuje se u Rimu sa mnoštvom predstava na reversu, ali i vrlo velikim brojem titula za svakog suvladara.

Karakala i Geta su uspeli da se vrate u Rim iz Britanije pre smrti Septimija 211. godine. Posle očeve smrti vladaju zajedno do Februara 212. godine kada Karakala ubija svog brata. Za vreme ove kratkotrajne vlade kovali su u Rimu  novac. Na aversu su isti natpisi kao i iz vremena Septimijeve vlasti, a na reversu se nabrajaju tribunske vlasti. Takodje se kuje i za deifikovanog Septimija sa pogrebnom lomačom i orlom.

Karakala (212 – 217. godine AD)

   Na emisijama novca iz 212. godine još uvek se nalazi natpis Britannicus, koji tokom 213. godine nestaje, a u čast pobede u Germaniji Karakala uzima titulu Germanicus, što ostaje na aversu sve do kraja njegove vladavine. Duži oblik titule nalazi se na zlatu i srebru, a kraći oblik GERM, na bronzi sa punom ostalom titulom. Na reversu se javlja Viktorija sa vencem i trofejom, kao  i predstava cara u trijumfalnoj kvadrigi

   214. godine Karakala sprovodi monetarnu reformu kojom zlatni novac aureus spada na 1/50 rimske funte, odnosno 6.54 grama. Takodje uvodi novi srebrni nominal – Antoninijan ili dvostruku denar, težine od 4.7 do 5.3 grama. Obeležje antoninijana je srakasta kruna na glavi cara, odnosno polumesec ispod biste carice. Na isti način, zrakastom krunom obeleženi su i dupondijusi, dvostruki asi, dok sam as ima samo ovenčanu glavu. Kasnije emisije novca imaju Eskulapa i Apolona a predstavlja se obilato i Sol, koji je prikazivan kako ulazi u svoje nebeske kočije.

Makrin (217-218. godina AD)

   U aprilu 217. godine Karakala je ubijen na, kako se veruje nagovor prefekta pretorijanske garde Makrinusa koji se plašio da će ga imperator smaknuti sa te pozicije. Posle malo oklevanja Makrinus je proglašen za imperatora od strane vojske na istoku i priznat od Senata. Makrinus je ujedno i prvi konjanik koji je proglašen za imperatora. Nepunih godinu dana kasnije, posle neuspešne kampanje protiv Parćana i skrpljenog mira i sam je ubijen. Postoje dva portreta ovog cara; jedan sa kratkom bradom i stariji portret sa dužom bradom, što ukazuje na kovanje u Antiohiji i Rimu. Ipak prva je kovala rimska kovnica koja je počela kovanje sa preradjenim Karakalinim portretom, pa tek onda Antiohija. Makrinus je sam sebe usvojio u  porodicu Severa, dodajući to ime sebi, a puna titula se nalazi u formi Imp C M Opel Sever Macrinus Aug. Makrin je takodje kovao i dupli denar, od kojih je onaj veći sadržavao i veće predstave poput Iovi Conservatori, sa džinovskim Jupiterom koji štiti malu carevu figuru.

Eliogabal (218 – 222 godina AD)

   Posle vojnih neuspeha Makrina, Julija Mesa, sestra Julije Domne organizovala je pobunu u jednom delu armije koji proglašava za cara njenog unuka Eliogabala. Makrin i njegov sin Diadumenije su zarobljeni i ubijeni, a Eliogabal je priznat od Rima kao imperator, pod imenom Marko Aurelije Antonin, kao i Karakala, čije je on očinstvo tvrdio.

   Postoje dva veoma različita tipa novca tokom njegove vladavine i oba su proizvodi Rimske i Antiohijske kovnice. Rimski novac je sličan Karakalinom u početku, ali razvija i svoje karakteristike. Zanimljiv je detalj roga izobilja koji se ponekad stavlja iznad čela i okrenut je na dole. Prva serija iz 218. godine nosi titulu Imp Caes M Aur Antoninus Aug. Ovo je skraćeno u sledećim izdanjima, prvo ispuštanjem imena M Aur, pa potom titule Caes, ali na krajnjim novčićima se nalazi Pivs. Još jedan interesantan detalj, na inače prilično konvencionalnom novcu je naglašavanje kulta sunca boga, što se naročito reprezentuje svetim crnim kamenom iz Emese, koji je Eliogabal doneo u Rim. Na reversu se prikazuje Eliogabal kako prinosi žrtvu i kamen koji unose u grad. Na Antiohijskom novcu se jasno vidi loš kvalitet portreta i prstenaste oči. Natpis koji se odnosi na Eliogabala je Antoninus Pius Fel Aug.

Aleksandar Sever (222 – 235. godine AD)

   Julija Mesa, zabrinuta zbog sudbine dinastije, zbog Eliogabalovog ponašanja, uredjuje da on usvoji svog rodjaka Aleksandra Severa za cezara 221. godine, a sledeće godine organizuje Eliogabalovo uklanjanje sa vlasti. Sem par kratkih emisija iz Antiohije u prve dve godine vlasti, sav ostali novac proizvodi rimska kovnica. Karakalin dupli denar se ne kuje u ovom periodu. Početna izdanja rimskog novca imaju portrete slične Eliogabalovom novcu, ali tokom vremena dobijaju viši standard, naročito portreti. Aversne titule koje su prvo radjene u obliku Imp C M Aur Sev Alexand Aug se skraćuju u Imp Sev Alexand Aug. Reversi su konvencionalni za izuzetkom onih koji se odnose na kampanje protiv Parćana i u Germaniji. Kult Sola na početku vladavine izostaje sa motiva novca, ali se pri kraju vladavine vraća. Restauracije Koloseuma i Nimfeuma, kao i drugih javnih zgrada takodje je obeleženo na novcu.



Vojnički carevi (235 – 270 godina AD)

U ovo vreme od 35 godina smenjuje se mnoštvo slabih careva sa kratkim vladavinama. U isto vreme dupli denar koji je ponovo kovan od 238. godine se obezvredjuje i pri kraju ovog perioda je obični bronzani novčić sa srebrnom presvlakom. Otprilike u to vreme kovanje bronze u potpunosti perstaje. Sistem kovnica koje nadomeštaju kovanje rimske polako se širi carstvom. U početku se novčići razlikuju samo stilom, ali kasnije dobijaju pojedine detalje, kao što su skraćena imena ili inicijale kojima se odredjuje mesto izrade.

Maksimin Tračanin (235 - 238 godina AD)

   Aleksandar i Mameja su ubijeni blizu Majnca početkom kampanje protiv Germana od strane buntovničke vojske koja proglašava za imperatora Tračanina Maksimina., generala vojske. Prvi novac koji je on iskovao je iz Rima, i predstavljen je samo portretom, koji je malo modifikovani i stariji Aleksandar Sever, ali se u kasnijim emisijama javlja realistički portret, sa stršećim obrvama i naglašenom bradom. Prvobitnu titulu Imp Maximinus Pius Aug 236. godine menja u Maximinus Pius Aug Germ(anicus). Pobede u Germaniji su prilika za seriju Viktorija na reversima.

