Forum skriveno blago - zakopano blago

Puni Oblik: Okolina Niša - Vinik
Trenutno pregledate lite oblik foruma. Pogledajte puni oblik sa odgovarajućim oblikovanjima.
Stranica: 1 2
U okolini Niša je, 1936. godine, prilikom poljoprivrednih radova pronađen najveći nalaz antičkog novca u celokupnoj svetskoj istoriji.

Ostava novca pronađena je slučajno prilikom riljanja za vinograd januara 1936 god. kada je kameničanin Todor Mišić sa još dvojicom nadničara duboko orao njivu pri čemu mu je ašov zapeo na dubini oko 40 cm. o nešto tvrdo. Misleći da je reč o kamenu pozvao je nadničare da mu pomognu te oni pošto dobro zapeše izvukoše predmet koji se pred njima raspade i pod nogama im se prosu tovar novčića. Todor je naredio nadničarima da nastave da rade rekavši im kako se radi ostarom novcu bez ikakve vrednosti te da ga treba vratiti u zemlju.
Po padu mraka Todor se vratio na njivu i pokupio iskopani novac a nadničarima je dao uz nadnice i po jednu šajkaču novčića rekavši im da o tome ne govore nikome. U sadržju novca bilo je tu srebrnjaka, posrebrenih, bakarnih, zlatnika i drugih navčanica iz doba vladavine Trajana, Antonija Pia, Marka Aurelija, Komoda i obe Faustine. Vlastima je prijavljen samo manji deo nalaza u težini od 28,3kg.

Posle samo dva meseca od prvog pronalaska dolazi i drugi veliki nalaz rimskih novčića na Viniku. Nalaz je pronađen u ostacima rimske vile iz trećeg veka na brdu Vinik, nekoliko desetina metara od železničke pruge prema selu Kamenica. Na ovom lokalitetu i danas su vidljivi površinski ostaci rimske građevine od kamena i opeke, uobičajenog izgleda i karaktera, kao i ostale antičke vile na teritoriji današnje Srbije, samo što je ova na brdu Vinik krila do tada neviđenu tajnu. Vila je imala zidove male debljine i, po svemu sudeći, bila je privremenog karaktera, a otkrila su je Vladimir Djordjević i Dragutin Stevanović takodje prilikom riljanja vinograda na porodičnom imanju. I ranije su njih dvojica nalazili rimske predmete i stari novac na svom posedu, ali tome nisu pridavali veliki značaj, jer je tako nešto bilo uobičajeno u Srbiji tog doba. Tada nije bilo divljih arheologa da metal-detektorima i dubokim oranjem prekopavaju i uništavaju lokalitete, već je običnom obradom zemlje, na površinu izlazilo neslućeno blago. Netaknuti lokaliteti su bili veoma izdašni tako da su se ostave od nekoliko stotina primeraka rimskog novca smatrale uobičajenim, a danas se i one od samo nekoliko komada smatraju velikim otkrićem.

Da se vratimo na kameničku ostavu i njen značaj u savremenoj arheologiji i numizmatici. Plug koji su koristili srećni nalazači, zakačio je same temelje rimske građevine i vrhove zemljanih pitosa u kojima su bile smeštene kožne kese, pune rimskih denara. Pitosi su bili poređani uz sva četiri zida obe prostorije rimske zgrade i nalazili su se na dubini od oko pola metra. Prilikom iskopavanja pitosa, kožne kese su se raspadale i u svakoj je bilo smešteno nekoliko stotina rimskih denara kovanih od prvog do sredine trećeg veka. Denari su bili izuzetno očuvani, tako da možemo tvrditi ili da su bili kratko u opticaju, ili da uopšte nisu ni puštani u opticaj. U kesama su bili spakovani po vladarima i godinama kovanja, i po takvom karakteru nalaza pripadali su ili civilnoj provincijskoj blagajni ili vojnoj carskoj riznici. Novac je kovan od gotovo čistog srebra i sadržavao je dosta retkih, do tada nepoznatih primeraka, a u sklopu ostave, pronađeni su i kalupi za kovanje, što nam potvrđuje službeni status pronađene blagajne. Iznenađuje količina novca iz ostave, koja je po očevicima iznosila skoro deset tona, što bi odgovaralo brojci od oko 3,5 miliona komada denara, i predstavlja najveći i najvredniji nalaz antičkog novca u istoriji. Vlastima je prijavljeno samo 23kg novca. Interesantno je da je zajedno sa novcem nađeno i par primeraka kalupa a sam novac po svemu sudeći nije bio u upotrebi što daje osnov za pretpostavku za postojanje dele državne riznice koja je stradala u katastrofalnom napadu rušenja krajem III veka prilikom najezde Gota. Mnogi su pripisivali ovu ostavu vojnom štabu cara Klaudija II Gotskog i njegovoj pobedi nad Gotima kod Naisusa.

