21-10-2014, 11:45 PM
Јован И. Деретић: ИЛИРСКА СРБИЈА ПРЕ РИМСКЕ ИМПЕРИЈЕ
October 19, 2014 at 5:25pm
Велика античка српска држава Србија простирала се дужисточне обале Јадранског мора,
неколико векова пре римског освајања. Њенапрестоница био је град Сарда, данашњи Скадар.
Ту Србију, дуж јадранске обале, називамо ЈадранскомСрбијом или Илирском Србијом, да би смо правили
разлику између ње и друге две Србије: једне у Дакији, уданашњој Румунији и друге на северу, на
Сарматском мору које данас називају Балтичким морем.
Илирска Србија је достигла највећи свој домет у времевладавине краља или цара Аргона, од
240. до 230. г. п.н.е. Аргонову државу Зонара назива“Српском империјом“ (192.Том. 134, стр. 690).
Илирска Србија је имала у своме саставу следеће покрајине,према савременим називима: Црну Гору,
Албанију, Метохију, Рашку, Босну, Херцеговину, Далмацију,Лику и Крбаву, Кварнер и Истру, Цела
јадранска обала, од Трста до Јонског мора, била је у поседуСрбије.
Илирска Србија је освојена од Римљана постепено унеколико ратова од 229. до 168. г. п.н.е,
да би римска власт била коначно утврђена тек 9. г.н.е. Римљани су Србију називали Илиријом, именом које су преузелиод Грка.
Илирска Србија није била и једина српска држава на Хелмскомполуострву,
па су Грци употребљавали посебне називе за сваку од њих.Једно српско племе са предела између река
Војуше и Маће звало се Илири. Како је то племе из ИлирскеСрбије било најбоље познато Грцима, они
су по њему и сва друга српска племена, западно од тетериторије, називали – Илирима (193.стр.38).
После распада Римског Царства, и после распада римскеИлирије, Византинци су називали
Илиријом само драчку област, то јест предео илирскогплемена.
Име Далмати, и по њему Далмација, није именеког посебног народа. То име је настало по
тврђави Далми која је била седиште једногсавеза српских племена у борби против Римљана око 160. г.
п.н.е. Тврђава Далма се налазила десно од извора рекеНеретве, изнад Невесиња.
Племена Далмског савеза Римљани су називали – Далмати.
Стари писци су најчешће говорили о појединим покрајинама илиплеменима, а ређе о народу
као целини у националном погледу. Нису имали исто схватање онацији као ми данас. Српско име се
помиње на више начина, а неки примери су доста удаљени одсавременог облика: Серби, Сераби,
Сораби, Сороби, Сорди, Сордиски, Скордиски, Серди, Сарди,Арди (без почетног слова С у новијим
издањима античких писаца на Западу), Соробати, Саромати иСармати Поред тога, Срби се врло често
помињу као Илири, Далмати или Венети. Код неких грчкихписаца Срби се помињу и као Спори, Сури и Сабири.
Још је Херодот у 5. веку п.н.е. утврдио да су Венетии Илири исти народ. Географ Толомеј из
Александрије, друти век нове ере, каже да су Венети(Венеди) велик народ који насељава добар део
Сарматије (књига 3. глава 5). Под Сарматијом се подразумеваСеверна Србија, а Срби у њој називају се
Венетима. У Северној Србији било је тада и других народаосим Срба.
Мавро Орбини, писац из 16. века. каже: “Ови ТоломејевиВенети су данашњи
Словени“.(194.стр. 15-16)
Еузебије Памфил је записао у 4. веку да је Тиберије 9. годинеу првом веку победио “Сармате и
Далмате“ (3. CHRO. Lib. 2, Pag. 531).
Исто пише и Херман Контракт у својој Хроници из 11. века(195.Том. 143. стр. 56).
Да су Далмати које је Тиберије победио – Сармати, потврђујеи Екехард из12. века, у својој
Хроници (196. Том. 154, стр. 56).
Емоан Флориакенски, писац из 11. века, каже: “У земљиСловена које Венетима зову.“ (197.
Том. 139, стр. 772)
Јован Кинамос, писац из 12. века, каже: “Срби, којису као народ Далмати, изградили су тврђаву
Рас’‘ (198. Том. 133, стр. 322).
