Autor Tema: Manastir  (Pročitano 352 puta)

Negovan

  • Rekreativac

  • Van mreže
  • **

  • Karma:
    +0/-0
Manastir
« poslato: Vreme 14:44:57 datum 22.09.2019 »
U ovom našem hobiju često ili skoro uvek ,kao reper nezaobilazno se pominje odredjeni manastir.
Po nepisanom pravilu tog manastira nema,uništen ,zapaljen...ostali su samo toponimi
po nazivima izvora,reka,brda...u narodu najčešće " crkvišta ".

Šta je manastir?



Negovan

  • Rekreativac

  • Van mreže
  • **

  • Karma:
    +0/-0
Odg: Manastir
« Odgovor #1 poslato: Vreme 14:48:11 datum 22.09.2019 »
''Манастир (грч. μοναστήριον [monastírion — монастирион] — „самотно утврђење, самостан“, од μόνος — „један, сам“ и στηρίζω — „утврдити“; стсл. општежитије) је место где се живи монашким животом, у подвигу, посту, молитви, врлини (целомудрености), послушности и сиромаштву.''

Manastir je mesto gde se žive monasi u postu,vrlini poslušnisti i siromaštvu!
Ako je tako,zašto je to ''utvrdjeno mesto '' ( zaštićeno ) ?

Negovan

  • Rekreativac

  • Van mreže
  • **

  • Karma:
    +0/-0
Odg: Manastir
« Odgovor #2 poslato: Vreme 14:49:25 datum 22.09.2019 »
''Манастири знатно варирају по величини, полазећи од малих станишта у којима обитава само један монах, или у случају заједница све од појединачне зграде у којој живи један старији и два или три млађа монаха или монахиња, до огромних комплекса и имања са десетинама или стотинама монаха. Манастирски комплекс типично има већи број здграда, чиме су обухваћене црква, спаваоница, клаустер, рефекторијум, библиотека, купатило и амбуланта. У зависности од локације, монашког реда и окупације његових становника, комплекс може исто тако да обухвата широк опсег других зграда које омогућавају самодовољност и опслуживање заједнице. Тиме могу да буду обухваћени дом за немоћне, школа, и бројне пољопривредне и производне зграде као што су амбари, штале, ковачнице, или пивара.
Код Срба је остао у употреби неправилан облик манастир, а исправно би било монастир. Још старији и неправилнији облик, који је забележио Вук Караџић у свом ‘Рјечнику’, је био намастир.''

...živi jedan stariji i dva ili tri mlađa monaha...
Otkud potreba da se na jako maloj teritorijalnoj površini gradi više manastira ako u njima obitavaju samo dve ili više osoba?
Na primer : u sadašnjem ataru jednog sela postoji šest manastirišta i jedan aktivan manastir.

Negovan

  • Rekreativac

  • Van mreže
  • **

  • Karma:
    +0/-0
Odg: Manastir
« Odgovor #3 poslato: Vreme 14:52:58 datum 22.09.2019 »
''Старословенски називи за монаха су напуштени и они гласе: иник, усамљен или црноризац, по црној одори коју носи. Према законику српског цара Душана, на сваких хиљаду сеоских кућа могло је бити највише 50 монаха на манастирским имањима. Када хришћанин ступа у манастир да би постао монах, најпре се постриже, ошиша, затим промени име и обуче црну монашку одору, ризу. Напушта своју породицу и све „красоте“ овога света. Монаси живе у својим ћелијама, али се заједнички моле и обедују. Овакав начин зове се киновија, или на старословенском: општежитије.''

Koliko za sada znamo car Dušan je bez milosti istrebljivao bogumile.Izgrađivali su svetilišta daleko od očiju javnosti,ispod zemlje,po pećinama,napuštenim rudnim oknima..

''Bogumili u srednjovekovnoj Srbiji su bili slovenski hrišćani koje nisu priznavali vlast vizantijske niti rimske crkve. Njihovo učenje, bogumilstvo, proširilo se Raškom iz Makedonije, koja je bila njihovo središte. Nazivani su i babunima, po makedonskoj planini Babuni.