Glas o nalazu se brzo pročuo i mnogi strani muzeji su poslali svoje agente da otkupe što veće količine, jer nalazači nisu imali predstavu o pravoj vrednost pronađenog novca, pa su ga prodavali na kilograme kao lomljeno srebro. Britanski i Berlinski muzej, Metropoliten, Luvr i ostali, kupili su ogromne količine novca iz nalaza i tek su, zahvaljujući ostavi iz Kamenice, tada formirali svoje čuvene zbirke rimskog novca. Jedan, vrlo mali deo tog nalaza dospeo je i u naše muzeje: Narodni muzej iz Beograda otkupio je 37 kilograma, a niški muzej 17 kilograma srebrnih rimskih denara iz Kamenice.
Ono što je pronalazak novca na Viniku izazvao bila je " zlatna groznica" pa se tako na obronke Vinika sjatila družina ne samo iz Jugoslavije nego i iz Evrope da prekopava Vinik sve dublje idublje i ta zlatna groznica ne jenjava ni dan danas; još uvek se traga za navodnim zakopanim blagom Cara Konstantina. Novac koji je pronađen, švercovao se čak i balonima napunjenim kameničkim vinom a pričalo se i da su pojedini ministri tadašnje Jevtićeve vlade bili umešani u šverc novčića. Interesantno je da ta groznica traje i danas pa se na Viniku često mogu naći rupe i jame koje su ostavili tragači za rimskim blagom.

ivcha1979

a zbog toga ONI hoce da grade najveci krst na balkanu bas na viniku,a predpostavljam da ce se kopati za temelj masinama a posto ce to biti najveci krst na balkanu zamislite koliki ce biti temelj...:-) :-):-) ))

molder

Nista bez dubokih i sirokih temelja! Naravno sav taj posao treba da bude veoma dobro obezbedjen i opkoljen "bezbedonosnim strukturama"... ps. . .{policija dobila povecanje plata ?!}

ivcha1979

ja mislim da ce kopati za temelj na par mesta,jer verovatno nece naci "dobar ugao" kako bi se krst video sa sve cetri strane sveta!!! ...p.s.. znam par policajaca koji vikendom obilze krajeve detektorima,cisto kao hobi....to je bilo pre povecanje plata hahahah....!!!!

