Поменута археолошка ископавања обављена су на средњовековном граду у селу Градац код Баточине (утврђење и некропола), у селу Добрачи (некропола), а 80-их година истраживана је утврда у Грбицама.
Археолошким истраживањем Градца расветљена је његова значајна улога кроз читаву историју. Сем своје праисторијске улоге у готово свим раздобљима, утврда на платоу Јерининог Брда, од доласка Римљана добија већи значај
Археолог Миленко Богдановић обавио је истраживања Градине у Грбицама и том приликом утврдио постојање византијске цркве у подножју брда из доба Јустинијана (6. век), а у Градини цистерну за воду и насеље 10-12. века уз зидине града.
У долини реке Груже познате су још и утврде у селима Честин, Пајсијевић, (које засада сместамо у 14.-15. век), потом из жичке повеље, познати су још и Бресница са Тргом, Сибница са Округлом, а из литературе и Лешево
Са северне стране, на Руднику, нашу територију омеђује утврда у Страгарима позната у литератури као Сребрница, у којој је Деспот Стефан за наследника одредио Ђурђа Бранковића, а позната је и утврда у селу Котражи у непосредној близини из које потичу једна фибула из 4. века и једна наушница из 11. века.У литератури се такође помињу утврде Градиште (Голубан) у Вишевцу код Раче (подно кога је родно место Крађорђа), и Кулине у селу Петровац код Крагујевца.Рекогносцирањима терена у околини Кнића откривена је утврда Клик у селу Бечевици, a потес Градина помиње се и у Опланићу. У Бечевици постоје остаци старије цркве из доба 14-15. века коју народ назива Мрњином црквом
Са обронака Гледићких планина, широј територији Крагујевца припада и утврда на узвишици, у селу Грошници (Градина) - елипсоидне основе, за коју има потврда да је трајала у античко доба, али и предпоставки о њеном средњовековном животу на основу народног предања којим се приписује "проклетој Јерини". У сливу Бистрице, у Левчу, истраживана је средњовековна утврда у Старом Селу ког Сугубине.
http://www.panoramio.com/photo/84679008
Zupanjevac kod Rekovca..potez Kragujevac-Jagodina
svaka cast za informacije....
Selo Belica nadomak Jagodine
Iz priča smo saznali da su nekada ne tako davno u Belici tražili zlato. Skupila se grupa onih koji su verovali da na domaku „Jerininog grada” postoji zakopano blago. Neki od njih su dosta novca uložili u skupu opremu koja će detektovati ovaj dragoceni metal i krenuli. Kažu da oni nisu ništa pronašli, ali ko zna kakva se tu tajna krije i šta je sve skrio grad Proklete Jerine. Beličani su ipak pronašli „blago”, neprocenjive vrednosti. U samom centru sela kod seoske porte i zapisa, pri zemljanim radovima na proširenju seoskog puta, otkriveni su grobovi iz Keltskog perioda i komadi srednjevekovne keramike. Bez daljih arheoliških iskopavanja teško je odrediti iz kog perioda su tadašnji žitelji Belice ukopavali svoje pokojnike.
Na putu prema Despotovcu prolazi se kroz selo Medveđa koje je prirodna granica između Donje i Gornje Resave.
U vreme Rimljana, ovuda je prolazio glavni put Balkanskog poluostrva (via publica), koji su Rimljani izgradili posle definitivnog osvajanja mezije. On je spojio Dunav sa Bosforom: Beograd (Singidunum), Medveđa (Idimum), Vizant (Konstantinopolj, Carigrad, Istambul).
Selo Medveđa (Idimum) imalo je status "mansia" (stanica za prenoćišta sa stalnom posadom). Konačno rušenje rimskog mansija Idimuma bilo je u vreme velike najezde Huna u V veku kada je većina naselja Resave opljačkano i razoreno.
Ovako je najverovatnije izgledao Idimum
Položaj Idimuma ucrtan je u čuvenoj geografskoj karti iz IV veka "Tabula pejtingerijana".