Лаоник Халкокондил, писац из 15. века, пишео цару Душану и каже да је он намеравао да
створи „европску империју народа илирског“ (Стр. 35). Затимдаље (стр. 138) каже, народи који се
зову: ‘‘Мези, Илири и Сармати говоре истим језиком“(199).
Ф.Г. Бергман, у своме делу “Скити“, каже: “Под Сарматима суобухваћени сви Словени“ (143).
Е. Прико Де Сент-Мари сматра Сармате за преткејужних Словена о чему говори (стр.92) у
своме делу: “Јужни Словени“ (200).
Равенски Анонимус, писац Космографије, из средине 7.века, каже да су постојале три Србије:
једна до Грчке, друга у Дакији и трећа у Сарматији, досарматског мора. Под првом Србијом, коју ми
називамо Илирском, равенски анонимус подразумева и старуМакедонију. Друга Србија је, каже, била
отаџбина античких Дачана. Трећа je отаџбина Сармата (69.стр. 199, 200, 203).
Да су Илири Срби, односно да су Срби Илири, то јестда је реч о два назива за један исти народ,
о томе сведочи и Апиан из Александрије, из 1. века,познати писац историје Римске Империје.
Ди Канж показује како је од Апиановог облика српскогимена: Сорди, Сордиски, настао каснији облик
Скорди и Скордиски. Ди Канж претходно кажеда су становници старе Илирије били: Илири, Либурни,
Јаподи, Истријани и Скордиски. Под тим искривљеним именом ДиКанж налази Србе у старој
Македонији и Горњој Мезији. (201. стр. 3, 5, 6).
Е. Прико Де Сент-Мари каже да су ови Скордиски у времеРимљана били толико бројни да су
насељавали: Илирију, Панонију, Мезију и Тракију. Он их затимјош помиње у данашњој Херцеговини,
у Црној Гори, у Босни, на Косову и Метохији и у Македонији(200.стр. 22, 26, 51, 53).
Све ово што смо навели јасно говори да су Срби билистановници у свима српским покрајинама у
којима и данас живе, далеко пре римског освајањаСрбије.
Стари градови, чија су имена настала непосредно од српскогнационалног имена, јесу: Сардика
или Сердика – данашња Софија, Сарда, Сордаили Скодра – данашњи Скадар, Сардона или Скардона -
данашњи Скрадин, Сарит (200. стр. 42), Сералиум или Сераљио(201. стр. 147) – данашње Сарајево,
римски Сербино, Сербинум, (70) и у савременим издањимаантичких писаца на Западу, Сервитиум, а
код Толомеја Сербинон, то јест Сербиново – данашњиЗагреб, у коме је била главна лука римске флоте
на Сави. Затим, Сербија на реци Бистрици у Грчкој и двеСрбице у старој Македонији, римска
Сарабантиа у Панонији и град Сербион, Сермион грчки, иСирмиум римски – данашња Сремска
Митровица.
Планински венац, од Старог Влаха па до Дурмитора иШар-планине на југу, који се налази на
сред српске земље, називан је у старом и средњем веку – Српскимпланинама: „Sardonici montes, (70)
Scordus sive Scordisque montes“. Ди Канж назива овајпланински венац једноставно – “Планине Србије“
и каже да се стара требињска кнежевина простирала до планинаСрбије, у ствари до Дурмитора, докле
се простирала стара Херцеговина, Seruiae montes (201. стр.31).
се простирала стара Херцеговина, Seruiae montes (201. стр.31).
И на крају да још једном поменемо Е. Прико Де Сент-Мари који, такође, каже да је Аргон био
српски краљ и да су се Римљани борили са Србима удолини реке Неретве (200. стр. 23,114). Овде
желим само да напоменем да је име краља, тачније цара,Агрона преиначено и да је његово право име
било слично овоме. То је посебна тема која заслужује шируобраду.
Римљани су постепено освојили све српске пределе на Хелмскомполуострву и од њих
формирали провинцију – Илирију. Затим је Илиријиприпојена и Грчка, па је, тако створена велика
провинција Илирик која је обухватала целоХелмско полуострво и сва острва у Белом мору и на
Пелагу, завршно са Кретом, (Критом). Да бисмо правилиразлику, говоримо овде само о Илирији, то
јест Римској Србији. Римска Илирија је проширена ЈадранскаСрбија – на северу до реке Ин и до
Дунава, а на истоку до Црног мора.
