Autor Tema: Ima zlata u vojvodini?  (Pročitano 11566 puta)

luigi

  • Posmatrac

  • Van mreže
  • *

  • Karma:
    +0/-0
Odg: Ima zlata u vojvodini?
« Odgovor #15 poslato: Vreme 14:17:52 datum 12.07.2014 »
I sta pise u knjizi?

golub77

  • Profesionalac

  • Van mreže
  • ****

  • Karma:
    +1/-1
Odg: Ima zlata u vojvodini?
« Odgovor #16 poslato: Vreme 14:32:01 datum 12.07.2014 »
Procitaj, kolega nsdule76 je postavio sliku odlomka iz knjige!

nsdule76

  • Posmatrac

  • Van mreže
  • *

  • Karma:
    +0/-0
Odg: Ima zlata u vojvodini?
« Odgovor #17 poslato: Vreme 16:19:43 datum 12.07.2014 »
 Potkrepljuje ono sto su ljudi napisali u ovom postu. Deo teksta koji se tice potoka i reka u Vojvodini, a koji su u to vreme bili poznati kao zlatonosni. Spominju se potoci: Samoš i Bistri i reke Tamiš i Nera. Ne znam da li se i danas ti potoci tako zovu ili da li jos uopste postoje. Tamis, Nera i Karpati su jos uvek tu :) Pa mozda i zlata ima :)

nsdule76

  • Posmatrac

  • Van mreže
  • *

  • Karma:
    +0/-0
Odg: Ima zlata u vojvodini?
« Odgovor #18 poslato: Vreme 23:54:46 datum 12.07.2014 »
 A evo nasao sam i jos jedan savremen tekst koji opisuje moguca zlatna nalazista na potezu reke Nere i njenih pritoka.
link za clanak je ovaj:
http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/104376/Banjasi-znali-lek--za-zlatnu-groznicu/print
a sam clanak je ovaj ovde(posto kod tog linka oce da stampa tekst?) pa da ipak procitaju ljudi koje interesuje:

"02. 08. 2009. 00:01h  | Aleksandar Čupić

Sećanje na vremena kada su Romi u Banatu ispirali zlato
Banjaši znali lek za zlatnu groznicu

Malo kome je poznato, ali je, srećom, pismeno zabeleženo da je jugoistočni Banat, koji delom zahvata i opštinu Bela Crkva, ne tako davno bio Eldorado za lovce na zlato. Reka Nera i njene pritoke prikrivale su sjajne odbleske, a možda to i danas čine. Detalje iz ne tako davne prošlosti prikupio je istoričar Ozren Radosavljević.

Malo kome je poznato, ali je, srećom, pismeno zabeleženo da je jugoistočni Banat, koji delom zahvata i opštinu Bela Crkva, ne tako davno bio Eldorado za lovce na zlato. Reka Nera i njene pritoke prikrivale su sjajne odbleske, a možda to i danas čine. Detalje iz ne tako davne prošlosti prikupio je istoričar Ozren Radosavljević.

