Skriveno blago - metal detektori

Arheologija => Antika => Temu započeo: zmija Vreme 20:19:57 datum 01.12.2011

Naslov: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: zmija Vreme 20:19:57 datum 01.12.2011
Римски рудници у Србији
На путу за Космај, поред Раље, педесетак километара од Београда, између села Бабе (топоним од имена римског прокуратора Бабениуса), Стојник, Губеревац и Парцани налази се подручје античких рудокопа и топионица сребра, олова и гвожђа, својеврсна рудничка област (territoria metallorum).
У време владавине цара Трајана били су највећи снабдевачи империје сребром и оловом. У Риму је кован и посебан новац за поткосмајске територије. Руда је у то доба топљена на нешто нижим температурама, па је у преко милион тона јаловине (шљаке) преостао релативно висок проценат метала.
Крајем деветнаестог века немачка фирма “Штајнлехер-Фројнд” добила је концесију на прераду јаловине, али се убрзо после пуштања у погон три топионице одустало од даље експлоатације.
Између два рата олово је естраховано из јаловине у погонима близу села Губеревац, а после Другог светског рата одвожена је на прераду у топионицу у Трепчи.
Изнад тог села и места где има највише улаза у руднике био је каструм римске кохорте (Aurelia Nova equitata), из другог века н. е. и насеље Demesuss
(http://i44.tinypic.com/ih0iur.jpg)
(http://i42.tinypic.com/34i3db8.jpg)
Naslov: Re: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: kosac Vreme 21:47:33 datum 08.05.2012
Postovani
Drago mi je da nekog i ova tema interesuje!!!!!!!!!!!
Vec 20 godina proucavam ovu temu.Na nasim prostorima postoje mnoga anticka rudna nalazista. Posto je deo istocne i juzne Srbije veoma bogat rudom tako ima i mnoga nalazista.Najvise se vadila ruda bakra srebra i zlata.Reka Pek i reka Zlatni timok su dve najzlatonosnije reke.Na nekim delovima Timoka se nalaze grumeni  i do 15 grama.Najveca rudna okna potkopi se nalaze u okolini Vranja Okolini Knjazevca.Ali nas interesuje gde su najveci rudnici zlata .Postoje nekoliko dobro ocuvanih okana jedan je dug 250m.
Ali nemam vremena sada da pisem pa nekom drugom prilikom
Pozdrav a i nevidim da kucam u ovu tastaturu
Naslov: Re: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: mincic Vreme 15:50:42 datum 23.05.2012
Postovani KOSACU
eto postavio sam ovaj odgovor cisto da vas nateram da malo jos podelite sa nama svoja velika znanja (I SAZNANJA) o ovoj temi . Molim vas ukoliko vi ili neko ko ima saznanja o ovome malo bolje da nesto vise . inace ja sam iz Pirota i ne plasim se rmbanja i lopatanja a voleo bih i da vidim da se nesto zazuti . Pozdrav i unapred hvala .
Naslov: Re: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: kosac Vreme 18:52:09 datum 23.05.2012
Zdravo mincicu
Naveo sam da se nalaze nekoliko mesta i lokaliteta zlata u Srbiji. Nije nikakava tajna da je jedan rudnik Blagojev kamen radio izmedju dva rata. Postoje po najnivijim istrazivanjima citiram :>"Friport Mekomorana", za strateško partnerstvo sa RTB oko zajedničkog istraživanja i eksploatacije podzemnog ležišta bakra i zlata "Borska reka", neprihvatljivo za borsku kompaniju!< i >britansko-australijskog "Rio Tinta".< i Dandy.....
Sada vidite da nasi izabrani ljudi sumnjivih namera -- pokazuju svoje namere .
Ovo sam naveo kao primer da zlato traze "politicari" Reka Pek  i druge zlatonosne reke bice date nekom drugom za rad.
Rudnik Lece koga je uzeo privatnik inace kum bivseg predsednika iskljucivo radi na delovima jako procentnog nalazista zlata.
Ima jos nekoliko lokaliteta koje sada namerno necu pomenuti da lica sumnjivih namera  ne procitaju. 40 godina sam ispitivao i raspitivao se da saznam nesto vise...pa sad nije vreme da se kaze.Inace poslednje ispitivanje zlata u Srbiji su radili Kanadjani i HRVATI.
Toliko o  ljubavi prema nasoj domovini .
Ako si iz Pirota selo Rsovci(jedan deo atara) je naj radiaktivnije selo u evropi. Zasto nikada to nije receno a receno je za Gabrovnicu i Mezdreju. Neki Relja Slovenac je zamenio uzorke uranijuma tako da se odjednom ni kriv ni duzan rudnik u Krskom nasao kao veliki potencijal.