Gordian I i II (22 Mart – 12 April 238. godine AD)

   Nezadovoljstvo Maksiminovim režimom dovodi do pobune u Severnoj Africi, gde je prokonsul Gordian aklamovan za cara zajedno sa sinom Gordijanom II kao avgustom. U Rimu su priznati od Senata i ujedno im je iskovan i novac. Oni dele indentične titule na aversu Imp C(eas) M Ant Gordianus Afr Aug. Reversi nemaju nikakve specijalne predstave.


dumivan

  • Profesionalac

  • Van mreže
  • ****

  • Karma:
    +0/-5
Odg: Katalozi novcica
« Odgovor #2 poslato: Vreme 11:23:35 datum 21.08.2013 »
Balbin i Pupien (22. April - 29. Juli 238.  godine AD)

   Senat, shvativši da njihovo priznavanje Gordijana za imperatora može rezultovati Maksiminovim povratkom iz kampanje na Balkanu, izabire dva nova kandidata Balbina i Pupiena za imperatore. Tom prilikom iskovan je i novac koji se sastojao od denara i bronzanog novca, ali u toku priprema protiv Maksimina, dupli denar je takodje ponovo uveden. Balbin ima titulu Imp C(aes) D Cael Balbinus Aug i ima prilično kršan portret. Pupien je predstavljen natpisom Imp C(aes) M Clod Pupienus Aug. a portret je sa punom bradom.

Gordian III (29. Juli 238 – 244. godine AD)

   Maksiminova pogibija propraćena je ubistvom Balbina i Pupiena od pretorijanske garde. Gordijan III koji je bio cezar njima dvojici proglašen je za imperatora. Novac mu je kovan na istoku, verovatno u Antiohiji, ali i u Rimu. Od njegove vladavine pa nadalje dupli denar postaje glavni srebrni novac, dok je denar rezervisan samo za specijalne prilike. Imperatova titula je Imp Gordianus Pius Fel Aug. S odlaskom na istok i ratom protiv Persijanaca pri kraju vladavine na novcu dominiraju predstave Fortuna Redux, Victoria i Mars Propugnator na srebrnom i zlatnom novcu, dok na bronzi ima predstava opomene vojsci Adlocutio i Virtus tipa. Posebno izdanje aureusa i denarija u čast venčanja Gordijana sa Trankvilinom 241. godine AD, a u njeno ime se još pojavljuje i retka serija duplih denara. U Antiohijskoj kovnici se kuju dupli denari.

Filip I i II (244 – 249 godina AD)

   Gordijan III je ubijen na istoku, pa ga je nasledio Filip koji vlada zajedno sa svojim sinom Filipom mladjim, prvo u svojstvu cezara, pa potom i avgusta. Iste kovnice koje su radile i u vreme Gordijana rade i sada. Izdanja rimske kovnice su aurei i dupli denari za Filipe, kojima stoji titula Imp (M Iul) Philippus Aug, od čega je kasnije izostavljen deo u zagradama. Od posebnog interesa ovde je milenijumski novac, izdat 248. godine za hiljadu godina od osnivanja Rima. Na reversu je ubeleženo Saeculares Augg, predstavljene su slike raznih životinja, verovatno one koje se tada javljaju na igrama. Na egzerku se javljaju brojevi I do VI, što označava proizvod pojedine od šest radionica u rimskoj kovnici. Jedno drugo izdanje iz iste godine označeno grčkim brojevima od A do S, daje nam jasnu sliku podele radionica izmedju dva cara i carice Oktacilije Severe; naime četiri radionice kuju za Filipa I  i po jedna za Filipa II i Oktaciliju. Za caricu je kovano u srebru i bronzi sa predstavama Pijeta, Pudicija kao i Juno Conservatrix. Novac careva se lako razlikuje po titulama do 246. godine, a potom po mladalačkom portretu sina. Antiohijski novac se lako razlikuje po grubljim portretima, očima i korišćenjem portreta okrenutih na levu stranu. Rana izdanja mogu se prepoznati i po dugačkoj tituli koja glasi Imp C M Iul Philippus P F Aug P M. Postoji  jedna retka serija iz Sirije, kovana 248. godine, za Jotapijana, koji je jedan od čestih uzurpatora koji se javljaju u ovo vreme. Takodje u Gornjoj Meziji Pacatijan još jedan uzurpator je kovao duple denare u Viminaciumu.

Valerijan i Galijen (253 – 259 godina AD)

   Uskoro posle poraza Emilijana i Valerijanovog postavljenja za avgusta, on postavlja svog sina Galijena za suvladara. Kovanje se nastavlja u Rimu, Milanu i Antiohiji. Novac se uglavnom sastoji od duplih denara prilično lošeg srebra i to u svim kovnicama. Rim nastavlja da kuje i bronzu i nešto malo zlata od prilično različite težine. Zbog prodora varvara preko Rajne i Istočnih provincija carstvo je podeljeno u dva dela. Galijen je dobio na upravu zapadni deo, a Valerijan istok. U to vreme je ustanovljena još jedna kovnica u Galijenovom sedištu u Kelnu. Kada je na istoku Valerijan zarobljen i istočne provincije potpale pod vlast varvara, u zapadnom delu je izbila pobuna i ustanovljena je nezavisno carstvo u Galiji. Novac je kovan i za Saloninu, Galijenovu ženu, za Valerijana II, njegovog starijeg sina u tituli cezara, a posle njegove smrti i za Salonina, mladjeg sina od 255. godine. U ovo vreme nema nekog posebnog označavanja kovnica, sem što neke na istoku nose zvezdu ili pletenicu na reversu. Valerijan se na novcu pojavljuje kao Restitutor Orbis na rimskom novcu i Restitutor Orientis na istočnim izdanjima. Slična uloga Galijena se pojavljuje pod titulom Restitutor Galliarum. Takodje Galijen ima i seriju Viktorija u čast njegovih vojničkih uspeha. Mladi cezar Valerijan II pojavljuje se na novcu praćen neobičnom predstavom Iovi Crecscenti, koja se zasniva na legendi o mladom Jupiteru koji jaše na kozi Amalthei.

Galijen (259 – 268 godina AD)

Neuspesi u 259. godini kao i zarobljavanje Valerijana na Istoku i pogibija Salonina prilikom borbi oko Kelna, ostavljaju Galijena samog na čelu carstva, bez zapadnih i istočnih provincija, ali i nekoliko kovnica. Kovnice u Rimu i Milanu koje je uspeo da zadrži i kovnica u Siscii koja je otvorena kasnije u toku vladavine kao i ona koja kuje novac na istoku, verovatno u Kiziku rade za Galijena. Bronza je kovana uglavnom u Rimu, kao i većina zlata, ali je dupli denar, koji je postao poprilično obezvredjen izdavan u svim kovnicama. Od svih portreta najčešći je onaj koji prikazuje Galijena sa zrakama oko glave i kratkim natpisom Gallienus Aug. Većina rimskih izdanja nose na reversu oznaku radionice. Ova oznaka je ili na egzerku ili u polju u obliku broja, ili rimskog (P,S,T,Q i V do XII) ili u grčkim brojevima (A do N). Naglasak je na bogovima koji bdiju na imperatorem, poput Apolona, Jupitera, Neptuna ili Dijane. Milanska kovnica je označavala svoja izdanja sa svojim inicijalima na egzerku i dodatim slovima P, S, T da označe radionicu. Najprimetnije izdanje je ono u čast legija, sa reversima koji prikazuju oznaku i naziv svake legije. Izdanja istočnih kovnica nekada imaju u egzerku tribunske ili konzularne datume ili slova S.P.Q.R. Na duplom denaru Salonina je predstavljena bistom sa dijademom na pundji i na aversu natpis (Corn) Salonina Aug. Predstave su Fecunditas, Pudicitia i Venus, a u rimskim izdanjima Diana i Juno, kao carske zaštitnice. Milanska izdanja prikazuju sedeću figuru carice koja je propraćena natpisom Augusta in Pace.