Da li danas među šljunkom u Neri ima zlata

 Teško je sa sigurnošću reći kada je zlatonosni pesak počeo da se ispira iz korita reke Nere i njenih pritoka Zlatičke i Mijajevog potoka, ali postoje indicije, utemeljene na arheološkim istraživanjima, da su se tadašnji stanovnici ovim mukotrpnim, ali unosnim poslom bavili još u praistoriji.
 Doseljavanje
 – U potonjim vremenima, zahvaljujući ažurnim hroničarima, istorija nije prećutala tragače za zlatom. O tome svedoči podatak da je samo u periodu od 1812. do 1817. godine na području istočnog i južnog Banata isprano zlata u vrednosti ondašnjih 1.226 dukata i 51 groš. Obaveznim otkupom, dragoceni metal je dobrim delom dospeo u državnu kovnicu u selu Oravica, mesto u današnjoj Rumuniji. Tadašnje vojno-graničarske vlasti u želji da intenziviraju ovu za državu visokoprofitabilnu delatnost, tokom prve polovine 19. veka u blizini sela Kusić, na sprudu između mlinskog kanala Jaruga i reke Nere naselile su oko 40 porodica rumunskih Roma – Banjaša, rodom iz Erdelja. Njihov isključivi zadatak bio je da eksploatišu Neru i njene zlatom prebogate pritoke. Banjaši su bili vični ovom poslu jer su se njime bavili i u zavičaju – kaže Radosavljević.
 U dokumentima sela Kusić zabeleženo je da su, kao „novobanaćani“ tada doseljene porodice Atanacko, Gruja, Danču, Dima, Luka, Stan, Stefanu ili Stefan, Dan ili Danu, Manžulj ili Mandžul, Tajkul ili Uršikić, a kasnije i Mojsa, Mezimka…Jedan letopisac zapisao je da su „govorili ciganjskim jezikom, sa dosta rumunskih jezičkih pozajmica“ i da su lepo uređenim kućama i kratkim ulicama formirali seoce u kojem su „živeli odvojeno i nisu se mešali sa starosedeocima“.
 – Iz matičnih knjiga, redovno su vođene od 1849. godine jer su starije spalili Mađari u vreme revolucije 1848. godine, doznaje se i da su bili pravoslavne vere, te da su se venčavali u mesnom srpsko-pravoslavnom hramu svetog Nikole, a da su sahranjivani na pravoslavnom groblju. Zanimljivo je da su se venčavali relativno mladi, neretko i pre navršene 16. godine, a prilikom ženidbe mladićima bi obavezno birali devojke iz porodica koje su se takođe bavile ispiranjem zlata – kaže hroničar belocrkvanskog kraja.
 Zlato se iz Nere i pritoka vadilo na dva načina – kopanjem i ispiranjem. Nikada između ova dva načina nije stavljan znak jednakosti. O tome je brinula zvanična administracija, pa i crkvene vlasti. Tačno se znalo ko je bio „zlatoispiratelj“, a ko „zlatokopatelj“.
 – Na osnovu dostupne istorijske građe, zna se da su Banjaši zlatonosni pesak ispirali uz pomoć malog drvenog korita koje je na dnu bilo obloženo gustom pređom, sličnom onoj od koje se prave džakovi. Ni lopata, ašov i motika ne smeju se zaobići. Mukotrpan posao iziskivao je veliki fizički napor i to u uslovima koji su bitno uticali na zdravlje. Umirali su mladi, najčešće od vrućice, „suve bolezni“, „vodene bolezni“, suvog kašlja i šloga. Retki su doživljavali duboku starost. Sem njih, tokom 19. veka, ispiranjem i kopanjem zlata na pomenutom prostoru bavili su se i stanovnici Cigajnerderfela, Ciganskog Sela koje se nalazilo južno od Lugoveta, tik uz obalu Nere – kaže Ozren.
 Prema zabelešci iz oravičkog nedeljnika „Die Bergist“, rudarski savetnik Pakman je 1846. godine stacionirao svoju ekipu stručnjaka na levoj pritoci Nere – Zlatičkom potoku, kako bi proverio informaciju od prnjavorskih Roma o bogatim naslagama zlatonosnog peska. Međutim, kako je zapisano, odustao je već posle nekoliko dana mučenja, jer je shvatio da od toga nema ništa.
 – Pedesetak godina kasnije, 1902, vršački nedeljnik „Rodoljub“ objavio je vest svog dopisnika iz Bele Crkve da je „nekolicina nemačkih kapitalista pokušala na obližnjoj reci Neralj da ispira zlato i da je postigla lep rezultat“. Sam početak ulio im je nadu u uspeh pa su se obratili Ugarskom ministarstvu privrede za dozvolu da mogu ispirati zlato. Isti autor zaključio je da će dozvolu svakako dobiti, budući da su stručnjaci utvrdili da je „Neralj bogatiji zlatom nego ma koja amerikanska reka“. Međutim, ambiciozni planovi stručnjaka nisu se ostvarili. Bar ne tom prilikom. Ipak interesovanje Nemaca nije izostalo. Tokom Prvog svetskog rata jedno njihovo akcionarsko društvo instaliralo je „specijalni bager“. Nažalost, rezultati nisu poznati. U poslednjoj deceniji 19. veka pa sve do 1908. godine, na Zlatnom potoku zlato je eksploatisalo i jedno englesko akcionarsko društvo. Sve do pred Drugi svetski rat zidine njihove kancelarije stajale su neposredno ispred porte negdašnjeg srpskog pravoslavnog manastira Kusić – kaže Radosavljević.
 Provala oblaka
 Na Zlatnom potoku, između dva svetska rata, zlato je ispirao izvesni deda Đorđe, rodom iz obližnjeg sela Zlatica. On je mladost proveo radeći u američkim rudnicima zlata. Tridesetih godina prošlog veka, pošlo mu je za rukom da otkrije takozvanu „zlatnu žilu“. Tajnu je ljubomorno čuvao, a interesovanje je bilo veliko. Ispiranjem zlata u to vreme bavio se i izvesni Kurkan, Banjaš, rodom iz istog sela kao i deda Đorđe. Oni su bili poslednji koje je na južnobanatskim prostorima inficirao virus „zlatne groznice“.
 – U tom periodu naglo je opao interes za kopanjem i ispiranjem zlata jer, navodno, posao više nije bio rentabilan. A i česte poplave nanosile su naseljima tragača za zlatom znatne štete. Velika provala oblaka nad rumunskim Almašem izazvala je 1910. godine katastrofalne poplave u donjem toku Nere. Tom prilikom teško su stradali Cigansko Selo, Kolonija i Kusić. Reka je porušila sve mostove koji su Koloniju spajali sa ostalim svetom i još 21 kuću. Stanovnici su se posle katastrofe raselili po okolnim mestima. Zemljište na kojem su ceo vek živeli ispirači i kopači zlata odnela je ćudljiva Nera. Slično je svoj život okončalo i Cigansko Selo. Mnogi su se preorijentisali na razne kurentnije zanate kako bi osigurali egzistenciju. Njihovi potomci još žive na ovim prostorima – kaže Ozren Radosavljević.
 Zlato više niko ne traži u Banatu, ali mnogi iz nekada zlatonosnih reka vade šljunak, koga ima u izobilju.

