Forum skriveno blago - zakopano blago

Puni Oblik: Indijana Džons jaše Timočkom krajinom
Trenutno pregledate lite oblik foruma. Pogledajte puni oblik sa odgovarajućim oblikovanjima.
Uz obalu reke Pek i šire ni bingo nije toliko popularan kao potraga za ćupovima tajno zakopanih zlatnika rimskih careva i hajduka
Timočka krajina nije poznata samo po rudnicima zlata i zlatonosnoj reci Pek, već i po brojnim legendama da tu okolo na raznim skrovitim mestima leži tajno zakopano blago iz drevnih vremena. Zbog toga, kao iz zlatnih vremena američkog Divljeg zapada, poslednjih godina mnogi avanturisti, kao uz pomoć vremenske mašine, iz nekih prohujalih vekova stigoše na tlo istočne Srbije i Timočane. Zaraženi zlatnom groznicom.
Svakim danom sve je više tajanstvenih kopača koji pod okriljem noći tragaju za ćupovima punim zlata. Brojne priče i legende o velikim količinama zakopanog blaga raspaljuju maštu i nevernih Toma. Jednog od kopača reporter „Glasa" je sreo u kafani u Velikom Izvoru. To je selo nadomak Zaječara, poznato po mnogim organizovanim grupama koje u potrazi za zlatom krstare Timočkom krajinom uzduž i popreko.
Ovaj lokalni Indijana Džons, koji iz razumljivih razloga u novinama nije želeo da se predstavi pravim imenom i prezimenom, o zakopanom blagu u Timočkoj krajini priča:
- Ima mnogo blaga na ovim prostorima. Dokaz za to je i zapis popa Martina Himovića, koji je sačuvan u jednoj crkvi u Bugarskoj, a koji obuhvata teritoriju nekadašnjeg Vidinskog okruga iz vremena Turaka. Zapis je i danas aktuelan i kod nas i u Bugarskoj. Himović je danju bio pop, a noću hajduk koji je sa svojom družinom pljačkao turske bogataše i trgovce. Jedan deo blaga je delio sirotinji, a drugi zakopavao i o tome ostavljao zapise.
Priču nastavlja vukući prst po mapi pred sobom.
- Prema ovim zapisima najviše blaga je zakopano u Velikom Izvoru, Sokolovici, Halovu, Jelašnici i okolini Knjaževca. Mape popa Martina ne znaju za granice, pa se naši i bugarski tragači za zlatom udružuju u zajedničkoj avanturi, kopaju na ovoj ili onoj strani. Mape su jasne, pa kopače čak upozoravaju i na ono što ih tokom potrage za zlatom očekuje. Evo ovde piše: „Nemoj da se plašiš jer utvare mnoge ima da se jave. To je tako bratski ostavljeno u zlo doba bilo, u zlo odneseno. Nek je alal svakom bratu, ja ajduk bi, ja čovek. Probaj da kopaš, nećeš da se pokaješ„.
Timočki Indijana Džons zlato je tražio i u Bugarskoj. No, tamo je otkopao mnoga iznenađenja.
- Brojne riznice i bunari na teritoriji Bugarske služile su za skladištenje hajdučkog blaga. Ulazak na ovakva mesta zahteva poseban oprez, zbog raznih zamki koje su postavljene za zaštitu blaga. Mogu da vas iznenade otrovni gasovi spravljeni još u ona vremena, probojne strele i noževi postavljeni na nezgodnim mestima. Kad sve to zaobiđeš, zlato je tvoje. Ali, nije tu kraj avanture.
Problemi mogu da nastanu i sa kolegama u Bugarskoj. Dešava se da oni hoće sve da prigrabe za sebe i onda prete da će vas prijaviti na granici. Zbog zlata, tamo preko može i glava da se izgubi - priča on.
Da su tragači za zlatom u ovom kraju uporni, potvrđuje i zapis u knjizi „Pećina Toplik", grupe mladih istraživača iz Zaječara u kojoj se kaže da u ovaj speleološki objekat na Staroj planini, za koji se pretpostavlja da ima izlaz na bugarskoj strani. NJihov istraživački rad i te kako je vidan.
Dakle, kopači zlata ne prezaju ni od uništavanja vrednih dobara. Samo u poslednjih nekoliko godina u okolini Zaječara u više navrata oskrnavljene su crkve u Velikom Izvoru i Vrbici. Na Rtnju, srpskoj Fudžijami, tajanstveni kopači su eksplozivom srušili kapelicu u potrazi za zlatnom kočijom, koja je, veruje se, tu zazidana jer joj je pukao točak.