Dona

..da,niš i okolina su veoma bogati tim istorijskim i arheološkim nalazištima , samo je šteta što je sve to u nedovoljnoj meri istraženo i obezbeđeno i što je veliki broj tog pronađenog blaga zauvek nestao iz niša i srbije.
U vreme dok je jos uvek postojala SFRJ ja sam sa jednim covekom koji je u to vreme bio na dosta visokom polozaju u narodnoj banci (a koga sam sasvim slucajno upoznao na letovanju ) imao veoma ostru raspravu o tome kako drzava ne preduzima nista da sacuva arheolosko blago koje se slucajno (ili namerno) pronadje ili je pronadjeno pre vise desetina pa i stotina godina a nalazi se u vlasnistvu gradjana (a mnogo cesce seljaka) . Naime on me je ubedjivao da po zakonu sve to blago pripada drzavi i da su nalazaci duzni da joj ga predaju a da im za to sleduje odgovarajuca nagrada(ha ,ha, ha ) . Ja sam mu dosta grubo rekao da su to gluposti i da niko nece dobrovoljno predati neku dragocenost ako zna da za nju ,na crnom trzistu ,moze dobiti vise desetina pa i stotina puta vecu sumu od one koju mu je tada nudila drzava kao ,,postenom nalazacu'' .On je odgovorio da trgovina takvim predmetima predstavlja kriminal i da su gradjani duzni da svaki nadjeni predmet predaju muzeju.
Ja sam bio misljenja ,a i sada sam , da drzava ,narodna banka,muzeji ili neka posebna institucija u ovoj drzavi treba i mora da ucini sve da to nacionalno blago ostane u zemlji.To se moze postici jedino ako se svakom donosiocu ponudi realna cena (za novcice ,na primer ,cena iz kataloga) pa makar se za otkup vecih dragocenosti morao i stampati novac ako drzava ne moze da ga obezbedi iz realnih izvora. Taj moj slucajni poznanik mi je odgovorio da bi to bilo stampanje novca bez pokrica i poceo je da mi ,kao strucnjak ,objasnjava da to tako ne ide. Kao laik, ja i danas mislim da bi tj novac dobio pokrice onog trenutkakad bi se odkupljena dragocenost nasla u trezoru narodne banke .
Sta vi mislite o ovome? Jeli ovo jedini nacin da vuci budu siti a da koze ostanu na broju? (Mada su vuci vec poklali dobar deo stada)
da vuci budu siti i koze na broju, reče vuk jedući čobanina 8-) 8-)8-)

Pa dobro i ja sam za to da drzava treba da bude kupac za pronadjena kulturna dobra i da placa realnu cenu nalazacu, ili u slucaju da nije zainteresovana za kupovinu kulturnog dobra da nalazacu izda neki dokumenat za vlasnistvom nad tim predmetom da bi nalazac mogao redovnim putem da proda predmet bilo kome, i za sam da i nalazac kad proda neki predmet ( legalnim putem, za pravu cenu ) treba da plati porez dzavi, recimo kao sad pdv.

inace ta prica da pronadjeni predmeti treba da se predaju drzavi, svi znamo da je besmislena, sve sto je vredno otislo je u inostranstvo, i koliko god neko da tvrdi da je to kriminal i sta sve drugo u velikoj je zabludi jer nasi muzeji su prazni a u zapadnim zemljama puni, bio sam u Luvru i video,

u svakom slucaju NEpostenom nalazacu UVEK sledi nagrada.