Posle zarobljavanja Valerijana 259. godine. rimska vojska u Siriji izglašava Makriana i Kvietusa za imperatore. Njihov novac, koji je verovatno kovan u Emesi, je skoro kompletno sačinjen od duplih denara, sa serijama reversnih tipova koji su indentični za oba cara, a to su Roma Aeterna i Spes Publica. Još jedan uzurpator Regalian je kovao novac u Carnuntumu na Dunavu za sebe i svoju ženu Druantilu. Galijen je ubijen tokom opsade Milana 268. godine i nasledio ga je Claudije II i njegov brat Kvintila.

POVRATAK CARSTVA OD 270 – 295. GODINE AD

Aurelijan (270 – 274. godina AD)

   U svojoj kratkoj vladavini uspeo je da povrati sve izgubljene teritorije od pre 259. godine. 271. godine napušta Dakiju i proširuje severne granice serijom pohoda, a isto tako i istočne provincije. 274. godine vraćene su i zapadne provincije. Kao posledica ovih dogadjaja proizvodnja novca je pojačana kovnicama u Lionu, Antiohiji i Serdici.

   U Rimu je broj kovnica sveden sa 12 na 7 i one se još uvek označavaju rimskim ili grčkim brojevima. Pojava slova T u egzerku na jednoj seriji novca navodi na zaključak da je kovnica iz Milana prebačena u Ticinum. Aurelijan je uzeo svih osam mera novca koje je Rim koristio i napravio monetarnu reformu. Aureus koji je kovan u različitim težinama, ponovo je vraćen na regularnu težinu; približnu standardu iz ranijeg perioda.

   Dupli denar – antoninijan je od vremena Galijena kovan od veoma lošeg metala (dešavalo se da srebra bude samo 4 %) tako da se skoro nije razlikovao od bronzanog novca, a sada je mnogo kvalitetniji i lepše izradjen, a teži 4 grama. Oznaka vrednosti mu stoji u egzerku i izražene su u rimskim ili grčkim brojevima. Posle reforme Aurelijan kuje i za caricu Severinu.

Probus (276 – 282. godina AD)

   Pošto je Aurelijan pao kao žrtva vojne zavere senat proglašava Tacita, u već poznim godinama za cara no ovaj umire već sledeće 276. godine u Maloj Aziji , a na vlast stupa njegov brat Florijan koji je vladao svega nekoliko meseci, dok ga nije pobedio Probus, koji je bio komandant rimske vojske u Aziji.

   Zlatni novac i novi bilon dupli denari kovanii su širom carstva u svim kovnicama koje nastavljaju aktivnost, kao i u vreme Aurelijana. Ranija tendencija da dupli denari imaju ograničen broj reversa, ustupaju mesto raznolikim reversima, koje nisu uvek ponavljale sve kovnice. Oznake kovnica evoluiraju u komplikovani sistem dodavanjem malih simbola poput munja, pletenica ili zvezda. Sol Invictus je redovna predstava, uglavnom prikazivan u vožnji kola, zatim Clementina Temporum, koji su primenjivali Tacit i Florijan i Restitutor Orbis. Tipična predstava cara je Virtus Probi Aug sa imperatorom koji nosi šlem sa perjanicom, detaljno ukrašeni štit na ruci i koplje preko ramena.

Dioklecijan (284 – 295. godina AD)

   Kada je pobunjena armija smakla Probusa, na vlast dolazi jedan njen general, Carus, koji je proglašen za cara 282. godine i koji na mesto cezara namešta svoje sinove Karinusa i Numeriana. Kada je sledeće godine pošao u pohod protiv Persijanaca, obojicu je uzdigao u rank avgusta. Posle smrti Karusa i potom Numerijana, Dioklecijan je proglašen za njihovog zamenika, dok je Karinus koji je ostao na Zapadu, iako uspešan u borbama protiv Dioklecijana, ubijen 285. godine.

   Dioklecijanova monetarna reforma iz 295/296 je jedna od najznačajnijih  perioda u imperijskom kovanju. 285. godine Diokelcijan uzima Maksimijana za kolegu i suvladara i daje mu zapad na upravljanje. 293. godine imenuje Konstancija Hlora i Galerija za cezare i zamenike Maksimijanu i samome sebi. Sigurno eksperimentalni koraci ka reformi mogu se nazreti u različitim standardima po kojima je auresu kovan. Neki komadi imaju teoretsku težinu od 1/50 funte, što odgovara 6,55 grama, kao u Karakalinoj reformi, dok recimo oni iz Antiohije koji su označeni grčkim brojem su kovani po 1/60 funte (5.46 grama), a treća serija, isto iz Antiohije, koja ima broj O, čak na 1/70 funte (4.68 grama). Većina izdanja su dupli antoninijani. Dve nove kovnice su otvorene, u Trieru na zapadu i u Herakleji u Trakiji. Najčešće predstave su Jupiter, Dioklecijanov zaštitnik i Herkules, Maksimijanov zaštitnik. Kovnice na istoku i Balkanu ponavljaju neke od novijih inovacija, poput Clementina Temporum u Sisku, Concordia Militum u Herakleji, Kiziku i Antiohiji, koje takodje imaju tipove Jupitera i Herakula.

TETRARHIJE (296 – 313. godine AD)

   Monetarne reforme koje je sproveo Dioklecijan 295/296. godine AD, uvode nov sistem kovanja, koji se sastoji od aureusa koji je kovan u težini od 1/60 funte i srebrni novčić koji je nosio oznaku XCVI što znači da je kovan na 1/96 libre srebra, a poznatiji je kao argentus (3.41 grama). Pored ovih kovan je i veliki srebrno bronzani novčić, poznatiji kao folis koji je težio 1/32 libre bronze (oko 10 grama) i moguće teoretski sestercijus od dva denara, pošto nekada nosi oznaku XXI. Mala bronza ima glavu sa zrakastom krunom na imperatorovoj glavi, oko 1/10 libre bronze (3 grama). Kovana je i serija sa lovorovim vencom na glavi imperatora i ima težinu od oko 1.3 grama. Pored već postojećih kovnica dodate su i nove u Londonu, Akvileji, Kartagi,  Solunu i Serdiki i u  Nikomedeji i Aleksandriji. Svi novčići nose oznaku kovnice sem kovnice u Londonu, koja ima oznaku samo na prvoj seriji.