Mozemo o lokalitetima zlata i srebra razgovarati samo licno. Nikako po forumima. Ne zbog mog sebicluka vec ne sme Srpsko bogatsvo da se rasprodaje za saku dolara
Toliko o ovoj temi od mene. Verujte mi da se uveliko radi na rasprodaji Srpske imovine.
Naslov: Re: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: I.Dzony Vreme 11:55:43 datum 31.05.2012
Bravo Kosac,moje misljenje je da to treba reci javno(narodu),sta je prava namera pojedinih ljudi u Srbiji,sve rade polako i sestematski ne dizuci previse prasine u javnosti.Rudnik Lece ima tri nivoa sa kojih se vadi nekoliko dragocenih metala,pre dve godine su na trecem nivou pronasli zlatnu zilu 70 cm sirine,1,40 m visine koja se siri,koliko se prijavljuje drzavi i sta se zapravo radi,veliko je pitanje.Zanimljivo je da se tu koristi lift iz ww2 koji su Nemci koristili,za neverovati,jos uvek radi perfektno.Sisematski se zemlja zaduzuje kod MMF-a pa ce kasnije sva nasa prirodna i rudna bogatstva otici strancima za ,,JEDAN" dolar a pojedini Srbi ce sebi u dzep stavljati dobar procenat profita.Nije samo Bor i Zagubica na udaru,ima tu jos puno mesta u Srbiji.Koliko je pametno navoditi mesta,ne znam,ali su ljudi iz vrha,sto bivsi,sto sadasnji,pokupili sve podatke iz ministarstva gde se i koja se i u kojim kolicinama nalaze rudna bogastva.U jednom delu istorije,Srbija se pominje kao najbogatija zemlja Evrope,izvozili smo plemenite metale,mnogo toga se skriva od javnosti,izvrce se istina,samo da javnost ne sazna pravo stanje.Isto tako su nam odredjene strukture i odredjeni ljudi izvrnuli istoriju,skrivajuci pravu istinu i plasirajuci laznu istoriju Srpskog naroda,sva sreca pa postoje verodostojni spisi.Ja se nadam da ce za koju godinu sve izaci na videlo.Pozzz.
Naslov: Re: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: kosac Vreme 12:39:49 datum 31.05.2012
Zdravo dzoni
       Mnogo vise je od teorije zavere u  Srbiji. Nikako Germanima ne odgovara da mi budemo najstariji narod u Evropi. Ova se istorija okrenula onako kako njima odgovara . Dok su oni bili ljudozderi mi smo stvarali civilizaciju. Sada su u Srbiji namerno unistili privredu da bi mogli da se domognu ne samo prirodnih bogatstava vec nesto mnogo jace . Zato po Srbiji idu Amerikanci Australijanci i kozna ko jos .Ko je njima to dozvolio? Za vreme Kralja Petra u Blagojevom kamenu su pronasli rudari u trcoj smeni zlatnu zilu . Poslali su depesu Kralju. (Treba reci da su Francuzi imali koncesiju nad  nasim rudnicima jer su nas “oslobodili”). Kralj je naredio da se sakrije deo rudnika gde je zila koji su nasli ako to ne urade licno ce ih kazniti. Tako je i uradjeno. Tako da ni do dan danas nisu to pronasli.Probali su nije da nisu i sada mi govore kojekakvi strucnjaci tamo nema nista “pa nema za vas”.
      Znaci da je Kralj mislio za Srbiju a ko sada misli ?Sve je ovo smisljeno uradjeno ali mi nije jasno, ko nama vodi zemlju ko su ti ljudi? Kada im svoj narod nije mio. O kakvom nacionalizmu govore ili samo misle na svoje debele stomake. Svi mi da poumiremo od gladi nece se mrdnuti ni prstom.
      Mnogo je veca prica u igri. Ceo svet vode nekolicina ljudi. Kojima se uluzuju poltroni. -Ako je Turcin u krvi do kolena , poturica do ramena-
      Drago mi je da neke stvati nisu uradili .Ali nazalost dve velike stvari su uradili. Jedna od njih je Poganovo. Cisto primera radi da se zlatari ne busaju vise. I njie samo zlato to sto je dragoceno!!!! Ko zna razumece. Bicemo onda jos teze ako je pravi Srbin!!!
     Zato sam rekao da necu spomenuti nista iz dokumenata koji su nadjeni  u podzemnom gradu.
Pozzzz
Naslov: Re: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: mincic Vreme 13:37:09 datum 31.05.2012
POzdrav
Eto ti sad . KOM zaboga podzemnom gradu , o kakvim se dokumentima radi ? Daj molim te malo odagnaj tu maglu kroz koju bauljamo . Da ne ispadamo glupi u drustvu .