Pravoslavna crkva i nemanjićka država su ih proglasile za jeretike, kažnjavajući ih telesnim kaznama, spaljivanjem na lomači, sečenjem jezika, žigosanjem po licu, progonom iz zemlje, oduzimanjem imanja i drugim drakonskim merama. U ovim pogromima su spaljene i slovenske apokrifne knjige, koje su predstavljale najstarije spomenike raške i makedonske škole''

Negovan

  • Rekreativac

  • Van mreže
  • **

  • Karma:
    +0/-0
Odg: Manastir
« Odgovor #4 poslato: Vreme 20:15:08 datum 22.09.2019 »
''Манастири у којима живи много монаха називају се лавре (грч. λαύρα — улица; пут, ходник; монашко насеље од низа зграда са монашким ћелијама око средишњег дворишта са саборном црквом); манастири удаљени од насељених места, у беспућу, зову се пустиње; монашка обитавалишта где се живи аскетски су скитови (грч. ασκητής — онај који нешто постиже вежбом и муком).''

Ako se u okviru manastirskog kompleksa nalazila biblioteka,škola,crkva,mehana...
Zašto su bili udaljeni od naseljenih mesta,izolovani?Ko je imao pristup bibliotekama,kome su bile na raspolaganju škole i crkva?

Negovan

  • Rekreativac

  • Van mreže
  • **

  • Karma:
    +0/-0
Odg: Manastir
« Odgovor #5 poslato: Vreme 20:21:09 datum 22.09.2019 »
Kada posetimo neki manastir,nama običnim građanima je postalo uobičajeno da je na udaljenom mestu,verovatno nekada se i teško stizalo do njih,
okovani su zidinama,ušuškani u neku planinsku uvalu.Od svih gradjevina u kompleksu prvo i osnovno pravilo je da udjemo u ''manastir'',pomolimo se ,upalimo sveće,ljubimo ikone i ostavljamo
darove ( novac ) na njima.
Isto tako slušamo istoriju stradanja i obnavljanja ''manastira''.

Činjenica je da se prvo uputimo u CRKVU u okviri manastirskog kompleksa.
Kada nam besede o obnavljanju i stradanju manastira prišaju o CRKVI i njenim temeljima.

Nedavno sam se kao posetilac našao u jednom manastiru u kom se baš tada obavljao čin krštenja.
Po završetku    iz crkve je izašao sveštenik  ,naplatio svoju uslugu i krenuo da napusti kompleks.
Obratio mu se monah pitanjem zar neće svratiti na okrepljenje na šta je sveštenik prilično drsko odgovorio
da ga niko nije pozvao.
Bila je očigledna netrpeljivost izmedju sveštenika i monaha.
i opet zašto?

Negovan

  • Rekreativac

  • Van mreže
  • **

  • Karma:
    +0/-0
Odg: Manastir
« Odgovor #6 poslato: Vreme 20:24:54 datum 22.09.2019 »
Идиоритмички су они манастири где сваки монах има посебну својину. Јављају се знатно касније и овај начин живота је напуштен. Ко је једном обукао монашку одору, није је смео скинути, осим ако прекрши монашка правила. За време јела у заједничкој трпезарији, читају се црквени текстови и не сме се причати међусобно. У ћелијама се није смела држати храна, па ни воће.

ћутање,
понизност,
умереност,
пост,
ноћна молитва.

Negovan

  • Rekreativac

  • Van mreže
  • **

  • Karma:
    +0/-0
Odg: Manastir
« Odgovor #7 poslato: Vreme 20:28:55 datum 22.09.2019 »
''Молитва је у ствари и главна суштина монашког живота. Сматра се да су они сасвим свесно жртвовани од свога народа да би му створили молитвени штит и заштиту. Поред монаха, постојали су и пустињаци. Они су живели сасвим усамљено и хранили се медом и воћем.''

Smatra se da su monasi svesno ŽRTVOVANI od svog naroda!!!
Molim?!
Koga sam ja to žrtvovao da bi me zaštitio kad ne smem korak da napravim a da se iza mene ne pojavi niotkuda neki monah ili me ne skenira jedno deset kamera?

Negovan

  • Rekreativac

  • Van mreže
  • **

  • Karma:
    +0/-0
Odg: Manastir
« Odgovor #8 poslato: Vreme 20:33:34 datum 22.09.2019 »

''Један од најпознатијих пустињака био је чувени свети отац Прохор Пчињски, који је живео на планини Козјак, као и свети Петар Коришки. Њихова имена добили су манастири где су и сахрањени. Први пустињаци основали су своје колоније још у пустињама старог Египта. Одатле су дошли најпре у Италију, а затим на Атос.

Монаси са Атоса долазили су у Србију и подизали монашке ћелије и обнављали цркве. Прихватањем хришћанства и црквене службе на свом језику, код Срба почиње просветни развој. Манастири тако постају духовна и просветно-културна средишта.
''


...Ima li podataka kaku su se zvali manastiri i ko ih je podigao pre nego što su im imena promenjena u imena svetaca kiji su u njima sahranjeni?
Koliko pitanja i polemike oko samo ovih šest rečenica.