   U prvoj tetrarhiji sa Dioklecijanom i Maksimijanom kao avugstima i Konstantinom i Galerijem kao cezarima, aureusi imaju raznolike reverse od kovnice do kovnice, dok folisi recimo u početku imaju samo Genio Populi Romani revers. Kasnije se diferenciraju, pa tako u Rimu imamo Sacra Mon Urb Augg et Caess NN, moneta tipa, u Kartagi Salvis Augg et Caes Aucta Kart, dok u Ticinumu jedna druga vrsta.

   305. godine Dioklecijan i Maksimijan abdiciraju u korist svojih cezara koji su proglašeni za avguste, dok su za nove cezare proglašeni Sever i Maksimin Daja. Kuje se folis u velikom broju. Tipovi Providentia Deorum Quies Augg odaju počasti penzionisanim avgustima. Za oba nova avgusta i cezara kovnice u Galiji i na istoku kuju folise sa reversima Genija, ali u centralnim i balkanskim kovnicama ima inovacija. Rim je kovao svoj Moneta tip sa skraćenim tekstom, a Kartaga je nastavila sa Salvis Augg et Caess Fel Kart tipom, dok su Ticinum i Akvileja kovali novac sa reversom Fides Militum za avguste i Virtus Augg et Caes nn  za cezare, dok je u Sisku kovan novac sa počastima bogovima zaštitnicima Tetrarhije, tipovima Herculi Victori i Iovi Conservat.

   Treća tetrarhija je zaživela 306. godina smrću Konstancija. Galerije postaje stariji avgust uz Severa kao novog avgusta. Konstantin koje se pridružio svom ocu Konstanciju u Britaniji je proglašen za Cezara da bi se stvorila tetrarhija sa Maksiminom. No jedinstvo ove tetrahije je uskoro narušeno. U oktobru 306. godine Maksencije, Maksimijanov sin je proglašen za Avgusta u Rimu i Maksimijan se aktivno vraća na vlast. Sever je poražen i ubijen u pokušaju da povrati Italiju. 307. godine Konstantin je proglašen za avgusta od Maksimijana, a kasnije iste godine Licinije je proglašen za novog avgusta na istoku. Maksiminovim usponom do ranka avgusta 310. godne dešava se da šest avgusta dele kontrolu nad rimskim carstvom.

   Od 307. godine, kada se Maksencije posvadjao sa Maksimijanom, a ovaj prebegao kod Konstantina, italijanske kovnice kao i ona u Kartagi, kuju samo za Maksencija i njegovog deifikovanog sina Romula. 308. godine Maksencije  je zatvorio kovnicu u Kartagi i otvorio novu u Ostiji. Poprilična izdanja aureusa su iskovana u Rimu i Ostiji sa počastima Herkulesu, Marsu, Viktoriji i vučici i blizancima.

   Kovnice u Britaniji i Galiji, koje su kontrolisane od strane Konstantina, kuju u ovom periodu samo za njega i Maksimijana do njegovog smaknuća 310. godine. Srebro nije kovano, dok zlato jeste naročito  nakon Maksencijevog poraza 312. godine na Milvijskom mostu, sa tipovima koji odaju počast Konstantinu kao restoratoru slobode. Na folisima kovanim na zapadu, tipovi novca sa predstavama genija nestaju pred glorifikacijom Marsa i Sola sa natpisom Soli Invicto Comiti.

   Kovnice od Siska na istok, kuju u ime Galerija, Maksimina i od 308. godine za Licinija i imaju bolju predstavu  u odnosu na  Konstantinov novac na zapadu. Ovde su česte predstave u čast Jupitera, zaštitnika Maksimina i Galerija. Redukovani folis istočnjačkih kovnica posle propasti treće tetrarhije 306. godine ima varijante Genija, sa natpisom Genio Imperatoris i Genio Caesaris. Novac u čast Galerije, Galerijeve žene ima revers Veneri Victrici. Posle Galerijeve smrti 311. godine dodatni tipovi u čast Jupitera, Herkula i Sola su izdati.

Konstantinova dinastija (313 – 364. godine AD)

   Maksiminova smrt u leto 313. godine ubrzo posle Licinijevog poraza ostavlja carstvo pod upravom dva avgusta, Konstantina na zapadu i Licinija na istoku. Posle gradjanskog rata 314. godine Licinije gubi kontrolu nad provincijama u Evropi, sem Trakije, a samim tim je izgubio kontrolu i nad kovnicama u Sisku i Solunu. Na zapadu kovnica u Ostiji je zatvorena 313. godine a nova je otvorena u Arlu u Galiji. Drugi gradjanski rat 324. godine ostavlja Konstantina kao jedinog vladara rimskog carstva. Izmedju dva rata, 317. godine Krispije i Konstantin II, Konstantinovi sinovi, kao i Licinije II sin Licinija bili su naimenovani za cezare. Promene u sistemu kovanja uključuju uvodjenje novog zlatnika 312. godine od strane Konstantina, koji je nazvan solid od 1/72 funte, odnosno 4.5 grama. Istočne kovnice nastavljaju da kuju teže aureuse do Konstantinove pobede nad Licinijem 324. godine. Bronza iz Konstantinovih kovnica i dalje kuje posvete Solu, ali ubrzo nakon postavljanja cezara Sol nestaje sa novca, ustupajući mesto Viktorijama; Victoriae Laetae Princ Perp, tipovi koji slave zakletve, kao i specijalni tip iz zapadnih kovnica Beata Tranqullitas.

   313. godine težina bronzanog folisa pada na 1/96 libre bronze, odnosno 3.41 gram. Iste godine Konstantin počinje da kuje svoj novi zlatnik u zapadnom delu carstva, težine 1/72 libre.

   Od 324 – 337, odnosno do smrti, Konstantin vlada samostalno, ali se novac kuje za mnogobrojne članove porodice. Krispije i Konstantin II su već na početku Konstantinove vladavine bili cezari dok su Konstancije II i Konstans postavljeni na to mesto 324 i 333. godine. Konstantinov nećak Delmacije, je postao cezar 335. godine a drugi nećak Hanibalijan, je imao titulu rex u istočnoj Maloj Aziji od tog vremena. Novac je kovan za Konstantinovu majku Helenu i pomajku Teodoru, kao i za ženu Faustu, sve dok nije ubijena, zajedno sa Krispijem 326. godine.

   324. godine Konstantin počinje da kuje dva nova tipa srebrnog novca umesto argentusa. To su silikva težine 1/96 libre srebra, odnosno 3.41 grama i miliarenza težine 1/72 libre, odnosno 4.55 grama. Kovao je i zlatne multiple vrednosti 1.5, 2, 3 i više solida, kao i bronzane multiple vrednosti 2,3,4 i više silikvi. Ovaj novac nije bio u opticaju već je služio kao poklon visokim činovnicima, a vladar ih je darivao za svoj rodjendan i dan dolaska na presto.