Naslov: Re: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: kosac Vreme 13:41:09 datum 31.05.2012
Mincicu dacu javicu ti se na drugi nacin. Pogledaj poruku
Naslov: Re: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: APIS Vreme 14:21:09 datum 31.05.2012
Prodaju  Veru za veceru. Nisu valjda ovi dembili preselili  K ....G?
Naslov: Re: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: APIS Vreme 17:07:09 datum 31.05.2012
Turci uzimase deseti deo a ovi nam ne daju da nama ostane ni stoti deo.Kazes oslobodise nas Francuzi.Pustili bi da nasi polipsu dole na morksu obalu da nije Nikolaj Romanov zapretio da ce sa nemci da  prekine rat.A i nemci pokradose relikvije i mosti od sveci svuda de su im dozvolili!Uplasili se za njinu guzicu zato prebacise nasi da se oprave. Sve su naplatili sas kamatu i to u zlato!A Englezi i Amerikanci su jos gori  zajedno sa svabe.Sve su ti to ista gomna.Bogata je nasa zemlja al su ljudi pojedini siroma sas mozak!Domacin seljak razuman iz sumu   nepismen  da dodje da komanduje a ne skolovane  budale  .Budala si je budala  Jos gore kad si je zavrsila skolu golemu.Tag je golema skolovana budala! Koj si svoje ne postuje taj si nikog ne postuje.Cinkarosi i pilicari ne voli niko ziv.Koj izda jednom ima uvek i svakoga da izdava!
Naslov: Re: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: APIS Vreme 17:39:43 datum 31.05.2012
More zabravi da kazem ima da im ga navrckam al na svalerke!Na svalerke im ce bidne i na men si milo a njima ima da bidne bar za nesto krivo!
Naslov: Re: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: himovich Vreme 18:09:54 datum 31.05.2012
Hitler grad posemli nenajde a nekoj nema sansa izvini i mala sala i kluc poz
Naslov: Re: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: kosac Vreme 19:16:21 datum 31.05.2012
Zdravo apis
     Nisam zeleo da ovu temu sada pokrecem ali kad je tu. Na vlasti su ljudi koje smo izabrali. Ljudi sumnjivog morala. Turci jesu uzimali desetinu a posle rata partizani od deset jedanaest.Ali kada se vlast osladi onda nikoga nije briga za narod. Obezbede i cukun unuce.
     Sto se tice traganja za ovim od strane drzavnih organa to je bilo i bice uvek jer ljudi vode drzavu ( Nije drzava nesto imaginarno). Poganovo je jos kralj Pera sa nekim Pirocancem odradio. Neki Mita Gaga. A najvise se radilo na grad pored Pirota i ovde kod mene blizu Hana. Do dan danas ko prodje bude pracen i legitimisan. Znaci i u vreme Tita i sada. Znam coveka koji je radio jos za oznu. Sve sto je cuo to je i prenosio centrali.Znaci da je postojalo neko ministarstvo ili sl. Samo za takve stvari. Procitajte memoare generala Djurica pa ce te videti gde je zavrsilo zlato kralja. Samo sto sada ovi daju drugome da radi uz adekvatnu nadoknadu. Nikad se niko nije zapitao da ostavi narodno narodu.
     Da li ste ze zapitali zasto vodu prodajemo strancima. Prorok Ljuba je rekao da ce najvece bogatstvo biti voda ( pitka) a nje nece biti posle 2017. To je najvece bogatstvo i to se nikada ne prodaje.ali kada nemaju ljudi pameti u glavu samo misle na novac. Nas niko nije pitao sta mi hocemo. Upropastili su nekoliko hiljada preduzeca i niko nije odgovarao samo da bi na  vlast dosli jevreji , pederi i masoni. Oni vladaju svetom.
    Veoma je tesko naci preostale relikvije. Ali ako se ovako nastavi ispada da nista nije sveto i sve ima cenu.
    Necu vise govoriti  o ovoj temi. Ko sta ima neka radi i cuti.
    Jos uvek negde tamo ima neko ko verno sluzi nekome i veselo repicem kao kuca raportira sve sto cuje .
Pozdrav
Naslov: Re: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: intro.dll Vreme 12:58:57 datum 08.09.2012
auuu boze dragi
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: simke983 Vreme 17:28:46 datum 05.01.2013
postovani kosacu,u blagojevom kamenu su se jedne noci pre par godina pojavili ljudi sa sondama i posle par dana i masine francuskog konzorcijuma i tona pandura koji su cuvali lokalitet.dve zile su iscrpljene jos pre drugog rata,a pricalo se o postojanju trece koja je veca od prethodne dve ali navodno nikad nije pronadjena.toliko o blagojevom kamenu.