Samozvani kopači u potrazi za zlatom istraživali su i rimski carski grad Romulijanu, i tom prilikom odneli mnogo vrednih arheoloških predmeta. Na to ih je navela legenda koja kaže da Romulijana postoji mnogo pre 4. veka, još iz vremena praistorije, što su potvrdili i brojni predmeti pronađeni prilikom arheoloških istraživanja.
Po ovoj legendi, ispod carskog grada nalazi se mnogo vrednije naselje, sa brojnim hodnicima u kojima je ogromno blago. Veruje se da postoji bunar ozidan dragim kamenjem, čija je voda čudotvorna, a kamenje ima neverovatnu moć, i da je tu versko sedište od postanka sveta. Mesiju koji treba da se ovde pojavi čekaju plašt i štap sa dragim kamenjem čudesne moći i knjiga sa tajnim zapisima. Iz tih razloga je i carska palata sagrađena baš ovde, a car Galerije se proglasio bogom.
Legenda, legendu stiže. Oni koji ih znaju svakodnevno proveravaju njihovu istinitost. Junak s početka naše priče, ali i neki drugi kopači, tvrde da nije reč samo o legendama, već da je potvrda svih tih priča iskopano zlato koje se prodaje na crnom tržištu na Kosovu. Kako kažu, od onoga što se takvom prodajom zaradi može pristojno da se živi. Uslov je samo imati dobru opremu i da je tragač snabdeven pravim mapama.
Pravo je čudo koliko Timočana veruje da će naći neki ćup sa zakopanim blagom. Zbog jednog takvog ćupa domaćin je u jednom zaječarskom selu gotovo u potpunosti razrušio kuću nasleđenu od dede jer se u porodici prepričavalo da su preci negde u kući sakrili poprilično dukata.Priča o bogaćenju traganjem za zlatom, prepričavaju čak i mališani u školi, a od starijih se često čuje: „Uh, što ne pronađem ćup pun zlata". Ovde čak ni bingo nije popularan u toj meri koliko potraga za blagom. Zlatna groznica opasno drma Timočane. U snove im često dolaze blještavi dragulji i zlatne poluge.
Da li je to posledica vremena u kome žive, tek na javi je sve više misterioznih kopača zlata i sve više rupa u zemlji.
(27-01-2024, 11:30 PM)admin Piše: [ -> ]
Uz obalu reke Pek i šire ni bingo nije toliko popularan kao potraga za ćupovima tajno zakopanih zlatnika rimskih careva i hajduka
Timočka krajina nije poznata samo po rudnicima zlata i zlatonosnoj reci Pek, već i po brojnim legendama da tu okolo na raznim skrovitim mestima leži tajno zakopano blago iz drevnih vremena. Zbog toga, kao iz zlatnih vremena američkog Divljeg zapada, poslednjih godina mnogi avanturisti, kao uz pomoć vremenske mašine, iz nekih prohujalih vekova stigoše na tlo istočne Srbije i Timočane. Zaraženi zlatnom groznicom.
Svakim danom sve je više tajanstvenih kopača koji pod okriljem noći tragaju za ćupovima punim zlata. Brojne priče i legende o velikim količinama zakopanog blaga raspaljuju maštu i nevernih Toma. Jednog od kopača reporter „Glasa" je sreo u kafani u Velikom Izvoru. To je selo nadomak Zaječara, poznato po mnogim organizovanim grupama koje u potrazi za zlatom krstare Timočkom krajinom uzduž i popreko.
Ovaj lokalni Indijana Džons, koji iz razumljivih razloga u novinama nije želeo da se predstavi pravim imenom i prezimenom, o zakopanom blagu u Timočkoj krajini priča:
- Ima mnogo blaga na ovim prostorima. Dokaz za to je i zapis popa Martina Himovića, koji je sačuvan u jednoj crkvi u Bugarskoj, a koji obuhvata teritoriju nekadašnjeg Vidinskog okruga iz vremena Turaka. Zapis je i danas aktuelan i kod nas i u Bugarskoj. Himović je danju bio pop, a noću hajduk koji je sa svojom družinom pljačkao turske bogataše i trgovce. Jedan deo blaga je delio sirotinji, a drugi zakopavao i o tome ostavljao zapise.
Priču nastavlja vukući prst po mapi pred sobom.
- Prema ovim zapisima najviše blaga je zakopano u Velikom Izvoru, Sokolovici, Halovu, Jelašnici i okolini Knjaževca. Mape popa Martina ne znaju za granice, pa se naši i bugarski tragači za zlatom udružuju u zajedničkoj avanturi, kopaju na ovoj ili onoj strani. Mape su jasne, pa kopače čak upozoravaju i na ono što ih tokom potrage za zlatom očekuje. Evo ovde piše: „Nemoj da se plašiš jer utvare mnoge ima da se jave. To je tako bratski ostavljeno u zlo doba bilo, u zlo odneseno. Nek je alal svakom bratu, ja ajduk bi, ja čovek. Probaj da kopaš, nećeš da se pokaješ„.