 Na bronzanom novcu je kovan odredjen broj tipova u svim kovnicama, a izdanja se razlikuju samo po oznakama mesta i radionice koja ih kuje. Kovnica u Londonu je zatvorena 326. godine, ona u Ticinumu 327. godine, ali je Konstantinopolj dobio kovnicu 325. godine. Kovanje u srebru je retko, ali se zlatni solidi kuju za sve carske osobe. Za cezare normalni revers je Princeps Iuventutis kao i serije Viktorija sa  imenima i titulama, kao npr. Constantinus Caesar. Na bronzanom novcu koji je sada redukovan na 2,75 grama kuje se po mnogo definisanijoj šemi u svim kovnicama. Izmedju početka solo vladavine i posvećenja Konstantinopolja 330. godine, glavni tip i za imperatora, kao i za cezare je utvrdjena kapija kampa sa natpisom Providentiae Augg (Caess). Za Helenu je glavni revers Securitas Republice, a za Faustu figura imperatorke koja drži dvoje dece sa natpisom Spes Reipublicae.

Posle 330. godine bronzanom folisu je poslednji put smanjena težina i tada teži od 2.24 do 2.44 grama. Solid je takodje deljen na frakcije i one se nazivaju semisis koji je težak 2.25 grama i iznosi ½ solida i tremisis koji je 1/3 solida i teži 1.5 grama.

Posle Konstantinove smrti solidi su izdavani poprilično često, a tipovi variraju od kovnice do kovnice. Tako je u Trijeru armiji odavana počast tipom Marsa sa natpisom Virtus Exercitus Gall, a u Rimu i Konstantinopolju su kovani reversi Viktorija. Srebro postaje malo uobičajenije i kuje se u nekoliko denominacija, teški miliarens od 5,4 grama, laki miliarens od 4,5 grama i manji srebrni novčić, verovatno denar od 1/96 funte, odnosno 3.4 grama. Bronzani novac se nastavlja sa Gloria Exercitus tipom, kao glavnim reversom, dok je u nekim kovnicama kovan novac u čast Konstantina..

Posle smrti Konstantina II 340. godine nema toliko promena. Na zlatnom novcu dominiraju predstave Viktorije, kao i na manjim srebrnim denominacijama. U ovo vreme imperijalni avers menja titulu Imp(erator) u D(ominus) N(oster). Oko 348. godine, nova teža bronzana denominacija je uvedena sa težinom od 5 grama. Ovi komadi imaju na reversu natpis fel Temp Reparatio, sa različitim temama.

348. godine Konstancije II i njegov brat Konstans pokušavaju da izvrše veliku reformu bronzanog novca. Pored postojećeg folisa uvode i veći nominal legiran srebrom koji se zove majorina i teži 5.80 grama (oznaka mu je aes 2) i mali novac od bakra centenionalis od 2.66 grama (oznaka u literaturi aes 3)

350. godine uzurpator Magnencije zbacuje Konstansa i kuje novac u Galiji, Italiji i kratko u Sisku. Srebro je retko, ali je kovano dosta bronze u zapadnim kovnicama, uključujući i novu u Amienu. Pre nego što ga je Konstancije porazio 353. godine uveo je i novi veći bronzani novčić sa jednom od prvih hrišćanskih predstava, tkzv. Hi –Ro, monogram Hrista, okružen slovima Alfa i Omega. Kovnica u Amienu je zatvorena, dok je otvorena u Sirmiumu, a ona u Sisku, kratko vreme bila je pod vlašću uzurpatora Vetranija. Sirmijumska kovnica kuje solide sa skoro jedinom predstavom na reversu Gloria Reipublicae, odnosno kako Roma i Constantinopolis sede, držeći štit na kome beleže zakletve u vezi sa proslavom treće decenije vlasti dinastije Konstantina.

354. godine majorina se izbacuje iz upotrebe, ali se još povremeno kuje do 396. godine, kada je konačno i zakonom demonetizovana.

Kada je Konstantin Galski ubijen 354. godine, samo tri godine po naimenovanju za cezara, njegovo mesto je zauzeo njegov polubrat Julijan 355. godine. Pet godina kasnije vojska ga je proglasila za avgusta i zapadne kovnice su iskovale novac za njega, kao i za Konstancija, iako je on odbio da prihvati ovo naimenovanje. Sukob je izbegnut Konstancijevom smrću 361. godine. Solidi na zapadnim izdanjima Julijana nastavljaju revers Gloria Reipublicae, a najrasprostranjeniji tip solida je  Virtus Exercitus Romanorum, sa vojnikom koji drži trofej i vuče zarobljenika. Srebrna miliarensia je takodje kovana, ali je ipak češća manja silikva od 2.3 grama.

Od 364. godine do dolaska Valentijana I i Valensa na vlast kovan je isključivo bakarni novac bez dodataka srebra.



Valentijanska i Teodosijanska dinastija (364 – 395. godine)

   Julijan je poginuo 363. godine u toku kampanje protiv Persijanaca, pa je vojska proglasila Jovijana za imperatora. On zaključuje mir sa Persijancima, ali i sam umire nekoliko meseci kasnije početkom 364. godine. Na čelo imperije tada stupa Valentinijan I koji naimenuje svog brata Valensa za savladara i poverava mu istočne provincije na upravu.

   Ponovo se otvara kovnica u Milanu, koja isključivo kuje zlato i srebro, a zatvara se Sirmijumska kovnica, krajem 364. godine. Monetarni sistem, pogotovo za zlato i srebro, je u principu onaj iz Konstantinovog perioda. U zlatu glavna moneta je solid, ali ima i retkih emisija semisa i 1 ½ scripuluma. Izdanja u srebru uključuju miliarensiu, i u teškom i u lakom izdanju, ali su one vrlo retka izdanja, jer je glavna jedinica silikva od 2 grama. U bronzi, veliki novčići Julijana i Jovijana, iako izdati na početku vladavine, uskoro nestaju i ustupaju mesto manjem novčiću koga ima poprilično.

   Teme na reversima postaju još stereotipičnije i distanciraju se od komentarisanja aktuelnih dogadjaja. Zlatni novac, ipak, nastavlja da pokazuje veći varijetet dizajna, od kovnice do kovnice, dok srebrni i još više bronzani novac je ograničen na svega nekoliko tipova, koji se pojavljuju u svim kovnicama. Teme rekonstrukcije se pojavljuju na carskim tipovima sa natpisom Restitutor Reipublicae, što je odlika na mnogim denominacijama, na početku vladavina, ali je uskoro na silikvi zamenjena predstavom  Urbs Roma na zapadu, a na manjoj bronzi Gloria Romanorum i Securitas Reipublicae.

   Od 367. godina pa nadalje na novcu se pojavljuje i Gracijan, Valentinijanov sin, kao kolega imperatora. Kovnica u Arelati, kuje za Gracijana koji ima svoj tip novca, Gloria Novi Saeculi. Solidi nastavljaju da se kuje sa različitim reversima, najčešći tip na zapadu je onaj koji prikazuje imperatore kako sede sa Viktorijom iza njih i natpisom Victoria Augg.

   Valentinijan umire 375. godine, a na njegovo mesto dolazi njegov mladji sin Valentinijan II, kao avgust.. To donosi vrlo malo promena na novcu, koje se uglavnom svode na promenu portreta i natpisa za novog imperatora. Valens umire 378. godine i na njegovo mesto dolazi Teodosije, koji dobija na upravu istok. Na zapadnim solidima preovladjuju Viktorije iz prošlog perioda, dok na novcu iz Konstantinopolja ima novi tip Concordia Auggg, na kome je prikazan Konstantinopolj kako sedi na tronu. Sličan tip se nalazi na silikvama na zapadu, pored postojećeg Urbs Roma i još jedan tip sa sedećom figurom Rome, ali natpisom Virtus Romanorum. Na bronzi, koja je slična velikim novčićima Julijanske reforme, pojavljuje se novi varijetet reversa, na kojima piše Reparatio Reipub i na kojem car podiže klečeću ženu, kao i Gloria Romanorum, sa carom u brodu kojim upravlja Viktorija.