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: archnosferatu Vreme 18:36:44 datum 19.06.2013
bas se pitam ko je dandijevcima dao dozvolu da vrse istrazivanja i iskopavanja u srbiji... jednom sam ih video kako se spustaju helikopterom na mesto za koje se sumnja da je lokalitet...
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: MisterNo Vreme 16:45:27 datum 14.09.2013
Pozdrav narode, zanima me da li neko zna ima li rimskih rudnika po istočnoj Srbiji i na kom potezu ih najviše ima?
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: piro Vreme 21:24:54 datum 11.12.2013
najvise ih ima oko majdanpeka a takodje i oko kuceva.
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: laki kes Vreme 22:42:52 datum 11.12.2013
Pozdrav .Najvise ih ima na potezu oko mag, Srebrnice,Grada pobede, krstare mogile a tu je negdei veliki rim,muzej ,dijamantski Grad .kao igotovo svako selo istocne Srbije.
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: crni1 Vreme 23:01:12 datum 11.12.2013
Kao mali doprinos temi samo da kažem da rimski kao i još po neki rudnici nisu samo jame,potkopi ima i površinskih kopova koji se u današnje vreme sa mukom mogu prepoznati.Nigde vode,potoka a kanal dugačak 100-tinak metara ili vrtača gde joj mesto nije,pročešljajte detektorom,može se naći alat,negde šljaka.
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: Shema Vreme 12:53:46 datum 12.12.2013
Ima ih i juzno vide se poversinski kopovi narocito sreberni rudnici u okolini sb
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: dark man Vreme 01:03:08 datum 06.01.2014
TRAGOVI RIMSKE METALURGIJE U ISTOČNOJ SRBIJI

Nalazi tragova rimskog rudarstva i metalurgije u istočnoj Srbiji su
veoma česti, ali nedovoljno i često sumarno tumačeni i publikovani. Gotovo na svakom
rimskom nalazištu ove oblasti konstatovani su nalazi metalne zgure i šljake, metalurških
peći, kalupa za livenje, livačkih posuda, poluproizvoda, odlivaka i sl. Ovo se naročito
odnosi na utvrđenja i naselja nastala posle napuštanja rimske Dakije u vreme cara
Aurelijana (272. god.n.e.), kada su prekinute rudarsko – metalurške aktivnosti u ovoj
provinciji. Težište eksploatacije rudnih resursa preneto je tada u provincije na desnoj
obali Dunava, Prvu Meziju i Priobalnu Dakiju, kao i dublje u unutrašnjost Balkanskog
poluostrva u Sredozemnu Dakiju i Dardaniju. Intenzivne rudarsko- metalurške
aktivnosti antičkog vremena na tlu istočne Srbije počinju krajem III veka, da bi doživele
procvat tokom IV i prve polovine V veka n.e. Najezda Atilinih Huna i pad granice na
Dunavu 441. godine prekinuli su rudarsko- metalurške aktivnosti, koje su bile
organizovane i kontrolisane od strane carske administracije. Međutim, već tokom
poslednje četvrtine V i početkom VI veka, u vreme careva Anastazija i Justina I, dolazi
do obnove rudarstva i metalurgije u Priobalnoj Dakiji, što je bilo uslovljeno
rekonstrukcijom gradova i utvrđenja na Dunavskoj granici. Tokom VI veka, obnovljeni
su rimski rudnici i metalurški centri na tlu istočne Srbije, koji su funkcionisali sve do
Avarske i Slovenske najezde krajem VI – početkom VII veka.
U istočnoj Srbiji u mogu se izdvojiti tri rimske rudarsko – matalurške oblasti:
1. gornji tok Peka, metalla Pincensia, 2. oblast između Bora, Zlota i Rgotine sa
dolinama pritoka Crnog Timoka i Timoka i 3. oblast u slivu Svrljiškog, Trgoviškog i
Belog Timoka, poslednje dve organizovane u territoria metallorum (?). Ove oblasti u
graničnom području Karpatskog i Balkanskog masiva područjem eruptivnih stena u
središtu, bogate su rudama zlata, srebra, bakra, gvožđa i olova. U dolini Peka, te Crnog i
Belog Timoka sa pritokama javljaju se sekundarne aluvijalne naslage zlata. Pored niza
lokaliteta sa ostacima rimskih rudarsko – metalurških radova, ističu se arheološka
nalazišta potvrđena kao metalurški centri. Na lokalitetu Kraku lu Jordan, na ušću
Brodice u Pek, sistematski je istražen utvrđen metalurški kompleks za proizvodnju
zlata, koji je delovao od kraja III do kraja IV – početka V veka. Na lokalitetu Tilva
Roš, nalazio se utvrđen centar crne metalurgije, u čijem podnožju je konstatovano
naselje i nekropola s kraja III – početka IV veka. Na Rgotskom kamenu nalazio se
utvrđen zanatsko – trgovinski centar, nastao takođe krajem III veka, koji je, sudeći po
istraženom delu nekropole, trajao sve do kraja IV veka. U horizontima života
kasnoantičke Romulijane od kraja IV do sredine VI veka, konstatovani su tragovi
metalurških delatnosti, uključujući i fascinantnu topioničarsku peć i pogon crne
metalurkije s kraja V – početka VI veka. Konačno centar za preradu obojenih metala,
srebra, bakra i olova nalazio se u utvrđenju Timacum Minus kod Knjaževca, gde je u
severoistočnom uglu tvrđave istražen kružni objekat za separaciju rude.