Timočki Indijana Džons zlato je tražio i u Bugarskoj. No, tamo je otkopao mnoga iznenađenja.
- Brojne riznice i bunari na teritoriji Bugarske služile su za skladištenje hajdučkog blaga. Ulazak na ovakva mesta zahteva poseban oprez, zbog raznih zamki koje su postavljene za zaštitu blaga. Mogu da vas iznenade otrovni gasovi spravljeni još u ona vremena, probojne strele i noževi postavljeni na nezgodnim mestima. Kad sve to zaobiđeš, zlato je tvoje. Ali, nije tu kraj avanture.
Problemi mogu da nastanu i sa kolegama u Bugarskoj. Dešava se da oni hoće sve da prigrabe za sebe i onda prete da će vas prijaviti na granici. Zbog zlata, tamo preko može i glava da se izgubi - priča on.
Da su tragači za zlatom u ovom kraju uporni, potvrđuje i zapis u knjizi „Pećina Toplik", grupe mladih istraživača iz Zaječara u kojoj se kaže da u ovaj speleološki objekat na Staroj planini, za koji se pretpostavlja da ima izlaz na bugarskoj strani. NJihov istraživački rad i te kako je vidan.
Dakle, kopači zlata ne prezaju ni od uništavanja vrednih dobara. Samo u poslednjih nekoliko godina u okolini Zaječara u više navrata oskrnavljene su crkve u Velikom Izvoru i Vrbici. Na Rtnju, srpskoj Fudžijami, tajanstveni kopači su eksplozivom srušili kapelicu u potrazi za zlatnom kočijom, koja je, veruje se, tu zazidana jer joj je pukao točak.
Samozvani kopači u potrazi za zlatom istraživali su i rimski carski grad Romulijanu, i tom prilikom odneli mnogo vrednih arheoloških predmeta. Na to ih je navela legenda koja kaže da Romulijana postoji mnogo pre 4. veka, još iz vremena praistorije, što su potvrdili i brojni predmeti pronađeni prilikom arheoloških istraživanja.
Po ovoj legendi, ispod carskog grada nalazi se mnogo vrednije naselje, sa brojnim hodnicima u kojima je ogromno blago. Veruje se da postoji bunar ozidan dragim kamenjem, čija je voda čudotvorna, a kamenje ima neverovatnu moć, i da je tu versko sedište od postanka sveta. Mesiju koji treba da se ovde pojavi čekaju plašt i štap sa dragim kamenjem čudesne moći i knjiga sa tajnim zapisima. Iz tih razloga je i carska palata sagrađena baš ovde, a car Galerije se proglasio bogom.
Legenda, legendu stiže. Oni koji ih znaju svakodnevno proveravaju njihovu istinitost. Junak s početka naše priče, ali i neki drugi kopači, tvrde da nije reč samo o legendama, već da je potvrda svih tih priča iskopano zlato koje se prodaje na crnom tržištu na Kosovu. Kako kažu, od onoga što se takvom prodajom zaradi može pristojno da se živi. Uslov je samo imati dobru opremu i da je tragač snabdeven pravim mapama.
Pravo je čudo koliko Timočana veruje da će naći neki ćup sa zakopanim blagom. Zbog jednog takvog ćupa domaćin je u jednom zaječarskom selu gotovo u potpunosti razrušio kuću nasleđenu od dede jer se u porodici prepričavalo da su preci negde u kući sakrili poprilično dukata.Priča o bogaćenju traganjem za zlatom, prepričavaju čak i mališani u školi, a od starijih se često čuje: „Uh, što ne pronađem ćup pun zlata". Ovde čak ni bingo nije popularan u toj meri koliko potraga za blagom. Zlatna groznica opasno drma Timočane. U snove im često dolaze blještavi dragulji i zlatne poluge.
Da li je to posledica vremena u kome žive, tek na javi je sve više misterioznih kopača zlata i sve više rupa u zemlji.
Pocinje forum opet da se budi! Veliki pozdrav sa Baranice
Neki kazu da je zakopanog blaga sve manja a i da je u nekim mestima sve iskopano ali po meni to nije tacno jer kada dodjem na odmor idem i vidim da ostava ima jos  mnogo samo sto
mislim da se ovde na forumu ide na zavaravanje da u nekim mestima niko ne ode ali budite sigurni da zlata ima pa nije suvisno da se o ostavama prica malo detaljnije pa ce se uz razgovor i
dogovor nesto i naci. Srecno.