   383. godine Magnus Maximus, komandant trupa u Britaniji je proglašen za cara, prešao je u Galiju i porazio i ubio Gracijana. Za savladara je izabrao svog sina Viktora i oni su na kraju priznati kao avgusti na zapadu od Valentinijana II i Teodosija. Ovaj potonji je kasnije iste godine imenovao svog sina Arkadija za avgusta. 387. godine Maksimus je napao Italiju, ali ga je sledeće godine Teodosije pobedio kod Akvileje, a ubrzo potom Viktor je ubijen u Galiji. Na početku svog ustanka Magnus je na kratko otvorio Londonsku kovnicu, koja je potpisala svoj novac sa Aug, skraćenicom od imena Augusta, koje je London u to vreme nosio. Kovnica u Sirmijumu je već bila zatvorena, a ona u Siscii je zatvorena oko 387. godine. Zlato je manje kovano u ovom periodu, na zapadu je izdato nešto solida, dok je na istoku samo Konstantinopolj kovao zlatan novac. U ovom periodu uveden je novi novčić, nazvan tremisis, koji je vredeo 1/3 solida, sa reversnom predstavom Viktorije i natpisom Victoria  Augustorum. Srebro je skoro isključivo, opet sa izuzetkom Konstantinopolja kovano na zapadu sa predstavama Konkordija i Virtus Romanoruma iz ranijih perioda.

   Porazom Maksimusa i Viktora, Valentinijan II je zvanično naimenovan u avgusta na zapadu, dok su Teodosije i Arkadije vladali na istoku. Medjutim mir nije dugo trajao jer je Valentinijan II ubijen 392. godine, a Eugenije se proglasio za imperatora, kao poslednji od careva koji se aktivno zalagao za paganizam. Ubrzo je pod svoju kontrolu stavio ceo zapad i Italiju, a u kovnicama pod njegovom kontrolom se prvo kuje novac u ime Teodosije i Arkadija, ali on nikad nije priznat od strane Teodosija koji ubrzo osvaja Italiju i pobedjuje Eugenija 394. godine. Zbog smrti Valentinijana, Teodosije unapredjuju Honorija, svog mladjeg sina, u rank Avgusta. U toku kampanje Teodosije je otvorio kovnicu u Sirmijumu koja kuje solide sa Konkordijama.



Podela carstva (395 – 491 godine AD)

   Teodosije umire 395. godine i ostavlja carstvo na upravu svojim sinovima Honoriju i Arkadiju. Iako je i ranije carstvo bilo deljeno, sada, usled novih političkih i vojnih okolnosti, podela postaje daleko realnija i vidljivija. Zbog stalnog opadanja zapada i neprestanih prodora varvara, koji konačno okupiraju te delove carstva, istočni carevi koji su uspeli da sačuvaju svoje teritorije se ponašaju superiornije u odnosu na svoje kolege sa zapada.

   Na zapadu se kuju solidi samo u Italiji, uključujući i novu kovnicu u Raveni, gde je ujedno i premeštena prestonica. Postoji samo jedan tip reversa, sa natpisom Victoria Auggg koja prikazuje imperatora sa standardom i globusom, kako gazi zarobljenika. Kovani su i zlatni tremisi sa predstavama Viktorija sa pletenicom i palmom. Sve italijanske kovnice kuju za Arkadija i Honorija, ali za Teodosija II, Arkadijevog sina, koji je 402. godine, naimenovan za Avgusta kuje samo ravenska kovnica. Konstantin III, koga je Honorije prihvatio kao kolegu, 421. godine, kuje samo u Raveni i to solide. Srebrni novac je u opadanju, ali je uglavnom kovan u Italiji i za Arkadija i za Honorija.

   Na istoku solidi za Arkadija i Honorija, a potom i za Teodosija II su kovani samo u Solunu i Konstantinopolju, sa reversima tipa sedeće figure Konstantinopolja i natpisom Concordia Augg(g). Na solidima iz istočnih kovnica na aversu portret uglavnom prikazuje mladu bistu imperatora sa šlemom i oklopom kako drži koplje i štit, dok zapadni solidi nastavljaju klasičan profil sa bistom. U ovom periodu Konstantinopolj praktično jedini izdaje serbro i to uglavnom silikve sa votivnim natpisima za Teodosija II. Bronza je kovana u svim istočnim kovnicama u raznim denominacijama. Široke emisije  velike bronze za Arkadija i Honorija pokazuju cara sa kopljem i štitom kako ga kruniše Viktorija.

   Od 425. do 455. godine na zapadu vlada Valentinijan III, dok na istoku vlada Teodosije II do 450. godine kada ga nasledjuje Marcijan. Sistem kovnica se smanjuje, delom zbog varvarskih invazija koje preuzimaju kontrolu nad brojnim kovnicama na zapadu, a delom i zbog loše ekonomske situacije na zapadu i istoku.

   Na zapadu kovnice u Galiji,  Lionu i Arletu, prestaju da kuju, dok iz Trijera imamo samo male novčiće, srebrne silikve i mala bronza za Valentinijana III. Praktično sav novac zapada je kovan u Rimu a postoje i izdanja solida iz Ravene. Oni zadržavaju tradicionalan natpis Victoria Auggg, ali kao tip pokazuju imperatora kako drži dugački krst i gazi zmiju. Tremisi su izdavani sa jednostavnim krstom u pletenici, kao i sa tradicionalnim Viktorijama.

   Na istoku imperija izdaje velike emisije solida u Konstantinopolju. Medju najčešćim reversima, je dugački krst koji drži Viktorija sa votivnim natpisom Vot xx Mult xx i Roma koja sedi i legenda na kojoj piše Imp xxxxii Cos xvii Pp.  Srebrni novac je relativno redak i uglavnom je iz Konstantinopolja. Bronzani novac, koji je isključivo u malim denominacijama na zapadu, kuje se u svim istočnim kovnicama. Uobičajeni reversi za Teodosija II uključuju još jedan tip Viktorije pored postojećih sa inskripcijom Concordia Aug i krstom u pletenici.

   Novac Marcijana koji je nasledio Teodosija II 450. godine, je kovan u zlatu u Rimu i Raveni sa tipovima koji su korišćeni za Valentinijana III. Na istoku glavni revers na solidima je dugački krst, poduprt Viktorijom kao na novcu Teodosija II, ali sada sa natpisom Victoria Auggg, dok su tremisi koristili sada već standardnu predstavu na reversu, ili Viktoriju ili krst u pletenici. Srebrna izdanja su mala a na maloj bronzi jedini reversni tip je imperatorski monogram, nešto što je već uveo Teodosije II.

   Posle Valentinijanove smrti 455. godine na zapadu sledi niz imperatora koji su potpuno beznačajni i ne vladaju veoma dugo. Promene na novcu su uglavnom promene imperatorskih bisti i titula. Poslednji rimski car bio je Romulus Avgustus (475/476. godina) i on je takodje izdavao stari tip Victoria Auggg.