Urađene su preliminarne arheometalurške analize uzoraka sa pomenutih
nalazišta, koje su potvrdile arheološke nalaze tragova rimske metalurgije.
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: bata ivca Vreme 14:08:01 datum 17.04.2014
ja sam cuo neku pricu da je u lukovu nekad bila rimska topionica srebra, da li neko zna nesto o tome, ili je to samo prica?
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: viaromana Vreme 23:29:48 datum 06.06.2014
Video sam negde mapu nesecam se gde nekog stranog fakulteta on-line verzija gde  ima od gradova karaula sve ucrtano
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: Timpolok Vreme 20:29:41 datum 08.06.2014
Bili bi jako korisno, ako već ne možete da se setite gde ste na internetu videli mapu, a onda bar da se setite koji univerzitet-fakultet je bio autor mape, svima bi nam jako koristilo. Puno pozdrava i uspeha u daljem radu.
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: djomla1984 Vreme 15:44:30 datum 25.01.2019
ima rimski rudnik i na planini Cer ali je dobar deo potopljen vodom....
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: d.milan@gmail.commica Vreme 13:04:42 datum 27.01.2019
ALI da znajes da su svi rudnici potopeni posle eksploatacije .Ako ne verujes pitaj rudarske radnike.Takoj migo isprica moj cicko  koji bese rudarski inzenjer.Pozdravljam te.
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: Negovan Vreme 15:34:00 datum 25.09.2019
Pozdrav narode, zanima me da li neko zna ima li rimskih rudnika po istočnoj Srbiji i na kom potezu ih najviše ima?

ТУРСКО УТВРЂЕЊЕ КУЧАЈНА ОД ОСНИВАЊА 1552/53.
ДО АУСТРИЈСКОГ ОСВАЈАЊА 1718. ГОДИНЕ
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: Negovan Vreme 15:35:09 datum 25.09.2019
У време стварања Смедеревског санџака 1459. године Турци су запосели
најзначајније тврђаве Деспотовине: Смедерево, Голубац, Островицу, Ужице, Маглич и Ресаву. Ради заштите северне границе, изградили су тврђаве Храм и Кулич
на Дунаву, паланку Шабац (Böğürdelen) на Сави, а као предстражу према угарском Београду тврђаве Авалу и Гроцку (Hisarlık).1

После освајања Београда 1521. године, а нарочито после битке на Мохачком пољу 1526. Смедеревском санџаку више није претила спољна опасност, па деценијама у њему није направљено ниједно утврђење. Тек средином XVI века, када
су учестали разбојнички напади на Цариградском друму, почела је градња паланки дуж ове важне саобраћајнице. Прво је почетком педесетих година подигнута
паланка око тврђаве Гроцка, која је била напуштена после освајања Београда. Десет година касније изграђена је Смедеревска паланка (Хасан-пашина паланка).2
Због погоршане унутрашње безбедности током Дугог рата (1593 – 1606), или убрзо по његовом окончању, направљене су и остале паланке: Колари, Баточина, Јагодина, Параћин, Ражањ и Алексинац.
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: Negovan Vreme 15:36:23 datum 25.09.2019
На основу изложених података види се да су Турци сва новоизграђена
утврђења подигли на северној граници санџака и дуж Цариградског друма. Једино
утврђење које је направљено ван ових области и које је имало другачију намену
од поменутих била је паланка Кучајна.
О овом утврђењу зна се веома мало. Ниједан од познатих европских и
турских путописаца није га походио због удаљености од важних путева, а у новије
време на месту где се налазило нису вршена археолошка ископавања, па чак ни
теренска истраживања. Позната су само три податка о бројности посаде у периоду
од 1560. до 1589. години.
4 Најважније питање, зашто је оно уопште подигнуто
усред планинског беспућа и када се то догодило, остало је без одговора, као и друга која се односе на ово за Турке важно утврђењу, у којем су имали сталну посаду
у XVI, XVII и XVIII веку.