popmartin

Živim na relaciji Severna amerika-Evropa.Delom su mi poznati njihovi sistemi kako sve ovo funkcioniše kod njih. Jedna je stvar rad sa detektorima na terenu, adrugo je sistem prodaje nalaza. Kao i kod nas postoje i na zapadu lokaliteti registrovanih i lociranih od strane državnih institucija. Na ovim lokalitetima se bez odgovarajuće dozvole (ako je dobijete) ZABRANJENO od strane pojedinaca,individualno sondiranje ili iskopavanje! Na drugim lokalitetima koja nisu zavedena u listing lokacija od državnih interesa, niko te ne pita šta tražiš na toj lokaciji,osim normalno od vlasnika tog zemljišta? Ako si se dogovorio,javio i konsultovao sa vlasnikom nekretnine, možeš da istražuješ detektorom do mile volje. Država tu nema nikakve ingerencije. Kod nas koliko sam čuo,prvo neznam da li je država Srbija kategorizovala i evidentirala lokalitete u državnom interesu??? Pretpostavimo da jesu,ako jesu gde može pojedinac pronaći taj listing lokacija evidentiranih od strane državnih institucija, kao lokacije na kojima je zabranjeno privatnim licima da vrše pretraživanje????
Druga stvar je prodaja pronadjenih antikviteta,primera radi. Tu su daleko liberalniji. Pored legalnih muzeja,otkup vrše aukcijske kuće pa sve do privatnih registrovanih firmi. Ako je reč o kataloškim numiznatičkim stvarima (primera radi), svako od njih će pred Vama prvo izbaciti legalan katalog sa utvrdjenim cenama za taj eksponat. U zavisnosti od oštećenja ili sačuvanosti , da tako kažem,tog eksponata, cena može biti nešto niža od kataloške. Usvakom slučaju utvrdjenu cenu Vamkupac isplaćujeu gotovini, izdaje Vam validan račun o transakciji i Vas dalje ništa ne interesuje. Porez na izvršenu kupovinu reguliše prema državi kupac na osnovu izdatog računa. Vi sa time nemate nikakve veze. U zavisnosti od zemalja, u većini zemalja Evropske unije imateovakav slučaj. U koliko ste kao prodavac(vlasnik) predmeta prodaje, a državljanin ste neke od zemalja EU- ništa vam se ne traži od propratnih dokumenata. Ali ako dolazite kao prodavac iz zemalja koja nisu u sastavu EU, onda kod prodaje kupcu ste dužni da priložite potvrdu o izvršenom CARINJENJU tog exponata. Bilo kako bilo ovako otprilike izgleda sistem svega ovoga na zapadu. U americi je još liberalniji odnos prema korišćenju uredjaja 8detektora npr.). Ostalo je slično kao i u EU.
Znači ,na zapadu je sama država sve to davno izregulisala, dok je u Srbiji i drugim zemljama ex yu to i dalje stihijska stvar. Organi vlasti,policija konkretno, prvo nemaju pojma i nisu upućeni u zakonodavstvo. Ne mali broj puta ste čuli da su neki uhvaćeni u nekom iskopavanju, dovedeni pred sudiju i pušteni uz neku možda opomenu. Naravno, jer sudstvo nema od države podloge da prema nekome vodi krivični postupak u ovom smislu. Ne postoji zakon koji to reguliše i sve se svodi na neku vrstu opomene, pošto je taj predmet došao do suda.Moraju nešto da napišu i zatvore predmet.
A zašto to država nije regulisla??? Suviše komplikovano pitanje. Prvo budzetski su naši muzeji toliko obezvredjeni da nemaju sredstava ni za redovne plate radnicima a kamoli neke fondove za vršenje otkupa!!!! Takodje mnogo drugih stvari treba izregulisati iz oblasti zakonodavstva a koja ni dan danas nisu regulisana. Zašto nisu? Pa upitajte sami sebe ko su najveći privatni kolekcionari u Srbiji recimo??? Sve će Vam biti jasno! Sladje im je da do nekog exponata dodju koristeći funkciju vlasti i neznanje i neupućenost policijskih organa a u isto vreme i jadnika koga su pohvatali negde na terenu sa detektorom i pronalaskom!
Toliko od mene na ovu forumsku temu,
Evo danas sam bio na Vinik sa mojim aparatom BFO sto sam pravio zimus i sta sam nasao.
Cauru od metak malo veci
kravlju potkovicu
kasiku za supu
i auspuh za traktor to sve za 30 min.Bio sam do sanceva al je jos trava velika pa ne moze da se dobro radi.

(04-09-2011, 06:30 PM)dimovnis link Piše: [ -> ]Evo danas sam bio na Vinik sa mojim aparatom BFO sto sam pravio zimus i sta sam nasao.
Cauru od metak malo veci
kravlju potkovicu
kasiku za supu
i auspuh za traktor to sve za 30 min.Bio sam do sanceva al je jos trava velika pa ne moze da se dobro radi.
Samo polako ,prijatelju , bice nesto kad ti proradi delta , pa zadjes malo dublje.....srecno !!!
Pozdrav,fixxx Smile
Stranica: 1 2