Vizantijski novac

   Anastazijevom reformom iz 498. godine (Anastazije vlada od 491 – 518. godine) obeležen je početak ranovizantijskog kovanja. I dalje se kuju solid (numizma) težine 4.45 grama (teoretski 4.54 grama) ½ solida semisis i 1/3 solida tremisis. Bakarni novac dobija nova svojstva uvodjenjem vizantijskog folisa sa oznakom M na reversu vrednosti 40 numija, težine 9,10 grama, polu folis sa oznakom K odnosno 20 numija, težine 4.54 grama i četvrt folisa sa oznakom I, odnosno 10 numija, težine 2,27 grama. U periodu od 498 – 512. godine folis teži 1/72 funte bakra, odnosno 9.10 grama. Reformom iz 512. godine njegova težina je udvostručena na 18-19 grama a uveden je i novi nominal pentanumij sa oznakom E na reversu, vredi 5 numija i težine je 1.13 grama ili 1/8 folisa.

Reforma 498.  godine
1 solid ima vrednost 4 skripula, težak je 4.54 grama, od 24 karatnog zlata, vredi 10 funti bakra, odnosno 360 folisa. Jedna funta bakra ima 36 folisa.

Reforma 512.  godine
1 solid=20 funti bakra. 1funta bakra ima 18 folisa, a jedan solid i dalje 360 folisa.

   Justinijanova reforma (527-565 godine AD) iz 538. godine na aversu novca careva bista se prikazuje en face, (do tada je prikazivana u profilu), a na bakarnom novcu na reversu se javlja godina kovanja, odnosno vladavine cara.

   615. godine car Iraklije (610 – 641. godine) uvodi novi srebrni nominal heksagram.

   Na početku ranovizantijskog kovanja, pod Anastasijem I rade tri kovnice Konstantinopolj, Nikomedeja i Antiohija. U vreme Justina I (518 – 527. godine) proradili su i Solun i Kizik. Justinijan I (527 – 565. godina) je svojim osvajanjima povećao broj kovnica na nekih 12, uključujući i one s dugom tradicijom poput Aleksandrijske, Kartaginske i Rimske. Od Konstansa II (641 – 668. godina) broj kovnica pada na pet šest, da bi se od ranog IX veka kovalo samo u Konstantinopolju.

   Kao ranovizantijsko kovanje uzima se period od 491 – 685. godine. Što se tiče predstava na novcu, u ovom periodu se teži prikazivanju cara i carice u nekoj vrsti vojničke odeće na aversu, dok se revers sastoji od personifikacija uglavnom Viktorije ili od predstava krsta i predstave Hrista i svetaca.

Justin  I (518 – 527. godina)

   Prati model koji je ustanovio Anastasije. Postoje tri denominacije u zlatu, solid, semisis, tremisis i nešto srebra kovani su samo u Konstantinopolju, dok je bronza kovana u Konstantinopolju, Antiohiji, Nikomedeji, Solunu i Kiziku. Na reversu solida je predstava Viktorije sa lica, koja drži dugački dugački krst i krst nad globusom, predstava koju će obilato ponavljati zapadna varvarska kraljevstva. Retki srebrnjaci imaju na aversu poprsje cara u profilu, a na reversu cara koji stoji NIMBATE (sa oreolom) i drži globus ili koplje i globus, s upisom Gloria Romanorum. U Konstantinopolju su kovani samo teži komadi u bronzi sa vrednošću M i K. Na retkim I komadima na aversu je stojeći car, a na reversu oznaka ČiČa Gliša flankirana oznakama radionice. Solun je kovao samo M, Nikomedeja i Kizik M i K, a Antionija sve četiri denominacije. Na E novčićima (5 numija) iz Antiohije na reversu oznaka E zauzima malo mesta, dok je veći deo Time iz Antiohije, u dvodelnom svetilištu sa bogom reke Orontesom kraj njenih stopala.

Justinijan I (527 – 565.  godine)

   Justin je usvojio svog nećaka Justinijana kao suvladara i njih dvojica su zajedno vladali od aprila do avgusta 527. godine, kada je Justin umro. Iz ove kratke vladavine ostalo je nešto malo zlata i srebra. U zlatu je jedino solid kovan. Revers je onaj od vladavine samog Justina, dok je na aversu predstava oba cara, što je novitet. Oni obojica sede, obojica sa oreolom, obučeni u duge odore i sa obema šakama na grudima ili sa globusom u levoj, a desnom na grudima. Bronza ima isti revers kao i solid, a kuje se u Konstantinopolju (M) i Antiohiji (K, E) Kada je ostao sam kao vladar, Justinijan je krenuo u osvajačke pohode i pokušao da obnovi nekadašnju rimsku imperiju, ne samo teritorijalno već i njene institucije. U početku zlato je kovano samo u Konstantinopolju. Semisis i Tremisis imaju svoje uobičajene predstave, a i solid je nastavio sa svojom predstavom cara malo udesno, sa kopljem i štitom na aversu i Viktorijom sa dugim krstom na reversu i krst nad globusom. Neki reversi imaju i Viktoriju na levo kako drži glbus i nad njim Čiča Glišu. Od 528. godine postoji i još jedan solid, koji na aversu ima natpis DN IVSTINI–ANVS PP AVG i cara koji sedi obučen u konzularnu odeću, dok je na reversu predstava dve Viktorije naspramno, izmedju njih dugi krst, a iznad svake od njih zvezda.

   534. godine nakon pobede Velizara u severnoj Africi nad Vandalima iskovana je za tu priliku velika zlatna medalja u vrednosti od 36 solida, gde avers ponavlja predstavu sa prethodnih solida; bista cara u profilu (ali uvećana) sa natpisom DN IVSTINI-ANVS AVG, dok revers ima predstavljenu scenu trijumfa koja simbolizuje samu pobedu nad Vandalima i natpis

Kovnica u Kartagi

   Kovnica u Kartagi otvorena je ponovo 534. godine i emitovala je i solide, malo različitog stila i nešto srebra sa zavetnim reversom ili reversom koji ima krst koji se završava kao slovo p i slova i, levo i desno od krsta.

   534. godine javlja se i multipla od 4,5 solida sa uobičajenim aversom, bista cara u profilu i legenda, dok na reversu ima predstavu cara koji stoji na levo, u desnoj ruci drži globus sa Viktorijom, a u levoj laborum (hrišćanski steg sa simbolom Hi Ro) i legendu SECVRITAS REIPVBLICAE.

   Rani bronzani novčići su imali uobičajeni carev profil na aversu i vrednost na reversu. Novi stil na bronzi javlja se 538. godine, a sastoji se u prikazivanju carevog poprsja potpuno sa lica na aversu, a i revers je pretrpeo izvesne promene. Od tada se javlja datum, odnosno godina vladanja cara (a samim tim i godina kovanja). Datum je predstavljen rečju anno koja je vertikalno upisana, a s leve strane je oznake vrednosti (M,K,I,E), dok se na desnoj strani nalazi odgovarajuća brojka.
 