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: Negovan Vreme 15:39:22 datum 25.09.2019
У унутрашњости паланке направљено је неколико чврстих објеката, који
су били посебно обезбеђени. То су: ризница, у којој су похрањиване залихе племенитих метала и новца, складишта за муницију и храну и затвор, познатији као диздарева хапсана. То је био војни, али и цивилни затвор, у којем су држани сви
притвореници из Кучајнског кадилука.
9

У паланци су изграђене и куће за диздара и чланова посаде, бројни дућани и радионице, а у првој половини шездесетих година XVI века и исламска богомоља.
10
Паланке су због материјала од којег су грађене обнављане сваких 10 – 15
година и тада је на њима мењано скоро све.
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: Negovan Vreme 15:40:41 datum 25.09.2019
Прва велика поправка кучајнске паланке, према подацима из обрачунског дефтера рудника, извршена је 1564/65. године. За ту намену издвојено је 15.000 акчи из рудничких прихода. Новац је предат смедеревском санџакбегу Арслан-бегу, који је био задужен да припреми грађу
и надзире радове.
12
Посаду кучајнске паланке, према попису из 1560. године, сачињавао је 41
припадник различитих војничких редова, који су називани заједничким именом
мустахфизи, односно чувари тврђаве. Међу њима је било 37 муслимана, од којих
осам преобраћеника и четворица Срба: Груја Кузманов син, Радоје Дукин син,
Блашко Тодоров син и Вук, дунђер. Паланком је командовао диздар Хусејин-ага,
његов заменик био је ћехаја Насух из Исакче на Дунаву, а од нижих официра на
списку је био само буљубаша Мустафа
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: Negovan Vreme 15:45:53 datum 25.09.2019
Више података о кучајнском гарнизону од штурих пописних дефтера пружају документи настали у разним царским канцеларијама. Тако се на пример међу
стотинама наредби о постављењу, издатих у канцеларији Дивана у години када је
сачињен поменути попис, једна односи и на поменутог агу паланке Кучајне: „Кучајнски кадија саопштио је писмом Порти да је шеријатском суду приступио Хусејин-ага, ага паркања Кучајне, са 13 акчи дневне плате, и изјавио да је будимски
беглербег дао његову службу Курду, умировљеном диздару тврђаве Кулич, с тескером за тимар од 3.600 акчи годишње, уместо дневне плате у новцу, па је Курд
отишао да [на Порти] извади берат. Међутим, Хусејин-ага је такође био спреман
да исту службу обавља са толиким тимаром, а чланови посаде кучајнског паркања
изјавили су да су задовољни Хусејин-агом и замолили да он поново буде њихов
ага. Сходно томе 15. IX 1560. године одлучено је да се Хусејин врати на место аге
кучајнског паркања"
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: Negovan Vreme 15:47:41 datum 25.09.2019
Из овог документа се види да је беглербег Будимског ејалета, коме је припадао Смедеревски санџак, смењивао војне заповеднике руководећи се често искључиво економским разлозима. Оваква пракса омогућавала је разне злоупотребе
не само од стране оних који су имали моћ одлучивања већ и од обичних војника.
Тако је, на пример, у једној од финансијских канцеларија 1566. године заведена
пријава против извесног Бедредина из паланке Кучајне због тога што је имао три
берата за три плаћене службе. Он је примао дневнице као члан посаде, имам и мујезин. Порта је наредила кадији Кучајне и назору (надзорнику) београдског рударског назарета да приведу Бедредина и да испитају читав случај
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: Negovan Vreme 15:49:00 datum 25.09.2019
Посада кучајнске паланке издржавана је од прихода с тимара. Детаљне
податке о поменутим земљишним поседима пружа сажети попис тимара спахија и
чланова посада у тврђавама Смедеревског и Сремског санџака. Почетак овог пописа је изгубљен, а тиме и његов тачан датум, али се, на основу поређења са другим пописима, може претпоставити да је настао 1567/68. године.
16 Према подацима који се односе на Кучајну, у утврђењу је било само 27 људи, што је последица
освајања Ђуле 1566. године и потребе за попуњавањем тврђавских посада у новоосвојеним крајевима.
17 Сви војници били су муслимани, од тога шесторица преобраћеници. Њима свакако треба придодати диздара, који се не налази на списку
уживаоца тимарских прихода. Он је у том периоду вероватно примао плату из државне благајне, или је у време пописа била у току смена заповедника.