Negovan

  • Rekreativac

  • Van mreže
  • **

  • Karma:
    +0/-0
Odg: Manastir
« Odgovor #9 poslato: Vreme 20:37:37 datum 22.09.2019 »
'''Манастири су на Балканском полуострву постојали и пре доласка Срба и својим доласком су Срби примали ову институцију од стране Византије и Рима и задржали су и назив како грчки „монах“ и од монастирион – „манастир“. Средиште прве хришћанске културе су били у јужнословенским земљама простори око Охридског и Преспенског језера и ту су настали први манастирри као Св Климант и Св. Наум око 900. године. Први манастири који су развијали заједнички живот почели су се развијати од доба Намање и Св. Саве који је дао и устав за такав живот и који је у 14. и 15. веку достигао врхунац. Стари византијски манастири су се обнављали и подизали су се нови и добијали су многа иамња и повластице. Први мотиви који су покретали владаоце и властелу за подизање манастира били су религиозно- политичке природе.''

PRE DOLASKA SRBA!
Kada bi raspravljali samo o ovoj temi,ni sto forumskih stranica ne bi bilo dovoljno.

Negovan

  • Rekreativac

  • Van mreže
  • **

  • Karma:
    +0/-0
Odg: Manastir
« Odgovor #10 poslato: Vreme 20:42:06 datum 22.09.2019 »
По византијским узорима српски манастири делили су се на:

-царске манастире или лавре,
-архијепископске или патријаршке манастире
-епископске дворове
-епархијске или ктиторске манастире.

Negovan

  • Rekreativac

  • Van mreže
  • **

  • Karma:
    +0/-0
Odg: Manastir
« Odgovor #11 poslato: Vreme 20:43:48 datum 22.09.2019 »
''Царски манастири се још у 14. веку називају још и лаврама што је раније био општи назив за све манастире у Сирији и Палестини. У средњовековној Србији се ова врста манастира помиње за краља Стевана Првовенчаног. То су били манастири Студеница, Ђурђеви Стубови у Расу, Хиландар, Милешева, Сопоћани, Дечани и други. Ови су манастири биле задужбине српских владалаца. Већина тих манастира имала је у своме власништву по неколико заселака, села па и целих области, каткада је то износило и по неколико стотина те је Душановим Закоником нормиран тај однос да се по манастирима може држати само до 50 калуђера. Углед ових манастира се повећавао и тиме што су у њима били калуђери и многи владаоци и њихови синови и властела који су живели примерним животом.''

Moglo je sve ovo i jednostavnijim rečnikom objasniti.
Vlastela je svoje manastire gradila kao lična skloništa nakon poraza u ratovima gde bi se zamonašili i opet aktivno vodili politiku.
Sa namerom da u svojoj zadužbini i budu sahranjeni,što ruku na crce i ima retkih primera.

Negovan

  • Rekreativac

  • Van mreže
  • **

  • Karma:
    +0/-0
Odg: Manastir
« Odgovor #12 poslato: Vreme 20:45:05 datum 22.09.2019 »
''Међу манастирима су се истицали они који су били одређени као гробнице својих ктитора.
Архијепископски манастири су били манастири слични царским манастирима али је ту улогу ктитора вршио архијепископ или патријарх.
Епископски дворови су били посебни манастири као резиденције епархиских митрополита, архијепископа или патријарха.
Епархијски ктиторски манастири су били најбројнији и потпадали су под јурисдикцију надлежног епархијског епископа.
Живот у манастирима равнао се по правилима црквених закона. На челу се налазио игуман а њега су помагали као саватници чланови братства обично називани „старци“.

Negovan

  • Rekreativac

  • Van mreže
  • **

  • Karma:
    +0/-0
Odg: Manastir
« Odgovor #13 poslato: Vreme 20:46:43 datum 22.09.2019 »
I kao na početku teme      ostaje pitanje : Čemu i kome su služili manastiri ili i dalje služe?
Narodi sigurno ne.

Manastiri su jedno,manastir sa crkvom drugo,manastir bez crkve ( ima li takvih ) i crkva je četvrti pojam.

Negovan

  • Rekreativac

  • Van mreže
  • **

  • Karma:
    +0/-0
Odg: Manastir
« Odgovor #14 poslato: Vreme 16:15:22 datum 25.09.2019 »
Filmski zapis manastira Gračanice iy 1934. godine

https://www.youtube.com/watch?v=3dOPhkcElKY