Slavili Petrovdan
 Žitelji ove kolonije imali su zajedničku zavetinu (neka vrsta slave prim. aut.) – Petrovdan. Kako je zapisano, slavska ikona visila je na „starom drvetu, kraj bunara, na sredini kolonije“. Na taj dan, 12. jul, pravili su „gorban“. Klali su i pekli jagnjad, a uz pečenje, nisu ga sekli nego su ga lomili i jeli prstima, služili su „pogače beskvasne, namazane medom“."

 :) Laku noc :)

Zoran67

  • Hobista

  • Van mreže
  • ***

  • Karma:
    +0/-2
Odg: Ima zlata u vojvodini?
« Odgovor #19 poslato: Vreme 23:57:51 datum 12.07.2014 »
U Vojvodini najvise zlata ima u Sremu,koliko je meni poznato!

nsdule76

  • Posmatrac

  • Van mreže
  • *

  • Karma:
    +0/-0
Odg: Ima zlata u vojvodini?
« Odgovor #20 poslato: Vreme 10:10:29 datum 13.07.2014 »
 Fruska Gora je bogata potocima, voleo bih da znam u kom delu Srema pa da malo pronjuskam ;)

Zoran67

  • Hobista

  • Van mreže
  • ***

  • Karma:
    +0/-2
Odg: Ima zlata u vojvodini?
« Odgovor #21 poslato: Vreme 13:08:38 datum 17.07.2014 »
Ja sam mislio na keltsko,rimsko,avarsko...zlato.