Чланови кучајнске посаде располагали су приходима пет тимара. Четири
су била у нахији Млава и обухватала су села Брадача, Кобила, Мала Дубока, Слана, Црљенци, Рашаница и манастир Орешковица, док су пети чинила села Горња
Брестова и Седиче у нахији Ресава и село Сена у нахији Пек. Село Брадача18 с годишњим приходом од 2.800 акчи било је једини самосталан тимар, који је припадао ћехаји Хаџи Ибрахиму. Други тимар, село Кобилу,
19 чији је приход такође износио 2.800 акчи, делила су двојица мустахфиза, по 1.400 акчи, а трећи од 5.600
акчи, који су чинила села Мала Дубока20 (3.287 акчи), Слана21 (1.923) и манастир
Орешковица22 (390), четворица. Од прихода четвртог тимара од 12.800 акчи, којем
су припадала села Рашаница23 (8.212) и Црљенци24 (4.588), издржавали су се двојица буљубаша, по 1.500 акчи и седморица мустахфиза, по 1.400. Пети, уједно инајвећи тимар вредео је 15.400 акчи. Поред села Горња Брестова25 (12.059) и Седиче26 (3.241), њему је додато и село Сена27 (100), за које се наводи да раније није
било уписано у дефтер, што значи да је било пусто, о чему сведочи и занемарљив
приход од 100 акчи. Овај тимар био је подељен између 11 мустахфиза
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: Negovan Vreme 15:51:11 datum 25.09.2019
Када се годишњи приходи са тимара, рачунајући и раније поменут диздарев тимар од 3.600 акчи, поделе на 354 дана колико је трајала лунарна хиџретска
година добија се приближан износ дневница од 10 акчи за диздара, 8 акчи за ћехају и 4 за мустахфизе. Уочљива је сличност између висине плата и њихове категоризације у војсци и цивилним државним установама. Тако су, на пример, емини
рудника Кучајне имали дневнице од 10 акчи, главни писари у распону од 5 до 8, а
надзорници јама и топионица – шафари од 4 до 5 акчи.
29
Кучајнско утврђење добијало је оружје, барут и осталу опрему из смедеревског арсенала. Диздар је био одговоран за два малокалибарска топа типа зарбезан, 30 пушака и 50 мерица барута.
30 Топовска и пушчана муниција нису допремани, пошто је у Кучајни било у изобиљу, јер су у руднику израђивана пушчана зрна
и оловне кугле малог калибра.
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: Negovan Vreme 15:52:56 datum 25.09.2019
дару омогуће коришћење поменуте куће.
32
У скоро сваком утврђењу служило је по неколико Цигана, који су најчешће били ковачи. У рударским утврђењима њихов број био је знатно већи, јер су
радили и за потребе рудника. Тако је, према попису из 1560. године, у кучајнској
паланци служио џемат Цигана од укупно 29 лица, од тога 16 муслимана и 13 хришћана. Половина муслимана били су преобраћеници, а неки од њих су, што је било неуобичајено, уместо безличног син Абдулаха (син божијег роба), задржалиимена очева: Синан Алексин и Доган Миланов син.
33 Ови Цигани су царском заповешћу били ослобођени од свих диванских намета и обичајних терета, харача и
испенџе и у дефтер су уписани као „опроштени и ослобођени".
34 Према једној белешци, живели су извесно време у запустелом манастиру Светог Николе код Кучајне.
35
Повластице које су уживали у време султана Сулејмана I (1520 – 1566)
обновио им је и султан Селим II (1566 – 1574). Међутим, скоро три године после
султанове смрти кучајнски кадија и назор Хусејин обавестили су Порту да је код
њих дошло 19 Цигана да би се жалили на поступке убирача дажбина и намета, који се нису обазирали на њихов статус. Они су тражили да им нови султан Мурат
III (1574 – 1595) обнови повластице, што је и учињено 17. I 1577. године. Тада је
издата царска заповест, која је после увида надлежних државних чиновника требало да остане у њиховим рукама
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: Negovan Vreme 15:54:54 datum 25.09.2019
а остане у њиховим рукама.
36
Посада кучајнског утврђења није била једина војна јединица у том крају.
Пошто је планина Кучајна од давнина била позната као стециште разбојника, у
нахији Звижд је у време отварања рудника створен одред од 50 до 60 мартолоса.
Они су били задужени да штите рудник и топионице у околним местима. За старешину мартолоса, царским бератом био је постављен руднички кнез. Он је, поред
ове службе, према кануну и обичајима, морао да помаже еминима рудника и скупљачима пореза, а заузврат је био ослобођен свих дажбина. Остали мартолоси
плаћали су емину 50 акчи (дукат) по кући, такозвану филурију. Ове повластице
уживали су и њихови синови, браћа и братанци уколико су са њима живели у истој кући.
37 Припадници мартолоског одреда у нахији Звижд били су наоружани
ватреним оружјем.