   Prema tome bronzani novac ima dve faze I od 527 – 538 i II od 538 – 565 godine. U prvoj fazi na aversu je bista cara u profilu, a na reversu je oznaka vrednosti, oznaka za kovnicu i radionicu. U drugoj fazi na aversu je bista cara en face, dok je na reversu ANNO, oznaka vrednosti, rimski brojevi (za godinu) i oznaka za kovnicu. Od 538. godine se i na solidu uočavaju promene. Na aversu je bista cara spreda u oklopu i sa štitom, dok je na glavi šlem sa perjanicom. u desnoj ruci je sfera sa krstom, i natpis DN IVSTINI-ANVS PP AVGUST. Na reversu je Viktorija spreda, u desnoj ruci drži dugi monogramatski krst, u levoj sferu s krstom i natpis VICTORI-A AVG GG i u egzerku COMOB.

   Kartaginski komadi od 10 numija I, imaju Viktoriju s lica i upisanu reč VICTORIA, sa oznakom vrednosti X upisanom izmedju dve zvezde.

Kovnica u Solunu

   Ova kovnica ne kuje bronzu ranijeg tipa, a posle 538. godine kuje bronzu sa malom vrednosti. IS – 16 numija, H – 8 numija, - 4 numije,  - 3 numije i B – 2 numije.

   Nakon velikog zemljotresa 528. godine, koji je razorio Antiohiju, gradu je promenjeno ime u Theoupolis, što od tada postaje oznaka za ovu kovnicu. Serija bronzanih novčića iz Antiohije pre 539. godine ima na aversu cara en face, koji sedi na tronu. Bronza iz Antiohije, kao i ona solunska ima čudne oznake vrednosti. - 33 numije- 12 numija - 6 numija - 3 numije.

   Na malim bronzanim komadima sa Sicilije i revers ima krst i po jednu zvezdu u svakom uglu.

Justin II (565 – 578. godine)

   U zlatu kuje solide od 20, 22 i 24 karata i semisise i tremisise.

Solidi od 24 karata na aversu imaju bistu cara frontalno, u oklopu i sa šlemom te natpis DN I-VSTI-NVS PP AVG, a na reversu je personifikacija Carigrada na prestolu, koji u levoj ruci drži krst, desno je natpis VICTORIA AVG GG. Na solidu od 22 karata je sve isto sem na reversu natpisa COMOD. Solid od 20 karata ima sve predstave iste, samo na reversu piše COMOB. Postoji i jedna posebna emisija novca koja na aversu ima dve frontalne biste, Justin II i Tiberije II Konstantin, natpis IVSTINI ET CONSTAN PP AVG, a na reversu Viktoriju, koja u desnoj ruci drži kruks monogramatika, odnosno monogramatski krst, a u levoj sferu sa krstom. U srebru je kovanje kao i kod Justinijana I, silikva, kod koje je sve isto samo je legenda GLORIA ROMANORUM.

   U bronzi kuju kovnice u Kartagi, Siriji, Rimu, Konstantinopolju, Raveni, Kiziku, Antiohiji, Aleksandriji i Solunu. Na aversu su dve figure Justin i Sofija na prestolu. Justin drži krst, a Sofija skiptar. Natpis je DN IVSTINVS PP AVG. Na reversu je Viktorija koja sedi na oklopu i štitu i drži drugi štit na kome piše XXXX. Desno od toga je uspravno upisano ANNO.
   
   U bakru su kovani folisi. Folis M ima na aversu dve figure sa ili bez krsta iznad glava. a na reversu slovo M, levo od njega vertikalno ANNO, desno i iznad krst, a ispod CON. Folis E ima na aversu  monogram Justina i Sofije, a na reversu E i CON.

   Sve do vladavine Mihaila VII (1071 god.) numizma se kovala od dobrog metala, dok nakon ove godine preti da postane elektrum, legura zlata i srebra. Početkom XI veka kuje se numizma deblje gradje, ali od 4 grama, uporedo sa onom od 4.5 grama, koja je pljosnata (skifat – scyphate oblikovan kao šolja, čunast). Uopšte od kraja XI do početka XIII veka, vizantijski novac je poznat po tom čunastom obliku.

   Za vreme Aleksija I Komnina (1081 – 1118. godina) nestaje deblja numizma. Nadalje je kovano u zlatu, elektrumu, bilonu i bronzi. Semisis i temisis kovani su u zlatu, ali je njihovo kovanje prestalo u X veku. Kovanje u srebru je veoma retko. Glavni srebrni novac je težak 4.5 grama i zove se miliarensis, povremeno je kovan da bi ga Car Iraklije (610 – 641. godine) zamenio heksagramom teškim 6 grama. Konstantin V (741 – 775. godina) uvodi srebrnjak od 3 grama koji na reversu ima samo upis. Početkom XIII veka Andronik II (1282 – 1328 godine) uvodi srebrnjak koji kopira venecijanski grosso, groš. Od Jovana V (1341 – 1391. godine) srebrnjaci su pljosnati i od lošijeg srebra.

Shema

  • Profesionalac

  • Van mreže
  • ****

  • Karma:
    +5/-2
  • Lični tekst
    ko zna zna
Odg: Katalozi novcica
« Odgovor #3 poslato: Vreme 09:18:34 datum 24.09.2013 »
Pozdrav,ovi vasi clanci su mi mnogo toga pojasnili havala vam .

relco

  • Guru

  • Van mreže
  • *****

  • Karma:
    +36/-0
  • Lični tekst
    Dobrodošli na naš forum!
Odg: Katalozi novcica
« Odgovor #4 poslato: Vreme 17:12:29 datum 05.10.2013 »
dumivan.Lepo si napisao ali nema nikakvih slika.Daj postavi neku fotku
« Poslednja izmena: Vreme 17:14:18 datum 05.10.2013 od strane relco »

zdun

  • Posmatrac

  • Van mreže
  • *

  • Karma:
    +0/-0
Odg: Katalozi novcica
« Odgovor #5 poslato: Vreme 21:14:37 datum 08.11.2013 »
Јако лепо написано. Хвала.

mincic

  • Guru

  • Van mreže
  • *****

  • Karma:
    +6/-0
  • Lični tekst
    Dobrodošli na naš forum!
Odg: Katalozi novcica
« Odgovor #6 poslato: Vreme 23:13:12 datum 08.11.2013 »
E , SVAKA TI DALA . ODLICAN TEKST . BRAVO .


antoneli

  • Rekreativac

  • Van mreže
  • **

  • Karma:
    +2/-0
Odg: Katalozi novcica
« Odgovor #8 poslato: Vreme 06:58:26 datum 08.03.2017 »
da li bi mogla pomoć po ovom mom pitanju,koji je ovo vladar ;)

antoneli

  • Rekreativac

  • Van mreže
  • **

  • Karma:
    +2/-0
Odg: Katalozi novcica
« Odgovor #9 poslato: Vreme 08:47:37 datum 08.03.2017 »
Druga strana

antoneli

  • Rekreativac

  • Van mreže
  • **

  • Karma:
    +2/-0
Odg: Katalozi novcica
« Odgovor #10 poslato: Vreme 09:26:12 datum 08.03.2017 »
Marcus Aurelius, 7 March 161 - 17 March 180 A.D....da li je on u pitanju