Ispiranje zlata na reci Pek

[zuca]

Reka Pek, koja proti?e kroz Ku?evo pominje se u mnogim hronikama , putopisima i knjigama i dobro je poznata nau?nicima, istraživa?ima i ljubiteljima prirode.  Ovakav publicitet Pek opravdano nosi, jer u svom koritu skriva neobi?no bogatstvo - sitne ?estice zlata. Zbog zlata u Peku i okolnim brdima, Ku?evo ponekad zovu i gradom u zlatnoj dolini. Feliks Kanic, poznati putopisac i nau?nik iz XIX veka, beleži da se Ku?evo u stara vremena zvalo Chrisovehia (Starozlatija).

      Pek izvire u podnožju Crnog Vrha, a uliva se u Dunav kod Velikog Gradišta posle 124 km toka. Najve?im delom Pek proti?e kroz opštinu Ku?evo (80km), gde je i najlepši.

Odvajkada je oblast u dolini Peka važila za predeo bogat zlatom. Intenzivna eksploatacija zlata iz re?nih nanosa po?ela je dolaskom Rimljana u ove krajeve - posebno u periodu vladavine cara Hadrijana ( II vek nove ere ), da bi je u Srednjem veku nastavili srpski kraljevi.
Posle osloba?anja od Turaka, eksploatacija zlata obnovljena je krajem XIX veka u vreme Kraljevine Srbije, a zatim i u Kraljevini Jugoslaviji. U tu svrhu koriš?eni su  specijalni bageri za va?enje zlatonosnog peska.

Najve?i bager postavljen je po?etkom 30 - tih godina prošlog veka  u selu Neresnica, u blizini Ku?eva. Po veli?ini bio je drugi u svetu, odmah iza bagera britanskog kralja u Indiji. Kupilo ga je  akcionarsko preduze?e ''Neresnica-Glogovica'', u kojem je kralj Aleksandar Kara?or?evi? bio ve?inski vlasnik. Bager je proradio 12. oktobra 1934. godine, samo tri dana posle atentata na kralja u Marseju. Prema dostupnim arhivskim podacima ovaj bager je iz Peka vadio izme?u 25 i 32 kilograma ?istog zlata mese?no. Ako se zna da je radio sve do sredine 1955. godine, kada je prodan u staro gvož?e preduze?u ''Otpad'' iz Viteza, on je iz pe?kog korita izvadio više od sedam tona zlata.

U drugoj polovini XX veka, zbog ve?e produktivnosti, prešlo se na dobijanje zlata industrijskom preradom rude bakra, dok je eksploatacija ispiranjem zlatonosnog re?nog peska potpuno zamrla. Danas samo nekolicina starijih ljudi poznaju stari, tradicionalni na?in ispiranja zlata, koji se u suštini zasniva  na veštom koriš?enju jednostavne drvene posude zvane Ispitak. Ispiranjem pomo?u vode, u Ispitaku se razdvaja krupan materijal od sitnog i postepeno izbacuju lakši, manje vredni minerali i metali, da bi  na kraju ostalo ?isto zlato ili platina. Naj?eš?e se koristi «vlaški» tip ispitaka koji je ra?en od mekog drveta, kao što su joha ili topola, a oblik ovog ispitaka datira još iz vremena pre dolaska Rimljana u ove krajeve.

Da bi se tradicionalni na?in ispiranja zlata sa?uvao od zaborava i turisti?ki promovisao, u okviru manifestacije ''Homoljski motivi'', svake godine se na obali Peka vrši  i demonstriranje  ispiranja zlatonosnog peska Ispitakom, na isti na?in kako se to radilo i u davna vremena.
Ispiranje zlata pomo?u ispitaka može se lako nau?iti, ali koliko god da ste vešti, potrebna je i mala pomo? boginje Fortune. Ispiranje zlata je  izazov i nezaboravna avantura  za svakog ko želi da se na obalama zavodljivog Peka oproba u potrazi za dragocenim žutim metalom.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=qnh2Hoznl-g[/youtube]

   

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=RQDwYcE6XMM[/youtube]

                                                                       

[kosac]

Ispiranje zlata na zlatonosnim rekama.
Veoma mali broj ljudi ce vam odati tajnu ispiranja. U inistranstvu sam dosta toga radio pa i ispirao zlato. Najbitnije je za pocetnike da znaju gde reka ostavlja zlato i kako da najlakse isperu zlato. To sto rade na reci Pek to je vise turisticki. Za ozbiljnije bavljenje tim poslom potrebna je dobra oprema i upornost. Znam da imaju pumpe i da pokusavaju da rade nesto ozbiljnije ali to drze u tajnosti.
Na ovu temu cu uskoro puno pisati ako ima zainteresovanih?
Pozzzz

[mincic]

Ma imaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa. samo udri po tastaturi majstore .

[I.Dzony]

Nesto uzivo za 1 h ispiranja.