Jugoistočno od Medveđe u blizini groblja i kod rimskog mosta, na mestu gde je reka potkopala obalu, vidi se u useku ostatak starog rimskog puta koji je vodio prema Kostolcu - Vimicijumu. Ostatke temelja rimskog kastela pored groblja u Medveđi opisao je Feliks Kanic u knjizi "Srbija - zemlja i stanovništvo".
Posle obimnih arheoloskih iskopavanja i istraživanja 1968. godine, danas je ovaj lokalitet opet zapušten. Pronađeni predmeti čuvaju se uglavnom u privatnim kolekcijama (olovna posuda, pečat Idimuma itd.). Na dugu istoriju naselja danas imenom podse?a restoran "Idimum".
Rimske terme u centru Čačka otkrivene su prilikom rekonstrukcije gradskog centra i iskopavanja temelja za novu stambenu zgradu – tzv. «lučnu zgradu» preko puta Doma kulture. Pošto je ustanovljeno da se radi o arhitektonskim ostacima kupatila – termi, odlučeno je da se obave arheološka istraživanja, konzervacija i prezentacija ovog vrednog i retkog nalazišta. Zaštitna arheološka iskopavanja su izvedena tokom 1970. godine u saradnji Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva i Narodnog muzeja u Čačku. Još prilikom pripremnih radova za podizanje «lučne zgrade» uništena je prostorija na severoistočnom delu, pa je zbog toga onemogućeno sagledavanje kompletne arhitektonske celine. I pored velikog značaja ovog spomenika kulture, nije postignut dogovor sa urbanistima i investitorom o preradi projekta radi kompletne prezentacije. Radovi na konzervaciji obavljeni su tokom 1971. i 1972. godine.
Od termi je sačuvan samo parterni deo iznad kojih je ležao glavni pod, nošen nizom stubića koji su služili kao sistem za zagrejavanje – hipokaust. Građevina ima pravougaovi oblik sa dva podužno postavljena niza prostorija. Iz ovog niza izlaze dva polukružna izbočenja na južnoj strani i jedna polukružna prostorija na zapadnoj strani. Dužom osovinom, građevina je orjentisana pravcem istok – zapad sa blagim odstupanjem prema severu. Najveća dužina je 22,6 m, a najveća širina je 18,45 m. Od celokupnog ansambla očuvano je šest prostorija i jedna delimičmo na severnoj strani.
Na osnovu rezultata istraživanja zaključeno je da su terme sagrađene krajem III i početkom IV veka. Verovatno da su oko 378. godine bile srušene, ali su obnovljene već negde početkom osamdesetih godina IV veka i ostaju u upotrebi sve do prvih decenija V veka kada su definitino napuštene.
Prošlo je 40 godina od otkrića ovog značajnog lokaliteta, ali do dana današnjeg terme nisu na adekvatan način prezentovane građanima Čačka i turistima. Nije potrebno mnogo da se to ispravi- adekvatno obeležavanje lokaliteta, uređenje prilaza, osvetljenje kao i eventualna rekonzervacija u saradnji sa stručnjacima iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva.
Археолошки локалитет Баташина у Степојевцу налази се са десне стране Ибарске магистрале, на самом излазу из насеља, у делу који се назива Недића крај. На основу површинских налаза археолошког материјала и случајног открића једне зидане гробнице, изведена су 1981. године сондажна археолошка истраживања мањег обима. Ова ископавања открила су, са једне стране, остатке архитектуре из периода III – IV века, солидне градње, остатке једне луксузније виле рустике, а са друге стране, остатке некрополе из XVII – XVIII века. Зидана гробница која је раније откривена и која се датује у V – VI век, говори само о комплексности локалитета и континуитету живота на њему. Налази на локалитету Баташина од великог су значаја за изучавање економских и политичких збивања на ширем градском подручју Сингидунума, поготову што се ради о добро очуваним остацима једног економског имања из римског периода. Осим комплекса на локалитету Дубочај у Гроцкој, за сада нема других потпуно истражених економских имања на подручју Београда.
|
Ima jos toga..