Римљанима је било потребно време од три векада освоје све српске земље на Хелмском
полуострву.
October 19, 2014 at 5:25pm
Велика античка српска држава Србија простирала се дужисточне обале Јадранског мора,
неколико векова пре римског освајања. Њенапрестоница био је град Сарда, данашњи Скадар.
Ту Србију, дуж јадранске обале, називамо ЈадранскомСрбијом или Илирском Србијом, да би смо правили
разлику између ње и друге две Србије: једне у Дакији, уданашњој Румунији и друге на северу, на
Сарматском мору које данас називају Балтичким морем.
Илирска Србија је достигла највећи свој домет у времевладавине краља или цара Аргона, од
240. до 230. г. п.н.е. Аргонову државу Зонара назива“Српском империјом“ (192.Том. 134, стр. 690).
Илирска Србија је имала у своме саставу следеће покрајине,према савременим називима: Црну Гору,
Албанију, Метохију, Рашку, Босну, Херцеговину, Далмацију,Лику и Крбаву, Кварнер и Истру, Цела
јадранска обала, од Трста до Јонског мора, била је у поседуСрбије.
Илирска Србија је освојена од Римљана постепено унеколико ратова од 229. до 168. г. п.н.е,
да би римска власт била коначно утврђена тек 9. г.н.е. Римљани су Србију називали Илиријом, именом које су преузелиод Грка.
Илирска Србија није била и једина српска држава на Хелмскомполуострву,
па су Грци употребљавали посебне називе за сваку од њих.Једно српско племе са предела између река
Војуше и Маће звало се Илири. Како је то племе из ИлирскеСрбије било најбоље познато Грцима, они
су по њему и сва друга српска племена, западно од тетериторије, називали – Илирима (193.стр.38).
После распада Римског Царства, и после распада римскеИлирије, Византинци су називали
Илиријом само драчку област, то јест предео илирскогплемена.
Име Далмати, и по њему Далмација, није именеког посебног народа. То име је настало по
тврђави Далми која је била седиште једногсавеза српских племена у борби против Римљана око 160. г.
п.н.е. Тврђава Далма се налазила десно од извора рекеНеретве, изнад Невесиња.
Племена Далмског савеза Римљани су називали – Далмати.
Стари писци су најчешће говорили о појединим покрајинама илиплеменима, а ређе о народу
као целини у националном погледу. Нису имали исто схватање онацији као ми данас. Српско име се
помиње на више начина, а неки примери су доста удаљени одсавременог облика: Серби, Сераби,
Сораби, Сороби, Сорди, Сордиски, Скордиски, Серди, Сарди,Арди (без почетног слова С у новијим
издањима античких писаца на Западу), Соробати, Саромати иСармати Поред тога, Срби се врло често
помињу као Илири, Далмати или Венети. Код неких грчкихписаца Срби се помињу и као Спори, Сури и Сабири.
Још је Херодот у 5. веку п.н.е. утврдио да су Венетии Илири исти народ. Географ Толомеј из
Александрије, друти век нове ере, каже да су Венети(Венеди) велик народ који насељава добар део
Сарматије (књига 3. глава 5). Под Сарматијом се подразумеваСеверна Србија, а Срби у њој називају се
Венетима. У Северној Србији било је тада и других народаосим Срба.
Мавро Орбини, писац из 16. века. каже: “Ови ТоломејевиВенети су данашњи
Словени“.(194.стр. 15-16)
Еузебије Памфил је записао у 4. веку да је Тиберије 9. годинеу првом веку победио “Сармате и
Далмате“ (3. CHRO. Lib. 2, Pag. 531).
Исто пише и Херман Контракт у својој Хроници из 11. века(195.Том. 143. стр. 56).
Да су Далмати које је Тиберије победио – Сармати, потврђујеи Екехард из12. века, у својој
Хроници (196. Том. 154, стр. 56).
Емоан Флориакенски, писац из 11. века, каже: “У земљиСловена које Венетима зову.“ (197.
Том. 139, стр. 772)
Јован Кинамос, писац из 12. века, каже: “Срби, којису као народ Далмати, изградили су тврђаву
Рас’‘ (198. Том. 133, стр. 322).
Лаоник Халкокондил, писац из 15. века, пишео цару Душану и каже да је он намеравао да
створи „европску империју народа илирског“ (Стр. 35). Затимдаље (стр. 138) каже, народи који се
зову: ‘‘Мези, Илири и Сармати говоре истим језиком“(199).