[kosac]

Nasa zemlja je bogata prirodnim zlatom , nekoliko reka u Srbiji ga imaju. U zavisnosti od procenta po toni ocenjuje se isplativost ispiranja bagerima. Reka Pek ,Zlatni Timok , druge reke i potoci imaju po 3-5 grama po toni aluvijalnog nanosa. Eluvijala ima negde oko 150 grama po toni. Nacini ispiranja su dobro poznati. Oni se ne razlikuju mnogo. Veoma je bitno da se zna gde se zlato nalazi i kako ga voda “ostavlja”. Treba znati da je zlato teze od vode 20 puta a od peska “skoro” deset puta.Tako da ta cinjenica govori mnogo o tome gde ga treba traziti. Zlato voda nosi samo kada su velike poplave. Ono uvek ide pravolinijski po koritu reka . Tako da ta cinjenica je veoma bitna u ocenjivanju mesta gde ce se ono taloziti.
Postoje nekoliko nacina ispiranja ali svi se svode na principu odvajanja sitnog od krupnog materijala i lakseg od tezeg. Nailazio sam na sve moguce metale , cak na zivu .
Velika nalazista se nalaze u eluvijalima a njih je lako naci ako se zna da….
Neznam da li ima interesenata za ovu temu ? Ako ima voleo bih da mi se neko javi pa da mu blize objasnim. Koliko vidim nema mnogo poseta  na ovu temu! Nastavicu o rudnim zilama zlata ali samo ako ima interesenata.

[mincic]

http://www.youtube.com/watch?v=emLl9yeOz...r_embedded
Ovo je jedan od najpotpunijih objasnjenja na ovu temu . Malo je na engleskom ali kada dobijete objasnjenje od sjajnog gospodina kosaca bice mnogo jasnije svima koji neznaju engleski.

[mincic]

http://www.numizma.com/magazinerrrsr/201...ssssesrsr/
a ovo je na bugarskom . zaista sjajno

[kosac]

Zdravo Mincicu koliko vidim samo si ti onaj koga ovo interesuje
Ovo je uprosceno objasnjenje. Ali to je u sustini ono sto je osnova za pocetak ucenja o ispiranju i rudarstvu. Treba znati koje su stene  one u kojima ima zlato i treba znati kako je doslo do nastanka velikog eluvijala jer svuda ga ima  po malo a samo na nekim mestima mnogo.Na nasim prostorima zlato se nalazi na dubinama od 250 metara pa do 1km. Najveci rudnik koji postoji tu vec 2500 godina nalazi se kop na dubini od 800metara.Tuneli su dugi i po nekoliko stotina metara.Taj rudnik je radio u vreme helena i veoma je dobro ocuvan. U vreme Rimljana okna su prosirena i povecana je njigova ukupna duzina na nekoliko km.
Ali to ne spada u domen ispiranja . Ispiranje je prosto i veoma unosno u danasnje vreme ali samo treba jaka volja

[mucic2]

Pisi o ovome ja sam iz tog kraja gde su  reke i potoci bogati ovim plemenitim metalom, pa me bas interesuje kako se to radi...
bio je rudnik zlata koji je eksplatisan jos i u vreme rima pa i posle sve do evo linka pa vidite o cemu se radi
http://www.orogengold.com/projects/deli-jovan-project/
http://dijaspora.wordpress.com/2012/06/0...ji-srbije/
samo ukucajte deli jovan i nacicete jos i svezije informacije o ovome sto se radi tamo, ali da skratim iz okoline tog rudnika ima nekoliko potoka koji se spajaju u jednu reku koja je isto tako bogata i da su ranijih godina dok su vrsili samo ispitavanje terena povrsinski cackali su i po tim potocima u slobodno vreme i bili su extra zadovoljni rezltatom ispiranja u tom predelu . Prica se da su nalazili veliko grumenje verovatno i do desetinu grama ako ne i jace, to kazu ovi seljaci sto su im radeli za dnevnice ali umesto da oni uzmu i da ispiraju i da zarade i do 3x vise od njihove dnevnice, njima je bilo lakse da sede u ladovini 8) pored reke i da im pomazu u explotaciji nasega bogastva koje nije neiscrpno i NEOBNOVLJIVO JE  :'(

[spaidermen]

Pisi o ovome ja sam iz tog kraja gde su  reke i potoci bogati ovim plemenitim metalom, pa me bas interesuje kako se to radi...
bio je rudnik zlata koji je eksplatisan jos i u vreme rima pa i posle sve do evo linka pa vidite o cemu se radi
http://www.orogengold.com/projects/deli-jovan-project/
http://dijaspora.wordpress.com/2012/06/0...ji-srbije/
samo ukucajte deli jovan i nacicete jos i svezije informacije o ovome sto se radi tamo, ali da skratim iz okoline tog rudnika ima nekoliko potoka koji se spajaju u jednu reku koja je isto tako bogata i da su ranijih godina dok su vrsili samo ispitavanje terena povrsinski cackali su i po tim potocima u slobodno vreme i bili su extra zadovoljni rezltatom ispiranja u tom predelu . Prica se da su nalazili veliko grumenje verovatno i do desetinu grama ako ne i jace, to kazu ovi seljaci sto su im radeli za dnevnice ali umesto da oni uzmu i da ispiraju i da zarade i do 3x vise od njihove dnevnice, njima je bilo lakse da sede u ladovini 8) pored reke i da im pomazu u explotaciji nasega bogastva koje nije neiscrpno i NEOBNOVLJIVO JE  :'(

vec kad si objasnio sve to bilo bi lepo da osim dobre volje potrebno je i dosta lopatanja..oko 2,3kubika dnevno da bi ostvario rezultat od 1 grama,al moze se racunati na 0,7gr dnevno.