38 Овај податак је веома важан, јер је према досадашњим сазнањима, поменути војни ред користио ватрено оружје тек у XVII веку.
39
Нови период у историји кучајнског утврђења почео је 1577. године. Пошто је прошло 12 – 13 година од последње обнове паланке, било је неопходно да
се поново промене скоро сви дрвени делови. Међутим, османске власти су одлучиле да поред обнове паланке у Кучајни, изграде и тврђаву од камена (kale). Нова
грађевина уклопљена је у стару и заједно с њом представљала је јединствену одбрамбену целину, која је у документима називана паркањском (паланачком) тврђавом (kale-i parkan-i Kuçayna).40 У Смедеревском санџаку истом типу утврђења
припадала је Гроцка, с тим што је тамо прво подигнута тврђава, а потом паланка.
41 У поменутим радовима учествовало је становништво Кучајнског кадилука,
предвођено народним старешинама – примићурима.
42
О бројности посаде новог утврђења располажемо подацима из 1589. године, када је у њему било 36 људи.
43 У време Дугог рата (1593 – 1606) број војника у
Кучајни је повећан, јер су рудници током рата били честа мета разбојничких дружина.
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: Negovan Vreme 15:56:31 datum 25.09.2019
По окончању овог великог ратног сукоба у Подунављу је завладао дуготрајан мир. Порта скоро осам деценија није имала потребу за јачањем војних посада у унутрашњости, а није много марила ни за обнављање утврђења и тврђавског наоружања. У том периоду кучајнски гарнизон скоро је преполовљен. На то
је, поред општих прилика, утицало и израстање оближњег Мајданпека у водећи
рударски центар регије, у којем је због заштите богате вароши и рударских постројења такође изграђено утврђење.
44
Порази у првим годинама Бечког рата (1683 – 1699) и брзо напредовање
непријатељских војски онемогућили су Османлије да ојачају утврђења у Смедеревском санџаку, па су их, попут кучајнског, углавном напуштали без борбе. Од
хајдука који су запосели Кучајну формирана је војна посада, која је ту остала до
краја аустријске управе 1690. године.
45 Приликом повлачења они су разорили и спалили варош и рудник. Вероватно је тада уништена и паланка, пошто је османски
хроничар Ускудари, који је исте године прошао кроз Кучајну, уопште не помиње.
Он је само забележио да место „има малу, али чврсту и јаку камену тврђаву"
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: Negovan Vreme 15:58:00 datum 25.09.2019
Нова паланка изграђена је између 1691. и 1696. године, када се први пут
наводи у документима. Могуће је да је била већа од старе, јер Кучајнско утврђење
од тада више није служило само за заштиту рудника, већ је имало и важан стратешки значај, што се види и по знатно већем броју војника.
47
Током друге половине Бечког рата у Кучајни их је било и преко сто, а после Карловачког мира 1699. године и стварања Београдског серхата 1702. посаду
су сачињавала 73 војника. Њихова дневна примања износила су укупно 851 акчу.
48 Када се од ове суме одузму дневнице заповедничког кадра, војницима је
остајало по 11 акчи дневно. То је представљало повећање од 2,75 пута у односу на
плате из друге половине XVI века. Међутим, инфлација је у међувремену много
више обезвредила акчу, а опадању куповне моћи допринело је и реално повећање
цена, које је знатно превазилазило раст обрачунског курса.
Пошто држава није могла да обезбеди довољно новца за исплату трупа,
закуп прихода опустошеног рудника Кучајне и околних села уступила је локалним јаничарима – јерлијама за свега 250 гроша годишње. После завршетка трогодишњег закупног периода 1700. године,
49 јерлије су обновиле закуп за суму од
700 гроша.
50 То је, колико нам је познато, први случај колективног војничког закупа, који је после формирања Београдског серхата 1702. године постао образац за
издржавање јерлијских посада. Од 1703. закуп Кучајне износио је 1.900 гроша, а
закупци су биле аге београдских јерлија
Naslov: Odg: rimski rudnici u srbiji
Poruka od: Negovan Vreme 15:59:07 datum 25.09.2019
Године мира допринеле су повећању прихода од разних врста закупа на
крајишту. Међутим, због проневера војних заповедника војска је стално била ускраћена за део принадлежности. То је утицало на недисциплину, честе махинације
платним списковима, као и на бројна насиља према локалном становништву. Такво стање онемогућило је стварање снажног система одбране и допринело је поразу османске војске у Варадинском рату (1716-1718).
Кучајну су, као и у Бечком рату, заузели хајдуци 1717. године. Њих је
убрзо заменила регуларна војна посада, која је ту остала до поновног османског
освајања 1738. године.