Ф.Г. Бергман, у своме делу “Скити“, каже: “Под Сарматима суобухваћени сви Словени“ (143).
Е. Прико Де Сент-Мари сматра Сармате за преткејужних Словена о чему говори (стр.92) у
своме делу: “Јужни Словени“ (200).
Равенски Анонимус, писац Космографије, из средине 7.века, каже да су постојале три Србије:
једна до Грчке, друга у Дакији и трећа у Сарматији, досарматског мора. Под првом Србијом, коју ми
називамо Илирском, равенски анонимус подразумева и старуМакедонију. Друга Србија је, каже, била
отаџбина античких Дачана. Трећа je отаџбина Сармата (69.стр. 199, 200, 203).
Да су Илири Срби, односно да су Срби Илири, то јестда је реч о два назива за један исти народ,
о томе сведочи и Апиан из Александрије, из 1. века,познати писац историје Римске Империје.
Ди Канж показује како је од Апиановог облика српскогимена: Сорди, Сордиски, настао каснији облик
Скорди и Скордиски. Ди Канж претходно кажеда су становници старе Илирије били: Илири, Либурни,
Јаподи, Истријани и Скордиски. Под тим искривљеним именом ДиКанж налази Србе у старој
Македонији и Горњој Мезији. (201. стр. 3, 5, 6).
Е. Прико Де Сент-Мари каже да су ови Скордиски у времеРимљана били толико бројни да су
насељавали: Илирију, Панонију, Мезију и Тракију. Он их затимјош помиње у данашњој Херцеговини,
у Црној Гори, у Босни, на Косову и Метохији и у Македонији(200.стр. 22, 26, 51, 53).
Све ово што смо навели јасно говори да су Срби билистановници у свима српским покрајинама у
којима и данас живе, далеко пре римског освајањаСрбије.
Стари градови, чија су имена настала непосредно од српскогнационалног имена, јесу: Сардика
или Сердика – данашња Софија, Сарда, Сордаили Скодра – данашњи Скадар, Сардона или Скардона -
данашњи Скрадин, Сарит (200. стр. 42), Сералиум или Сераљио(201. стр. 147) – данашње Сарајево,
римски Сербино, Сербинум, (70) и у савременим издањимаантичких писаца на Западу, Сервитиум, а
код Толомеја Сербинон, то јест Сербиново – данашњиЗагреб, у коме је била главна лука римске флоте
на Сави. Затим, Сербија на реци Бистрици у Грчкој и двеСрбице у старој Македонији, римска
Сарабантиа у Панонији и град Сербион, Сермион грчки, иСирмиум римски – данашња Сремска
Митровица.
Планински венац, од Старог Влаха па до Дурмитора иШар-планине на југу, који се налази на
сред српске земље, називан је у старом и средњем веку – Српскимпланинама: „Sardonici montes, (70)
Scordus sive Scordisque montes“. Ди Канж назива овајпланински венац једноставно – “Планине Србије“
и каже да се стара требињска кнежевина простирала до планинаСрбије, у ствари до Дурмитора, докле
се простирала стара Херцеговина, Seruiae montes (201. стр.31).
се простирала стара Херцеговина, Seruiae montes (201. стр.31).
И на крају да још једном поменемо Е. Прико Де Сент-Мари који, такође, каже да је Аргон био
српски краљ и да су се Римљани борили са Србима удолини реке Неретве (200. стр. 23,114). Овде
желим само да напоменем да је име краља, тачније цара,Агрона преиначено и да је његово право име
било слично овоме. То је посебна тема која заслужује шируобраду.
Римљани су постепено освојили све српске пределе на Хелмскомполуострву и од њих
формирали провинцију – Илирију. Затим је Илиријиприпојена и Грчка, па је, тако створена велика
провинција Илирик која је обухватала целоХелмско полуострво и сва острва у Белом мору и на
Пелагу, завршно са Кретом, (Критом). Да бисмо правилиразлику, говоримо овде само о Илирији, то
јест Римској Србији. Римска Илирија је проширена ЈадранскаСрбија – на северу до реке Ин и до
Дунава, а на истоку до Црног мора.
Римљанима је било потребно време од три векада освоје све српске земље на Хелмском
полуострву.
